ШТА СРБИНА ЧИНИ СРБИНОМ: Религија, језик, писмо, крв или државноправна традиција?

ŠTA SRBINA ČINI SRBINOM: Religija, jezik, pismo, krv ili državnopravna tradicija?

10 juna 2015

SRBIJA PRAZNIK PALJBAPiše: Vladislav Đorđević

1. „Srbi sva tri zakona”

Među srpskim intelektualcima postoji teza, čiji je najglasniji zagovornik bio Vuk Stefanović Karadžić, da suštinu srpskog nacionalnog identiteta čini srpski jezik. On je u studiji „Srbi svi i svuda”, napisanoj 1836, a objavljenoj u knjizi „Kovčežić za istoriju, jezik i običaje Srba sva tri zakona” (1849), tvrdio da su pravi Hrvati samo čakavci i kekavci ili kajkavci, dok su štokavci u stvari Srbi.

No, iz te njegove studije vidi se da to nije bilo tačno. On u njoj napominje da samo oni „zakona Grčkoga” (pravoslavne vere) sebe zovu Srbima ili Srbljima, a da „ostali ovoga imena ne će da prime”. On kaže da muslimani sebe smatraju pravim Turcima, „premda ni od stotine jedan ne zna Turski”.

Za katolike kaže da sebe „zovu po mjestima u kojima žive”: Slavonci, Bosanci (ili Bošnjaci), Dalmatinci i Dubrovčani, a da ih književnici zovu Iliri ili Ilirci. Vuk dodaje da ih pravoslavci zovu još i: Bunjevcima (u Bačkoj), Šokcima (u Sremu, Slavoniji i Hrvatskoj), Latinima (oko Dubrovnika i po Boki Kotorskoj), a „u prijateljskome razgovoru” i Kršćanima.

Da ne bi bilo zabune, on dodaje da se „Srbi zakona Rimskoga ne će Srbi da zovu”. Prema tome, on sâm priznaje da faktički ne postoje Srbi „sva tri zakona”, već samo „zakona Grčkoga”. Njegovo mišljenje o postojanju „Srba sva tri zakona” nije odražavalo stanje na terenu. Ono je plod njegove želje, a ne stvarnosti. Stvarnost je bila drugačija od njegovih želja.

Vukov stav o postojanju „Srba sva tri zakona” ovako komentarišu Pavle Ivić i Jovan Kašić u knjizi „Istorija srpskog naroda” (2000): „Ovakvo gledište je počivalo pre svega na romantičarskom poimanju jezika kao temelja narodnosti i na Vukovom odbijanju, sa pozicija obrazovanog Evropljanina i antiklerikalca, da se pomiri sa presudnom ulogom religije pri nacionalnom opredeljivanju. Uz to se među Vukovim pobudama svakako nalazila i želja da se rašire granice srpstva.

Danas je jasno da je Vuk bio u zabludi tražeći u jeziku merilo za razlikovanje Srba od Hrvata. Ilirski pokret je svojim prihvatanjem štokavskog narečja kao hrvatskog književnog jezika isključio takvo deljenje. Samim tim religija je ostajala jedino merilo, ma koliko Vuku izgledalo da bi se tome ’inostranci mogli nasmijati’.

Vuk je, naravno, znao da verska podeljenost nije sprečila obrazovanje nemačke, holandske, mađarske, slovačke i drugih nacija. Ipak, na tlu srpskohrvatskog jezika istorijski uslovi su bili drukčiji”.

2. Religija kao vododelnica nacija

Pored Ivića i Kašića, tezu da je kod nas ključna vododelnica naroda zastupaju i mnogi istoričari. Tako npr. Sima Ćirković u knjizi „Srbi među evropskim narodima” trezveno objašnjava:

„U prošlosti se u razgraničavanju među narodima najveći značaj pripisivao jeziku, i to do mere da je etnička zajednica izjednačavana sa zajednicom onih koji govore jedan jezik. U narodu čija se istorija ovde kratko opisuje [Srbi] reč jezik takođe se dugo upotrebljavala u značenju naroda. I kod njega je bila poznata i raširena legenda o nastanku sedamdeset dva naroda prilikom mešanja jezika tokom građenja Vavilonske kule.

Ali, baš na balkanskom tlu, među Srbima i njihovim južnoslovenskim susedima, pokazalo se da na podlozi jednoga jezika, jednog dijalekatskog kontinuuma, može izrasti više etničkih zajednica; da podeljenost po drugim kriterijima (verskim, političkim) može uticati na diferencijaciju i razgraničenje među jezicima.

Važnija se pokazala, kako je odavno uočeno, verska granica koja je razdvajala katoličke Hrvate od pravoslavnih Srba i obe te hrišćanske grupe od njihovih islamizovanih sunarodnika, koji su dugo smatrani za ’Turke’.

Verska granica se ne nameće toliko razlikom u dogmama, koliko velikim kompleksom kulturnih obeležja koja se s vremenom oko jedne veroispovesti kristališu. Ostajući u istoj jezičkoj sredini Srbinili Hrvat, koji bi primio islam, promenio bi u značajnoj meri način života i ambijent. Tadašnje razlike nisu uporedive s međuverskim razlikama u modernim društvima”.

Istoričar Milorad Ekmečić takođe ističe da je na Balkanu ključna vododelnica nacija religija. U knjizi „Dugo kretanje između klanja i oranja” (2008) on zapaža da su sve „balkanske nacije – izuzev albanske – omeđene granicama istovetne religije i njene crkvene organizacije”.

Pišući o bosanskohercegovačkom ustanku (1875-1876) on piše: „Ono što je opšteprihvatljivo za celu nauku, jeste istina da iza svih tih procesa izgradnje nacionalne svesti stoji religija kao vododelnica nacije”.

Uskoro dodaje: „Posle Berlinskog kongresa religija kao vododelnica nacije na južnoslovenskom prostoru cveta u velike političke ideologije”.

Drugi istoričari takođe podupiru tu tezu. Radoš Ljušić u jednom intervjuu (Arena, 18. maj 2010) saglasio se sa Ekmečićevom tezom tvrdeći da je „vera postala vododelnica kod balkanskih naroda” i da „Srbi nisu, poput Albanaca, prihvatili da naciju mogu činiti pripadnici triju vera istog etničkog porekla”.

Tezu o religiji kao ključnoj vododelnici nacija kod nas zastupa i politikolog Darko Tanasković. U jednom intervjuu (Politika, 26. septembra 2010) on tvrdi: „U periodu stvaranja modernih nacija za naš prostor je ključni kriterijum za nacionalno razvrstavanje etnički i jezički bliskih narodonosnih grupa postala verska pripadnost. Zbog toga je gotovo potpuno ukinuta mogućnost da Srbi budu, kako je govorio još Vuk Karadžić, ’svih triju zakona’, što je umnogome suzilo opseg srpskog nacionalnog (samo)određivanja”

Pored istoričara i politikologa, i sociolozi se slažu da je religija kod nas ključna vododelnica nacija. Tako npr. sociolozi Dragan Koković i Žolt Lazar u radu „Nacionalni identitet, etnička distanca i vrednosni sistemi građana Vojvodine” (2006) tvrde „da je tokom dugog vremenskog perioda religijski identitet bio ili ključni elemenat u određivanju etničkog identiteta, ili je sam prerastao u primarni identitet, potiskujući ostale elemente etniciteta u drugi plan”.

Sociološkinja Zorica Kuburić ima isti stav. U knjizi „Verske zajednice u Srbiji i verska distanca” (2010) tvrdi da je religija „značajan činilac etničkog identiteta katoličkih Hrvata, pravoslavnih Srba i muslimanskih Bošnjaka, koji su svi Južni Sloveni i svi govore gotovo istim jezikom”.

Dobrici Ćosiću, koji nije bio poznat kao religiozan čovek, takođe je bilo jasno da je religija ključni činilac u srpskom samoidentifikovanju. U knjizi „U budućem veku” (2011) zapisao je: „A o opstajanju srpskog etnosa u narednim vekovima, od pravoslavne vere – ne vidim jači imanentni činilac” (str. 61-62).

Pomalo je kuriozna činjenica da je ključni kriterijum za nacionalno razvrstavanje bila religija. Stoga se Radoš Ljušić retorski pita: „Zašto su integrativni procesi kod Srba bili tako slabi, a dezintegrativni tako jaki? Zašto Srbi nisu uspeli da iskuju naciju, poput drugih naroda?” (str. 11). Odgovor na ova pitanja nije umeo da dâ Vuk Stef.

Karadžić, ali jeste politikolog Semjuel P. Hantington (Samuel P. Huntington).

3. Civilizacijske razlike

Vuk Stef. Karadžić je znao da vera utiče na nacionalno opredeljenje, ali se sa tim nije mirio. Tim povodom je u studiji „Srbi svi i svuda” izrazio svoje čuđenje: „A kad čovjek pomisli, n. p. da Madžara ima i Rimskoga i Kalvinskoga zakona, pa se svi zovu Madžari; ili: da Nijemaca ima i Rimskoga i Lutoranskoga i Kalvinskoga zakona, pa se svi opet zovu Nijemci; mora se čuditi kako se barem ovi Srbi zakona Rimskoga ne će Srbi da zovu” (str. 3).

Ono što Vuk nije mogao da shvati jeste to da među katolicima i protestantima, uprkos doktrinarnih razlika, ne postoji civilizacijska razlika, dok imeđu katolika i pravoslavnih, i pored dogmatske sličnosti, postoji civilizacijska razlika.

Razlog zašto su Mađari i Nemci, uprkos verskoj divergenciji, mogli da oforme nacije, a Srbi, Hrvati i Bošnjaci, koji govore jedan jezik, to nisu mogli leži u civilizacijskim razlikama. O njima uverljivo govori američki politikolog Semjuel P. Hantington u knjizi „Sukob civilizacija i preoblikovanje svetskog poretka”

(2000). U toj knjizi, on tvrdi da katolicizam i protestantizam, uprkos doktrinarnih razlika, konstituišu jedinstvenu zapadnu civilizaciju, a pravoslavlje i islam posebne civilizacije. Katolici i protestanti više se teološki razlikuju nego katolici i pravoslavni, pa ipak, katolici i protestanti ne konstituišu dve civilizacije nego jednu. Sa druge strane, pravoslavni, koji se od katolika doktrinarno manje razlikuju nego protestanti, ipak konstituišu posebnu pravoslavnu civilizaciju.

Muslimani pak konstituišu posebnu civilizaciju. Imajući to u vidu, jasno je zašto Mađari i Nemci mogu da zasnuju nacije na jezičkom, a ne na verskom principu, a to ne mogu istojezični Srbi, Hrvati i Bošnjaci. Inoverje nije prepreka za formiranje nacije kada su u pitanju katolici i protestanti, ali jeste kada su u pitanju pravoslavni, katolici i muslimani. Razlika je u civilizacijama.

4. Jezik i narod

U naše doba Vukov stav o postojanju „Srba sva tri zakona” pokušava da afirmiše dr Petar Milosavljević. U svojim delima on rado ponavlja Vukovu tezu da svi štokavci govore srpskim jezikom. Ta teza je zasnovana na ideji da za naziv jezika treba uzeti striktno lingvističke kriterijume. Problem je u tome što ti striktni lingvistički kriterijumi nisu podudarni sa etničkim podelama. Sa tim problemom sreo se već Vuk.

U studiji „Srbi svi i svuda” Vuk jasno piše da govornika štokavskog jezika ima tri vrste: oko tri miliona pravoslavaca („zakona Grčkoga”), koji se nazivaju Srbi ili Srblji, i dva miliona onih koji „ovoga imena ne će da prime” (str. 2). Vuk procenjuje da od ta dva miliona ima dve trećina „zakona Turskoga” (tj. oko 1.300.000) i jedna trećina „zakona Rimskoga” (tj. oko 750.000). Dakle, jezički kriterijum nije bio podudaran sa etničkim. To je samosvesno previđao Vuk St. Karadžić, a danas to previđa – svejedno da li svesno ili nesvesno – i Milosavljević.

Još je gore to što Milosavljević, kao i Vuk, na osnovu lingvističkog kriterijuma izvlači kriterijume za nacionalni identitet. Tako on ima sklonost da sugeriše da su svi oni koji govore štokavski zapravo Srbi, iako se takvima ne osećaju (Hrvati, Bošnjaci, Crnogorci, Bunjevci, Goranci). Zasnivajući nacionalni identitet na jeziku, Vuk Stef. Karadžić, sve štokavce proglašava Srbima, „Srbima po pravdi”, a Radmilo Marojević „objektivno Srbima”.

Međutim, jezik nije jedini determinator identiteta. Mnogobrojni narodi govore istim jezikom, a imaju različite identitete. Već je Vuk primetio da ima mnogo onih koji govore srpskim jezikom, a srpskog „imena ne će da prime” (str. 2). Danas ima puno štokavaca koji se smataju nesrbima: Hrvatima, Bosancima (Bošnjacima), Crnogorcima, Bunjevcima, Gorancima. Objektivno, svi oni govore jednim jezikom (u tome se dr Petar Milosavljević, promoter Pokreta za obnovu srbistike, slaže sa Pavlom i Milkom Ivić, promoterima serbokroatistike). Ivići taj jedan jezik nazivaju srpskohrvatskim (ili hrvatskosrpskim), što je sociološki prihvatljivije, a dr Petar Milosavljević samo srpskim, što je lingvistički prihvatljivije.

Najveći problem jeste taj što se kategorije jezika i naroda ne poklapaju. Dok su Ivićevi pokušavali da naziv jezika usklade sa etničkim kriterijumom, tog pokušaja kod Milosavljevića nema.

5. Značaj pisma

Druga srbistička teza, čiji je najglasniji zagovornik nekada bio dr Lazo M. Kostić,a danas Dragoljub Zbiljić, glasi da je srpstvu imanentna ćirilica. Po toj tezi, Srbi su, ako se izostavi prećirilovski period, oduvek pisali ćirilicom. Ali od sredine XX veka, poduticajem jugoslovenstva, Srbi sve više pišu i latinicom. Dr Petar Milosavljević ima suprotnu tezu. On, neopravdano se pozivajući na Vuka St. Karadžića, smatra da je i latinica srpsko pismo, a da suštinu srpstva čini jezik.Nasuprot tome, dr Lazo M. Kostić insistirao je na tome da je samo ćirilica srpsko pismo.U studiji „Ćirilica i srpstvo” (1999) on je tvrdio da su srpstvo i ćirilica „sijamskiblizanci, koji samostalno, jedan bez drugoga, ne mogu da opstanu” (str. 14). Misao je razradio: „Sva naša pismenost i sva naša kultura u njoj je nastala. Mi nemamo u celojsvojoj kulturnoj istoriji ništa pre nje, kao što nemamo ni ma šta van nje. Naša vidnakultura u njoj započinje i ona se u ćirilici ogleda” (str. 33).

Sa tim se ne bi složio dr Petar Milosavljević koji u knjizi „Srpska pisma” (2006) tvrdi da je srpsko pismo i latinica. Ne postoje dva srpska filologa koja će se oko fundamentalnih filoloških stvari složiti. Srpsko je društvo,po rečima Semjuela Hantingtona, „pocepano”.

6. Svetosavlje – entelehija srpstva

Srpski nacionalni identitet obrazuju mnogi činioci, ali su najvažniji jezik, pismo, državnopravna tradicija i religija. Religiju kao činilac nacionalnog identiteta isticali su mnogi istoričari, politikolozi i sociolozi. Međuratni političar Miroslav Spalajković je u „Misiji Srbije” (2010) zapisao: „U svetosavskom pravoslavlju je glavnaduhovna tvrđava Srpstva” (str. 17). Ta teza je raširena i među teolozima. Među drugima, tu tezu je zastupao i beogradski paroh Ljubomir St. Mitrović. U knjizi „Verske lutalice” (1929) on je primetio „da je Pravoslavna vera u nerazdvojnoj vezi sa srpskim imenom” (str. 68).Tu tezu zastupao je i Justin Sp. Popović. On je u knjizi „Svetosavlje kao filosofija života” (1953) poletno izrazio ubeđenje da je svetosavlje „entelehija, vrhovni princip, životvorni princip i sila naše duše, naše istorije, našeg naroda, našeg čoveka”.

Ono što je utemeljilo srpski nacionalni etos je narodna, srpska varijanta pravoslavlja, zvana po utemeljitelju srpske autokefalne arhiepiskopije Sv. Savi, svetosavlje. Pravoslavlje je bilo državna vera srednjovekovnih srpskih vladara. Prema rimokatolicizmu su se odnosili promenljivo u skladu sa trenutnim političkim okolnostima.

U epohi bezdržavlja, potčinjenosti Turcima, Habzburgovcima i Mlečanima, pravoslavlje je bilo ideologija koja je održavala srpsku nacionalnu svest i štitila srpski narod od potpune obespravljenosti. Srpska pravoslavna crkva je čuvala verska,  adelimično i svetovna prava srpskog naroda u doba bezdržavlja (bezdržavnosti). Entelehija srpstva, kako je govorio dr Justin Popović, jeste svetosavlje.

Srpstvo, kao i amerikanstvo, bošnjaštvo, hrvatstvo, crnogorstvo itd., hrani se mitovima, kolektivno nesvesnim, arhetipovima. Srpski mit pothranjuje pravoslavlje. Suštinski, nema srpstva bez pravoslavlja. Osnovu srpskog mita čini mesijanstvo, vera u Božje izabranje (tako Nemanjići opravdavaju svoju vlast) i martirologija, spremnost nažrtvovanje (kosovski zavet). Srpstvo se hrani svešću o postojanju srednjovekovnog „srpskogcarstva” (države Nemanjića, Mrnjavčevića, Lazarevića i Brankovića), o obnovi državnosti pod Karađorđevićima i Obrenovićima.

Kosovski zavet je najkondenzovaniji izraz srpskog mita. U njegovom središtu je opredeljenje za carstvo nebesko. Središnjoj pesmi kosovskog ciklusa srpskih narodnih pesama – „Propast carstva srpskoga” – stoje stihovi koji na najartikulisaniji načinodražavaju kosovsko opredeljenje za carstvo nebesko: Zemaljsko je za malena carstvo,a nebesko uvjek i do vjeka.

U eseju „Vidovdanska etika” (1914) Miloš Đurić objašnjava da filozofija vidovdanskog događaja „znači pretpostavljanje nebeskih vrednosti zemaljskima, podvrgavanje plotskih snaga duhovnima” (str. 61). Suštinsko poslanje srpskog intelektualca jeste to da neguje filozofiju Kosova i veru u „nebesku Srbiju”.

Crnogorci su većinom pravoslavci i štokavci, ali ih od Srba razdvaja sećanje na staru dukljansku državu (prvu nezavisnu državu Južnih Slovena), nezavisnost pod Balšićima i Crnojevićima (Đuraševićima), i obnovu državnosti pod Petrovićima-Njegošima. Crnogorci se dele na one koji ispovedaju srpski zavet (zvali su se, u raznim istorijskim periodima, „bjelaši”, unionisti, federalisti) i na one koji ga poriču („zelenaši”, separatisti, suverenisti).Petar II Petrović Njegoš je bio crnogorski vladika i svetovni polunezavisni vladar, ali je negovao srpsku zavetnu misao, ideju opožrtvovanju (kosovski zavet) i sećanje na srpsku srednjovekovnu državu.

Bošnjaci svoj nacionalni identitet takođe grade na veri o posebnosti. Nekada su nositelji bošnjaštva bili krstjani, kasnije muslimani, ali u oba slučaja nekatolici i nepravoslavci.

Hrvati su nacija koja je svoj identitet gradila ne toliko na jeziku (govorili su ičakavski, i kajkavski, i štokavski − i to i ikavskim, i ijekavskim, i ekavskim narečjem), već na sećanju na svoju srednjovekovnu državu. Danas Hrvati grade svoj identitet nalingvističkom „narcizmu malih razlika” (potencira se da je hrvatska varijanta jednogte istog jezika poseban jezik). Problem je u tome što sve te razlike ne mogu da prikriju lingvističku činjenicu da je štokavski jezik, bez obzira na narečje (ekavsko, ijekavsko,ikavsko, jedan. Potrebni su im bili drugi izvori identiteta. Hrvatstvo se, počevši od XIX veka, zasniva na antisrpstvu i antijugoslovenstvu. Hrvatsko antisrpstvo generiše insistiranje na rimokatolicizmu (reakcija na pravoslavlje), republikanizmu (reakcijana srpski monarhizam), latiničkom pismu (reakcija na srpsku ćirilicu) i federalizmu (reakcija na srpski centralizam). Hrvati su, kako je primetio već u svojim ogledima JovanDučić, zapravo insistirali na separatizmu, a ne na federalizmu.

Osnovna razlika između Srba i Hrvata je u mentalitetu. Hrvatska elita vodi hrvatski narod, a srpski narod vodi elitu. Stoga su Hrvati uvek bili i ostali narod kojimje lako gospodarila plemenitaška, aristokratska džentrija, a Srbi narod neukrotivih, neobuzdanih, slobodoljubivih seljaka.

7. Nacionalne asimilacije

Koliko je religija jak činilac nacionalne identifikacije svedoče i nacionalne asimilacije. Notorna je činjenica da su se pokatoličeni Srbi vremenom i pohrvaćivali.

Aromuni ili Cincari, ostaci starobalkanskog romanskog stanovništva, budući pravoslavni, vremenom su, u zavisnosti od sredine u kojoj su se nalazili, poprimali nacionalnu svest nekog pravoslavnog naroda (Grci, Rumuni, Srbi). U srpskoj sredini oni su sve do XIX veka imali grčku nacionalnu svest (Grko-Cincari), ali su tada posrbljeni. Neki Srbi tog porekla su: Jovan Sterija Popović (književnik), Marija Trandafil (dobrotvorka), Jovan Jovanović Zmaj (pesnik i lekar), Vladan Đorđević (lekar i književnik), Nikola Pašić (političar), Dimitrije Cincar Marković (oficiri političar), Lazar Paču (političar), Stevan Sremac (književnik), Branislav Nušić (književnik), Aleksandar Cincar Marković (političar), Dragiša Cvetković (političar), Aleksandar Vučo (književnik), Konstantin Koča Popović (književnik, oficir i političar), Borislav Pekić (književnik), Toma Fila (advokat), Taško Načić (glumac), Ljubiša Ristić (pozorišni reditelj), Srđan Šaper (muzičar i menadžer) i dr.

To nije bio slučaj sa Jermenima. Budući katolici, oni su u podunavskim zemljama vremenom primali mađarsku nacionalnu svest.

Vlasi su, u zavisnosti od toga da li su pravoslavni ili katolici, vremenom primali hrvatsku odnosno srpsku nacionalnu svest. Šešelji su tipičan primer. Šešelji katolici vremenom su pohrvaćeni (npr. filolog Zlatko Šešelj), a Šešelji pravoslavci vremenomsu posrbljeni (npr. političar Vojislav Šešelj).

Ova tri primera (Cincari, Jermeni, Vlasi) jasno ukazuju na činjenicu da je glavni činilac koji je određivao sve ove asimilacijske procese bila religija.

8. Temelj identiteta – jezik ili religija?

Srbi su se, rečima Sime Ćirkovića, posle 1918. podelili na „zagovornike jugoslovenstva i čuvare srpskih tradicija” (str. XXV). Čak i danas, kada Jugoslavija n epostoji, ta podela istrajava. Jugonostalgija je i danas jaka među Srbima – jača nego kod bilokog drugog južnoslovenskog naroda. Podela se očituje ne samo na idejno-političkom planu (jugonostalgičari i nacionalisti), već i na planu pisma kojim se Srbi služe (ćiriličari i latiničari). Srbi nisu dovoljno integrisana nacija i nemaju jasnu predstavu o svom identitetu.

U suštini, postoje dva koncepta nacionalnog identiteta. Po jednom, kojeg zastupaju posebno književnici i filolozi, temelj srpstva je srpski jezik. Toj tezi ide na ruku činjenica da su se neki nepravoslavci izjašnjavali kao srpski književnici; među njimaje bilo katolika (Matija Ban, Medo Pucić, Ivo Stojanović, Valtazar Bogišić, Petar Budmani, Marko Car, Milan Rešetar, Antun Fabris, Lujo Vojnović, Lujo Bakotić, Ivo Ćipiko, Đuro Vilović, Niko Bartulović, Ivo Andrić, Sibe Miličić), muslimana (Osman Đikić, Hamza Humo, Meša Selimović), mojsijevske vere ili bar jevrejskog porekla (Alfred Rozencvajg narečeni Nenad Mitrov, Pavle Bihalji, Isak Samokovlija, Oto Bihalji-Merin, Moni de Buli, Oskar Davičo, Eli Finci, Erih Koš, Danilo Kiš, David Albahari, Eva Ras) i protestanata (Ljudevit Vuličević).

Po drugom konceptu, kojeg zastupaju posebno sveštenici i istoričari, temelj srpstva je pravoslavlje. Ta je teza plauzibilnija. Neosporno je to da pravoslavlje sačinjava okosnicu srpskog nacionalnog identiteta. Književni jezik Srba i Hrvata danas je isti ,ali ono što ih deli je religija: Srbi su pravoslavci, a Hrvati katolici. Izuzetaka ot tog pravila ima, ali oni samo – kako kaže poslovica –potvrđuju pravilo. Duhovna kičma srpstva je pravoslavlje.

Pokušaj Vuka Stefanovića Karadžića idrugih romantičarskih jezikoslovaca da postave jezik kao principium divisionis nacionalno gidentiteta rušenjem dve Jugoslavije pokazao se iluzornim. Srbija nikada ne može biti potpuno sekularna država, jer entelehiju njenog identiteta čini svetosavlje.

9. Zaključak

Srpski nacionalni identitet sačinjavaju mnogi činioci, ali su najvažniji: jezik, pismo, državnopravna tradicija i religija. Od Mađara nas deli jezik i religija; od Rumuna, Bugara i Makedonaca jezik; od Crnogoraca državnopravna tradicija, a od Hrvata, Bošnjaka, Goranaca i Bunjevaca religija. Među svim tim činiocima najvažniji je religija, jer se po tom činiocu Srbi svrstavaju u istočnohrišćansku (pravoslavnu) civilizaciju.

(Srbin.info)

KOMENTARI



14 komentara

  1. Miticus says:

    Srbi su vekovima, milenijumima, imali svoju religiju, koju danas zovu "staroslovenskom mitologijom", koja je original srpska, slovenska religija. Primanjem hriscanstva (modifikovani Judaizam sa primesama rimske kulture), koja je religija jednog drugog naroda, omrznuli su svoju religiju, pa sledbenike te religije gledaju sa nipodastavanjem, ne shvatajuci da time nipodastavaju sebe i sovje pretke. Ti isti Srbi, "pravoslavci", optuzuju druge Srbe sto su uzeli islam (opet religija semitskog naroda, Arapa), nazivajuci ih pogrdno, kao i katolike, ne videci da su sva tri naroda sledbenici semitskih religija. Tim optuzbama, verovatno, podsvesno zele sebe da opravdaju, kao da su "pravoslavni" pravi sledbenici necega a ni sami ne znaju cega. "Pravoslavni" se samo drze prvog zakona, koji su doneli Rimljani, Romeji, Vizantnci, cime samo potvrdjuju, da je Srbima sam gen ropskog duha i da samo zele da slede tudje gospodare (tipican primer je slavljenje rimske Nove Godine, po Julijanskom kalendaru, koju sada nazivaju srpskom, ujedno, niko ne zna da srpska Nova godina je 2. februara ili Sretenje. 15.2 Sretenje je netacan datum i staroslovenski je praznik). To se i danas isto vidi, jer Srbi, priznali to ili ne, nemaju buntovni, revolucionarni duh. Skloni su manipulaciji a time ujedno i asimilicaji i raznarodnjavanju, pa nas je tako sve manje. Sukob, ova 3 naroda u stvari i nije sprski sukob, vec nastavak politike sa tih prostora, sa Bliskog Istoka (kad sam kod ovoga: moze li neko zamisliti neko africko pleme, koje je nekada zivelu u slozi a koje primi semitske religije i kasnije pocinju da se sukobljavaju medjusobno, nastavljajuci semitsku politiku? E to smo mi, Srbi). Nemanjici, koji su bili katolici, su preuzimanjem svega iz Istocnog rimskog Carstva su prvi, hteli mi to priznati ili ne, poceli sa tim raznarodnjavanjem srpstva. Sledbenici, popa Bogumila, koji je na neki nacin hteo da priblizi narodu hriscanstvo, su optuzeni za jeres i potom po dolasku Turaka (sa kojim su Nemanjici uveliko surovali a kasnije svi primili islam i postali Musovici) primili islam. Danas imamo te slicne dogadjaje sa vladikom Artemijem. Misljenja sam da je hriscanstvo, kao filozofska misao, veoma opasna po obicnog coveka, na nama Srbima je to ocevidno, jer mu se u samom korenu namece da postane rob i suzbija mu bunt: "prastaj"; "okreni drugi obraz"; "ako ti je nesto uzeto, ne buni se" (zar nikoga ne cudi kako mi Srbi olako prihvatamo izgubljenu teritoriju, kako olako oprastamo bombardovanje i oprastamo nasim zlotvorima, cak se nudimo da sluzimo svoje zlocince, stavljajuci ih u polozaj nasih gospodara, misleci olako, "jer se nama to nije desilo"). Samom hriscanskom filozofijom: da se covek radja gresan (nemoj ni stvarati neko bice, koje ce biti gresno, budi neplodan - je prikrivena poruka), da su zene zle..., je ubijanje u psihu i sprecavanje umnozavanja naroda. Ako je vec dete, covek, rodjeno, onda na scenu stupaju LGBT populacije, kojima vec rodjenog coveka, hoce da uniste, cime se vidi da su ove dve organizacije u koordinaciji, ako ne svesno, ono podsvesno (samu Bibliju su pisali kriminalci, pederi, psihicki poremeceni ljudi..., radi svog licnog opravdanja, pa otud i imamo ovakvu filozofiju u samoj religiji). Verujuci covek je vec programiran da ne preduzima nista i ocekuje da mu nesto padne s neba, "da ce mu Bog dati", pa i danas imamo apsolutnu apatiju u narodu i vapijuce poglede ka Rusiji i u V. Putina, od koga ocekujemo da ce "srediti stvari" doci i izbavice nas, koji nista i ne preduzimamo zarad svog licnog spasenja, vec ce to uraditi neko drugi. Semitske religije uopste i nisu religije i Srbima je apsolutno nepotrebno da ih slede. Slede ih samo na svoju stetu a ako su to i nekakve religije, one pripadaju narodima koji su ih stvarili. Srbi nisu stvorili te "religije" pa ih ne trebaju ni slediti.

  2. KIRIL says:

    Svaka cast "Miticus"!!! Drago mi je da ima "budnih"ljudi. Nadam se da smo konacno na dobrom putu. Hriscanstvo=komunizam °Tebi prijatelju lep pozdrav :)

  3. Lady Gaga........spremte se,spremte....... says:

    Pa i ta Duklja, koju autor spominje, nije bila prva država nekakvih Slovena, nego bre država SRBA, tako da ni tu Crni Gorci nemaju utemeljenje da se smatraju posebnim narodom. Znači, Crnogorci su Srbi, jer šta bi drugo mogli da budu?

  4. Apis says:

    Miticus Says: jun 10th, 2015 u 7:41 pm -------------------------------------------------------- Sledeći takvu logiku svi su u nekom trenutku promenili veru. Većina ljudi veru u Boga ne dovodi u sumnju ali način ispovedanja da. Suština problema je što su naša braća menjajući religiju menjali naciju. Nacija je krv dedova genetski kod koji se jednostavno ne može promeniti. To zna i poslednji idiot ali dušmani podržavaju cepanje Srba do zadnjeg atoma.

  5. Miticus says:

    Apis Says: jun 11th, 2015 u 2:50 pm ------------------------ Ako opravdavas menjanje religije, opravdano je i menjanje nacije, po tvojoj logici receno. Ja govorim o tome koliko je ta ideologija (semitske religije i ne smatram religijama, vec ih gledam samo kao istoriju i zakonodavstvo tih naroda), opasna. Ljudima je nametnuto da su te knjige pisalo neko vise bice, cak i posle 2000 godina, ne videci i uopste ne sumnjajuci da su to pisali ljudi sumnjivog porekla (ako Biblija kaze da je zena zla, Djavo, a mi sa tim "Djavolima" tezimo da pravimo decu, koja ce eto, biti gresna, dakle ne treba praviti decu vec zaskakati muskarce - sta ti mislis, ko je pisao da se to ovako shvati? Ili ono: ako ti neko drpi nesto, ti mu daj jos da ponese... Zar je samo Neron proterivao Hriscane? Zasto bi neko zeleo da ih tek tako proteruje, kad su mirni i pitomi?) Dobro sam proucavao Hriscanstvo, prvo sam hteo da budem dobro upoznat sa onim u sta verujem, ali sam kasnije uvideo da to nije uopste religija. Najveci su vernici oni koji uopste ne poznaju hriscanstvo, jos veci oni koji nisu ni otvorili Bibliju (Staljin je studirao veronauku, Vasa Pelagic..., oni koji su imali zdrav razum su postali najveci njeni protivnici). Uostalom, ako o necemu ima sta da se raspravlja, ima kontraelemenata, to onda nije ono pravo.

  6. Apis says:

    Zao mi ali ne mogu gubiti vreme sa covekom koji prica iz inata a ne iz uverenja. Sama rec vera znaci uverenje u nesto sto nije bas opipljivo. Ali krv dedova ili genetski kod je danas itekako vidljiv. Jos iz spermija naseg oca dobili smo 250000 zapisa kakvi moramo biti vizuelno i mentalno. Takođe mislim da lepse vere od pravoslavlja nema. Mada nece svaki pravoslavac stici u raj niti ce svi drugi goreti u paklu.

  7. Miticus says:

    ŠTA SRBINA ČINI SRBINOM? - Staroslovenska mitologija Sta Grka cini Grkom? - Starogrcka mitologija Sta Egipcanina cini Egipcaninom? - Egipatska mitologija Sta Germana cini Germanom? - Starogermanska mitologija Sta Nordijce cini Nordijcima? - Staronordijska mitologija Svi su ovi narodi gore sada pokoreni od Semita i njihovim nacinom razmisljanja, postali su semitsko roblje (svi hriscani i svi islamisti). Sta Jevreja cini Jevrejem? - Judaizam Sta Arapina cini Arapinom? - Islam Sta Indijca cini Indijcem? - Hinduizam (ali i Budizam, Bramaizam) Sta Kineza cini Kinezom - Taoizam i Konficijanizam Ovi narodi su nepokoreni, imaju svoje vlastite religije, ubedjenja, filozofije i sire ih dalje a ne prihvataju tudje za svoje, zato vekovima traju i trajace u obliku koji im je znan. Gospodari sami sebi i gospodari nad drugima (dusama svojih robova). Zanimljivo je da su neki narodi koje smatramo primitivnim, ostali svoj na svome, pa neki cak kojima je pretilo istrebljenje, nisu prihvatili da im neko zavlada njihovim dusama: Indijanci, africka plemena, amazonska plemena, Aboridzini... Mozda jesu primitivni, ali imaju jak duh i to ih cini onakvima kakvih ih znamo.

  8. Apis says:

    Miticus Says: jun 12th, 2015 u 9:53 am ŠTA SRBINA ČINI SRBINOM?............ -------------------------------------------------------- Gospodine šta vas je spopalo! Odprilike 10.000.000 kineza prihvatilo je islamsku veru ali su i dalje kinezi, arapi su bili arapi i pre Muhameda. A vi se pomolite Bogu da vam rasbistri um i dušu rastereti.

  9. Miticus says:

    Prijatelju, mesas babe i zabe i ako neko pise o nekim stvarima o kojima nisi cuo, niti razmisljao, nemoj da mislis da je taj neko sumanut. Naslov ove teme, vestiju..., ne znam kako da nazovem, ako si pazljivo citao Djordjevica, pokusao je da objasni sta cini, sta obelezava, identifikuje jedan narod, naciju (u samom genu)? Sta je to sto cini jednog Srbina, po cemu se razlikuje od drugih naroda? Pokusao je da navede neke primere, ali mislim da je na pogresnom putu. Ja sam kao odgovor dao jedan deo, naveo sam ono sta Srbe i ostale narode identifikuje kao naciju. Pored ovoga, identifikuje ih i filozofija, kultura, muzika, ples, nacin misljenja, razmisljanja (verovao ti ili ne, Srbi nemaju vlastitu filozofiju, vec kopiraju tudje). Kada odes u Grcku, nece ti ni jedan Grk pricati o pravoslavlju (hriscanstvu), vec o njegovoj mitologiji i filozofiji. Kada taj Grk dodje u Srbiju, sta ces ti njemu reci, sta identifikuje jednog Srbina, po cemu se odlikujemo? Shvatas li sta je autor hteo reci? Odes u Kinu, Arabiju, Indiju... A kad oni dodju ovde, ti im objasnjavas o pravoslavlju, hriscanstvu (ima jos "pravoslavnih" naroda, ali to nije srpska odlika. I Rumuni mogu da se time kite, kao i svi "pravoslavni" narodi), to znaju i sami, ako ih bude interesovalo, procitace negde o tome. Jos jedan elemenat je i muzika (kao duh jednog naroda) obrati paznju na ovu melodiju, ritam. Ja sam mislio da je nasa, iz Vranja: https://www.youtube.com/watch?v=P1gvQYaCQf0 Nas nacionalni instrument je sviralo, pogresno nazvan frula, ali i taj instrument je modifikovani duduk, jermenska frula. Sam zvuk nekog instrumenta ti je poznat iz kog naroda potice, kao i melodija, bez obzira na kom instrumentu bude odsvirana... Jos jednom pitanje, koje je postavio Djordjevic (a i bilo ko da ovo pitanje postavi): Sta Srbina cini Srbinom? Znas li (zna li neko, uopste) odgovor? Ovo pitanje je za razmisljanje svih nas (da stavimo prst na celo), imamo li mi nas identitet, cist, originalan, srpski? P.S. Ti Kinezi, koje pominjes, sutra da zaratuju Arapi sa Kinom, stace na stranu Arapa. To je ono kada kazem da je neko postao necijim robom (kao i svi oni koji podlegnu pod tudjom propagandom), duhom se osecaju Arapima.

  10. Apis says:

    Široka je tema šta pojedinca ili narod čini specifičnim. Zašto bih se ja trudio da to nabrajam na stranici koja će verovatno već danas biti zatvorena. Jel ti ozbiljno misliš da srbima vratiš Boga Vida i sviraljke od pre Hrista?

  11. Miticus says:

    Tema jeste presiroka, samo o jednoj oblasti ima da se raspravlja i ha haj. Opet si rekao nesto, sto me kopka da ti objasnim (ne mogu da se smirim da bar napisem, pa makar odmah nestalo). Rekao si da je "pravoslavlje" jedna od lepsih religija! A ostale hriscanske nisu, je li? E, pa ni "pravoslavlje" se ne razlikuje od ostalih hriscanskih religija. Preko 90% "pravoslavlja" sadrzi elemente staroslovenske mitologije i obicaja, zato, jer su prvi Srbi, koji su primili, verovatno nasilno, vecinom (kao neki islam i katolicanstvo) verovatno mislili da ce se njihovi potomci vratiti originalu, kao i oni sto su primili islam, zadrzali su prezimena na "IĆ" (ovo je neko moje slobodno tumacenje). Skoro svi praznici su staroslovenski, samo preimenovani (kako bi narod sto pre prihvatio hriscanstvo). Koliko sam ja proucavao tu mitologiju (a i mitologije ostalih naroda su slicne, gotovo identicne, kao i staroslovenska. Mnogi datumi se poklapaju skoro u dan), nastala je iz pokusaja objasnjenja prirode, kao i pocetak nekih prirodnih tokova (Bog je priroda - Spinoza). Pogledaj samo neke od praznika (to sto nisi - to jesi; to sto jesi - to nisi): Bozic - pocetak solarne godine. Nekada je 25. decembar bio taj pocetak, sada nije, sad je 21-22.decembar. Obicaji koji se praktikuju tada, na bozic su staroslovenski: dzaranje vatre hrastom (srpsko sveto drvo) je prizivanje srpskog vrhovnog Boga Peruna (kod Egipcana je objasnjeno legendom o Feniksu, koji oznacava Sunce). Sretenje - pocetak srpske Nove godine i proleca (rekoh da je tacan kalendar, danas poznat kao gregorijanski, medjutim i Milutin Milankovic je to potvrdio, sada ga zovu astronomskim kalendarom. Pocinje 2. februara. Ovo je i kod Kineza, Japanaca... Kada medved vidi svoju senku, bice duga zima, Indijanci u S. Americi isto kazu, samo za mrmota) Mladenci - pocetak cvetanja biljaka, kao i toplijih dana, ravnodnevnica. Vaskrs - pocetak toplih prolecnih dana (dan boginje Vesne, boginje radjanja, plodnosti. Ruski vesna, znaci prolece) Djurdjevdan - pocetak leta (ne znam kom Bogu je posvecen) Trojica - pocetak toplijih, letnjih, dana Litije - zavrsetak poljskih radova Vidovdan - najduzi dan u godini (ne bi trebao danas da bude 28.6, vec 22.6) Sv. Prokopije - (21.7) pocetak sparnih dana Blaga Marija - pocetak prijatnijih suncanih dana Ognjena Marija - najvreliji dani Sv. Ilija - pocetak jeseni, posvecen vrhovnom srpskom Bogu Perunu (pocetak nepogoda, gromova) Preobrazenje - pocetak hladnijih noci Miholjdan - poslednji trzaji prirode i toplijih dana, "Miholjsko leto" (u S.Americi ove dane zovu indijanskim letom - zanimljivo a zivimo sasvim odvojeno) Mitrovdan - pocetak zime Sv. Arhangel Mihail - pocetak kratkih hladnih noci, kao i naznaka da se ne treba kretati u prirodi (posvecen boginji Morani, koja ne olicava bas nesto dobro, ali su mnoge reke po njoj dobile ime Morava, kao i nocne more) Sv. Luka - pocinje prava zima, najkraci dani Ovo su samo neki, kojih sam se setio onako, ad hoc a postoje mnogi praznici, kojima su stari Sloveni hteli da objasne prirodne pojave, kao i da ih oznace i izgubilo se izvorno znacenje (mozda i ove nisam bas najbolje objasnio), sad samo pretpostavljamo. Ove praznike sam nasao i kod drugih naroda, gotovo u istom danu (npr: Sv. Luka, Jevreji slave kao Hanuka, pale svece kako bi "dozvali" Sunce a oterali noc). E sad, kad bi odbili ove staroslovenske praznike i obicaje, sta ostaje izvornom hriscanstvu? Samo racunanje kada je Vidovdan i Bozic, tj, kada su tacno tog dana bili najduzi i najkraci dani, videce se koliko hiljada godina unazad se ti praznici obelezavaju, otkada postoji ovakvo razmisljanje a seze mnogo hiljada godina unazad. P.S. Nebitno, ali moja religija, ciji sam ja zacetnik se zove Mitićanstvo, po prezimenu svog tvorca, Mitića, tj, mene :) i ima samo jednog clana (dosta je jedna budala ovom svetu) a ideologija je Bojanizam. Cisto da se zna da ne zastupam ni jedno drugo misljenje, osim svog.

  12. Miticus says:

    Jos jedan dokaz da Srbi u srzi nisu hriscani, pa tako da hriscanska religija, pravoslavlje, po nicemu nije nesto cime bi se Srbi identifikovali: Srbi kad se mole Bogu, okrecu se Istoku (stara srpska i slovenska rec, koja znaci, izvor). Sunce je izvor zivota i sve religije koje su nastale, nastale su kao, kako neki objasnjavaju, kult Sunca. Hriscanstvo je izvorno sa juga a ta objasnjenja popova su samo kako bi zamlacivali posten svet i sebi obezbedjivali prihode. Dakle, o hriscanstvu, u bilo kom obliku (ni jednoj semitskoj "religiji"), ne treba uopste raspravljati niti razmisljati kao o identitetu srpskog naroda. Misljenja sam da Srbi, kao mali narod, gotovo i nema neki svoj identitet, niti simbole, vec su preuzeli od drugih, pod tudjim uticajem, npr: grb, Beli Orao je Romejski, Vizantijski grb (orao prestavlja rim a 2 glave jasno oznacavaju dvovlasce, ali da im je telo isto, rimsko) da ne zalazim dalje. Predlazem: kad bi se mudre glave sastale, na nivou akademika i stvorili jednu srpsku ili sveslovensku, misao, filozofiju ili religiju (modifikacija vec postojece, kako bi bila jasnija), u skladu sa prirodnom naukom i da to odlikuje svakog srpskog coveka (na nivou svih Slovena. Potrebno je sastaviti sve mudre glave, svih Slovena i onih koji nemaju svoju drzavu, i da se donese zajednicki identitet svih Slovena. Ovo nije nista novo, to se pokusalo jos u 19-om veku (stvaranjem Jugoslavije, Cehoslovacke), ne znam zasto se stalo? Konstantnom politikom i propagandom sa Zapada, Sloveni su odustali od te odluke, cak su i omrznuli tu ideju, smatrajuci je nemogucom, jer je drugome bilo u interesu da nas razjedini i zakrvi. Moguce je, jer Sloveni cine vise od pola Evrope (ostali deo je podeljen na Germane i Kelte, koji su romanizovani). Sloveni ne smeju dozvoliti dalju romanizaciju, preko trule i propale religije, ideologije, hriscanstva, kao ni islamizaciju. Prihvatanje samih semitskih religija, slovenski narod je vec podeljen i duboko zakrvljen (Srbi sa Hrvatima, Poljaci sa Rusima...). Stvaranjem jedne jedinstvene Slovenske misli, jacace jedinstveni Slovenski duh, koji ce se siriti dalje. Ni ovo nije novo, Bugari su eto poslovenjeni Tatari. Ovako, kao do sada, sve se vise rastacemo i postajemo sve manji i manji. Drugi nas dele a i sami se delimo, na sve vise i vise naroda (koliko li cemo ih jos iznedriti?). Gde je ova velika skupina naroda stala? Zasto sada sebi dozvoljavaju da budu niza rasa? Tvrdim da je to zbog pogresne filozofije koja je prihvacena od religiozno-filozofske misli da treba biti pokoran (jer nas ceka nesto tamo, negde, neki bolji svet, koji nam se smeje koliko smo mi zivi ljudi glupi i sebicni). Kome cemo biti pokorni? Ko ce nama biti novi gospodari? Germani? Romeji? Turci? Arapi? Novom mislju bi se stvari preokrenule. Vec je pocelo budjenje, doduse ne svojom voljom a taj pokret predvodi Rusija, nama ostaje da shvatimo kakav je vec duh pokrenut u slovenskom narodu i da ga sirimo, ako smo budni? Ili cemo misliti da je Putin mesija, pa da cekamo da dodje da nam on sredi stvari a ako nas Zapad potapse po ramenu, odosmo mi ka Zapadu? "U velikom grmu lavu se gnijezdo vije" Ovo je neko moje razmisljanje, da ako vec nemamo neki svoj vlastiti identitet, bar da pocnemo stvarati i da ga imamo.

  13. Apis says:

    Blago tebi! Zivis samostalno izvan vremena, prostora i ljudi. Jedan filozof je tvrdio da materija postoji dok je posmatramo. Dakle zatvoris oci i nema nicega. Ti valjda potvrdjujes njegovu teoriju.

  14. ljubomir jović says:

    Kada je objavljena studija,,srbi svi i svuda'',datum,godina, štamparija,grad.Nem kod Lj. Stojanovića! Zna li se tačno,bez okolišenja1

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *