ŠTA SU JELI SRPSKI VLADARI: Na trpezi Nemanjića…

ŠTA SU JELI SRPSKI VLADARI: Na trpezi Nemanjića…

7 aprila 2014

nemanjici-printskrin-1396867382-475117Jagnjetina u mleku, posni kupusnik, pečena cvekla, blanširano voće sa prelivom od šumskih plodova…

Ovo je samo jedan od mogućih jelovnika koji biste dobili da ste u doba Nemanjića zakoračili na njihov dvor i srpskim vladarima pridružili se na večeri.

Jela koja su krasila trpezu Nemanjića Beograđani su imali prilike da probaju u okviru projekta „Istorija gastronomije“, a autentične obroke za njih je spremao kuvar Stambol Geštamov. Ipak za ova jela ne postoje sačuvani recepti u pisanom obliku.

„U srednjovekovnoj Srbiji, za razliku od starog Rima, stare Grčke, starog Egipta, nećete naći recepte sačuvane kao što ih imamo u današnjem obliku. Normativa nema, za razliku od, recimo, Apicijevog kuvara“, kaže Negovan Stefanović, autor projekta „Istorija gastronomije“.

Zahvaljujući istoričarima, postoje zapisi o srpskoj trpezi.

„Istoričar Teodor Metohit ostavio je najviše zapisa o srednjovekovnoj srpskoj trpezi pošto je deo svog života proveo na dvoru kralja Milutina. Kako su ta jela zapravo izgledala, uspeli smo da rekonstruišemo i predstavimo najpribližnije zahvaljujući freskama u manastirima. Međutim, nigde nećete naći recept da u jelo ide 10 grama ovoga, pola kilograma onoga… Ali znamo koji su osnovni začini, znamo koje se meso najviše koristilo“, objašnjava Stefanović.

Da se danas koriste cake u kuhinji, koje su se koristile na dvoru Nemanjića, uštedjeli bismo na računima za struju.
„Znamo na koji način je hrana tada pripremana. Na primet, meso se obavije zemljanom glinom, pa se gore loži vatra i tako je pečeno. Kako se kuva mleko: Užarite kamen, stavite ga u mleko i za 10 sekundi mleko je provrelo.

Na stolu se ređe nalazilo meso stoke, inače smatrano blagom.

„Najređe se klala velika stoka, junetina, teletina, govedina, retko su bile na meniju. Zašto? I sami znate, a to se zadržalo čak i u pesmama u pretkosovskim i kosovskim ciklusima, stoka je nazivana blagom. A blago se ne jede, ne troši se, blago je tu da nam donese mleka da se od njega napravi sir. To je bilo jedno od osnovnih životnih namirnica. Kokoške i piletinu su isto malo manje jeli, a divljači je bilo koliko god hoćeš“, priča istoričar.

Povrće koje je tada bilo najčešće spremano sada je prava retkost.

„Od povrća najzastupljeniji je bio bob, koji je potpuno zaboravljen u današnje vreme. Recimo, hrvatska vlada je mnogo novca uložila pre 10-20 godina da ponovo počne da se seje bob. I danas na svakoj pijaci u Hrvatskoj možete da kupite bob“, kaže Stefanović.

Najvažniji med

Jedan od najznačajnijih izvoznih artikala i stare Srbije i carske Rusije bio je med. Na krunisanju Stefana Nemanja 1166. godine jedan letopisac po imenu Tirski zapisao je da takva raskoš vlada na srpskom dvoru da je to neviđeno, a šta je njegova raskoš bila? Imaš meda koliko hoćeš!“, dodaje on. Od meda je pravljena medovača, a pilo se i vino.

„U vreme Krstaškog rata 1189, došlo je do susreta Fridriha Barbarose i Stefana Nemanje u Naisu, današnjem Nišu. Barbarosa je tada doživeo da ga Stefan Nemanja posluži vinom koje je bilo u nekoj kofi sa medom. Pa ga je pitao “Šta će ti med? To se kod nas ne koristi!” A Stefan Nemanja je to voleo jer je imao nekoliko pećina gde se cele godine čuvao med“, priča Stefanović.

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Pavle says:

    Čitao sam i čitaću istorijske spise ali nisam i neću nigde naći ovako laički napisan tekst o kuvarskim umećima na dvoru naših predaka... ne moram da ponavljam od kada se koristi viljuška ,dubok i plitak tanjir u našem narodu a naravno i na dvoru, istina da nisu imali savremeni pretis lonac ali su imali teške masivne kazane sa teškim poklopcima koji su vršili istu funkciju.(preteča vojnih manjerki) Tako savremen escajg proistekao je iz više vrsta kvalitetno obradjene hrane u jednom obroku, pa u nekim spisima spominje se pašteta od divljači i gusaka ,pečeno svinjsko meso premazano medom, srneća divljač koja je odležala u pacu od bobica kleke i drenjina i sve u svemu 90procenta ishrane zasnivao se na crvenim mesu ,a zašto ... naravno,rad je bio težak i naporan, hleb se malo proizvodio i njega su često pravili od slatkog divljeg krompira koga i danas ima u izobilju na vlaškim brdima. Tehnika kuvanja na malim temperaturama nije savremeno rešenje , čuvena kapama od ovčjeg mesa , kopriva i divljeg zelja krčkala se satima iznad vatre na dvoru Nemanjića, Takodje riblja čorba sa mnogo povrća bila je specijalitet dvora a najviše je konzumirana riba sa roštilja... smešno ili ne ali pečenje mesa na udubljenoj metalnoj ploči je izum arapa koji su izgubili patent u trgovini sa severom..(tj. sa Srbima)...danas se to zove ,tanjirača, i mi je slavimo i pozlatimo na svakom vašaru a zaboravili smo da su naši prapra dedovi uz pesmu karleuše uživali u blagodetima roštilja i pečenom jagnjetu uvaljanom u glinu ... Pored raznih destilata pilo se i pivo, možda u nekom prostom obliku ali je opijalo i bilo je nezaobilazno kao i sušeno meso preko zime, nije bilo Matijevića,Disa i Rode ali je bilo šunke i slanine i to one prave prošarane od moravke svinje a što bi neki rekli od mangulica . krupna stoka se isto konzumirala ali veći procenat je bilo konjsko meso, uvoz iz istočnih krajeva...stoka nije bila obavezan deo miraza pa se nije ni štedela ali kako nije bilo tovljenika meso je bilo žilavo pa se slabije koristilo osim kad se kuvalo za vojsku i velike proslave srpskih pobeda ... Toliko o tome da naši preci nisu znali dobro da jedu i potegnu ... zapisa ima samo ih treba čitati i da. kuvanje hrane u buragu sa vrućim kamenom je pastirski izum a primenjuje se u celom svetu od kamenog doba ...sve osim mleka ...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *