Шта су показали одјеци јесењег заседања Парламентарне скупштине НАТО у Букурешту | INTERMAGAZIN

Šta su pokazali odjeci jesenjeg zasedanja Parlamentarne skupštine NATO u Bukureštu

12 oktobra 2017

Piše: Vladimir Đukanović

Ukoliko bi Srbija sebično gledala samo svoje interese – što u suštini i jeste dominantno ponašanje u spoljnopolitičkim odnosima – mogli bismo zaista da budemo veoma zadovoljni upravo završenim jesenjim zasedanjem Parlamentarne skupštine NATO u Bukureštu. Najpre zato što kao Balkan nismo uopšte u fokusu, što može da nas čini spokojnim, a potom i zato što je rezolucija, koju je pisao britanski poslanik Ričard Benion, bar što se Srbije tiče, u potpunosti ispravljena u odnosu na ono što je proletos u Tbilisiju prvobitno zamišljeno da piše.

Kao šlag na tortu, u tih 15 minuta, koliko je trajala rasprava o „Zapadnom Balkanu“, u toj rezoluciji samo je Srbija pohvaljena, dok su sve ostale države pretrpele kritiku za slabost institucija i nedovoljno angažovanje u uspostavljanju demokratije i vladavine prava. Što bi se reklo, za nas puna kapa. Niti nas teraju da idemo ka NATO niti nas prisiljavaju na bilo šta. Naprotiv, zbog toga što su nas ocenili kao pouzdane partnere u smislu da ono što se s nama dogovore bude i ispunjeno, njima je sasvim dovoljno.

A ni nama nije potrebno više. O tome da li će Makedonija i Bosna i Hercegovina ići ka NATO i na koji način će se to dogoditi, o tome će se tek voditi političke bitke i rasprave, a mi bi već sad trebalo da se pripremimo za to kako da se postavimo u svim solucijama.

SVE VEĆA OPSESIJA RUSIJOM

Ono što bi moglo da zabrine ne samo nas već čitavu Evropu, pa i svet, je činjenica da opsesija Ruskom Federacijom sve više uzima maha. Doduše, nivo ostrašćenosti antiruske retorike je značajno opao. Ostao je samo izražen kod predstavnika zemalja bivšeg SSSR, zatim skandinavskih zemalja, kod Britanaca i jednim delom u delegaciji SAD. Parlamentarci zemalja Zapadne, Centralne, Južne i Jugoistočne Evrope, antirusku retoriku apsolutno ne praktikuju.

Ali, uprkos toj činjenici, gotovo 80 odsto zasedanja i govora bilo je posvećeno Rusiji. Na moje iznenađenje, vrlo malo je pominjan problem oko Severne Koreje, o problemima sa Kinom se gotovo ništa nije čulo, pa su čak Avganistan i tamošnja pozicija NATO bili dominantniji u diskusijama od potencijalnog sukoba sa Kim Džong Unom. Da ne govorim o tome da je čak i Tramp trpeo kritike za to što je preko Tvitera oštar prema Severnoj Koreji, uz stav da je pre bilo kakve oštre retorike neophodno da se proba diplomatijom sa Kim Džong Unom.

Elem, opsesija Ruskom Federacijom je do te mere izražena da je NATO otvorio čak tri nova obaveštajna centra za odbranu od hibridnog rata, koji, bar prema onom što tvrde čelnici NATO, Kremlj vodi protiv njih. Prema rečima Jensa Stoltenberga, NATO će se ubuduće bazirati na izgradnji infrastrukture za odbranu, kako od tvitova, tako i od teknova. S tim u vezi, obavljena je i prva vojna vežba, kojoj i sam Stoltenberg nedavno prisustvovao i na kojoj su pokazani kapaciteti NATO za odbranu od hibridnog rata.

NAJVEĆI RUSKI GREH JE MEDIJSKI (!?)

NATO će očigledno krenuti u žestok obračun sa svim medijima za koje se posumnja da rade za rusku propagandu, što se nekako dalo zaključiti iz govora Paola Alija, predsedavajućeg Parlamentarne skupštine NATO, koji je naglasio da pored svih „grehova“ koje je Rusija napravila prema Ukrajini, tzv. kršenju sporazuma iz Minska i navodne okupacije Gruzije, ima još jedan – medijski uticaj na teritoriji zemalja članica NATO.

Zanimljivo je da čelnici NATO istinski veruju da Rusija protiv njih provodi propagandu, a da su oni u problemu zato što to ne rade, već pokušavaju da istinom idu kroz medije. Kako bi ta „istina“ došla do potrebne publike, očigledno je neophodno da sputaju rusku „propagandu“. Otud, umesto na nekakvom bojnom polju, očekujte u bliskoj budućnosti zaista žestok medijski i informacioni okršaj velikih sila na prostoru Evrope, što će se definitivno osetiti i u Srbiji.

Zanimljivo je da je Stoltenberg pokušao da umirujućim porukama ipak naglasi da NATO ne želi novi hladni rat sa Rusijom, već da hoće dijalog. To je, međutim, učinio na vrlo lukav način. Naime, on je naglasio da će NATO nastaviti da poziva Rusiju da ne krši međunarodno pravo, posebno u vezi sa Krimom i Gruzijom, te da pokuša da vodi predvidljivu i transparentnu politiku kao NATO. To znači, prema njemu, da Rusija prekine sa gomilanjem trupa i nepredviđenim vojnim vežbama – verovali ili ne – na granicama NATO!

Znači, to što je NATO došao na ruske granice je sasvim uredu, ali, ako Rusija preduzme vojne vežbe na svojoj teritoriji, to je problem, jer to radi na granicama NATO. Vrlo lukavo sa njegove strane, ali opet dobro je da su ostala otvorena vrata za dijalog. U svakom slučaju, to je definitivno bolje nego da nema nikakve šanse za razgovore.

Sve u svemu, kad se sve sabere, zasedanje je, pored suvoparnih i dosadnih govora,  ipak uspelo da pokaže u kom pravcu će se NATO ubuduće kretati. Mediji, društvene mreže i portali definitivno će postati prostor u kome će se voditi najžešći sukob između NATO i Ruske Federacije. Osetiće to i Srbija.

(Standard)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *