ШТА СУ СЕ ТО ДОГОВОРИЛИ РУСИЈА И ИНДИЈА?

ŠTA SU SE TO DOGOVORILI RUSIJA I INDIJA?

28 decembra 2023

Razvoj koridora sever-jug, čiji su razvoj dogovorili šefovi diplomatija Rusije i Indije, jedan je od ključnih projekata koji Evroaziji donose mir. Rusija u tom projektu, koji ruši sve zapadne pokušaje održavanja tenzija u Evroaziji igra ključnu ulogu.

Ovako gostujući profesor na Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose (MGIMO) i naučni saradnik u Institutu za evropske studije, dr Stevan Gajić ocenjuje posetu indijskog ministra spoljnih poslova Subramanjama Džaišankara Moskvi.



Podsećamo, Rusija i Indija su označile čitav niz koraka za saradnju u okviru pokretanja koridora sever-jug, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na konferenciji za novinare posle sastanka sa indijskim kolegom.

Rusija drži ključ za projekat mira u Evroaziji

Prema Gajićevim rečima, značaj koridora sever-jug je ogroman zbog toga što je Rusija još u 19. veku težila da izbije na Indijski okean. U otme je ležao ključ njenog sukoba sa Velikom Britanijom, bivšim kolonijalnim gospodarom Indije. Sada će se koridor i dogoditi, ali uz uzajamni interes Indije i Rusije.

„Praktično, Rusija na evroazijskom kontinentu pokušava da napravi sistem koji će da učini interese velikih sila, ali i drugih aktera, komplementarnim“, navodi on.

Posle Džaišankarovog petodnevnog boravka u Rusiji slobodno se može reći da Rusija u svojim rukama drži ključ za projekat mira preko uspostavljanja ekonomske integracije evroazijskog kontinenta.

Kako Gajić navodi, dve stvari motivisali su Indiju da uđe u projekat izgradnje koridora sever-jug. Prvo, da njeni interesi neće biti okrnjeni za račun Kine. Drugo, sada, kada je sve izvesnije da je kolaps Ukrajine neminovan, ovo je trenutak kada se grade pozicije velikih evroazijskih sila u odnosu na Rusiju.

„Tako da je Indija motivisana da manje učestvuje u američkim geopolitičkim projektima, koji su zapravo stari britanski projekti, u stvari projekti njihovih bivših kolonizatora, i da uđe u novu međunarodnu konstrukciju, odnosno da učestvuje u multipolarnom svetu, gde niko neće biti ničija marioneta. Već imamo Rusiju, najveću zemlju Evroazije, koja garantuje ekonomski razvoj i sebi i drugima i preko ekonomskog razvoja garantuje mir“, kaže on.

Ruski pristup Evroaziji suprotan od američkog

Rusija se trudi da ima pristup evroazijskom kontinentu na način suprotan od onoga na koji je Evroazijom vladala Velika Britanija, a kasnije nastavile SAD. Ove sile održavale su stalnu tenziju između sukobljenih država i postavljale su se kao ključni igrači od kojih će zavisiti koga će u kom trenutku više da podrže.

„Ono što Rusija radi je potpuno suprotno. Ona jeste glavni „broker“, ali ona to radi na osnovu izgradnje poverenja. Ključni problem Evroazije je problem između dve najmnogoljudnije zemlje i najveće rastuće ekonomije, a to su Kina i Indija. U tom smislu je Kina sabotirala Indiju u dobrim odnosima sa Pakistanom, pravljenjem prstena oko Indije, dok je Indija učestvovala u pravljenju anglosaksonskog prstena oko Kine, u koji su bile uključene zemlje od Južne Koreje i Japana, do Filipina, Vijetnama i Mjanmara“, objašnjava Gajić.



Već nekoliko godina Rusija probija anglosaksonski koncept vladavine Evroazijom, dodaje on.

„Ono što je tu značajno za Indiju, to je da ona tu više nije odsečena. Posebno veliku opasnost videli su u tome da je Kina okruži trgovinskim putevima i sa severa i sa juga, a da u tome ne učestvuju. Sada je stvar drugačija – koridor sever-jug menja stvar“, ističe Gajić.

Za Rusiju, koridor sever-jug je razvojna šansa jer ruske reke uglavnom teku u tom pravcu. Nekada je to za Rusiju bio geografski problem.

Naravno da mir kroz ekonomske integracije na evroazijskom kontinentu neće biti lako ostvariti, ali stvar je u tome da Rusija lagano odmotava to klupko i da se stvaraju uslovi za relaksiranje situacije na evroazijskom kontinentu, zaključuje Gajić.

(Sputnjik)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *