ШТА СУ ЗОРАН ЂИНЂИЋ И СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ поручили АЛЕКСАНДРУ ВУЧИЋУ?
11 марта 2023
Пажњи површнијих познавалаца овдашњих прилика, тој необично жилавој сорти јавних аналитичара, није промакло да је поприлична количина историјске ироније садржана у околности да су се Слободан Милошевић и Зоран Ђинђић, ти непријатељи за живота, датумима својих смрти – 11. и 12. март – ослонили један на другог.
Споменуту иронију, уосталом, заиста није тешко уочити. Један до другог у некролозима а с једне стране диктатор Милошевић, док је с друге први демократски премијер Србије Зоран Ђинђић; као да и у време тог диктатора Милошевића није било избора којима демократски легитимитет својим учешћем, поред осталих, није пружао и сам Ђинђић. Па су самим тим и неки други премијери Србије пре њега били демократски изабрани, ма колико нам се свиђали или не.
Но то је нека друга тема, која не мења чињеницу да су Милошевићеви медији оптуживали Ђинђића, лажно или не, и то је сада споредно, да је позивао НАТО да бомбардује нашу земљу. И чињеницу да је Ђинђић својом енергијом и организацијом, ако не главна привлачна снага као Војислав Коштуница, био главни мотор петооктобарских промена које су Милошевића срушиле с власти.
Уз издашну помоћ Запада; додуше, показаће се, више је то била инвестиција од које су очекивали профит, па и у виду беспоговорне предаје Косова, него великодушна и добронамерна бесповратна помоћ. Кад смо код тога, „Вашингтон пост“ је још 11. децембра 2000. такву помоћ Америке „кампањи изградње демократије у Србији“ квантификовао на износ од 41 милиона долара – „око 10 милиона долара за фискалну 1999. и 31 милион за 2000“ – док је Вилијам Монтгомери, потоњи амбасадор Америке у нашој земљи који је новцем америчких пореских обвезника у време промена управљао из своје базе у Будимпешти, признао, када је отишао у политичку пензију, и да је укупна сума била знатно издашнија. Наводно, око 100 милиона долара.
А после тако купљене политичке промене – што не значи и да она није била неминовна, наиме, никакав новац не може да окупи онолико народа колико његова жеља и потреба да дође до промене као што је то било 5. октобра 2000 – између Милошевића и Ђинђића испречила се и Ђинђићева одлука да Милошевића изручи Хашком трибуналу. И то на Видовдан, што Ђинђићу нису опростили ни они који тај празник поштују много више него Милошевића.
Да би после трагичног стрељања Зорана Ђинђића на улазу у зграду Владе Србије 12. марта 2003. била изречена и тешка оптужба, истина, никад потврђена, да су у тај злочин умешани чак и чланови Милошевићеве најуже породице.
Они који су оптуживали Ђинђића да убија свој народ оптужени су да су убили Ђинђића. Круг мржње је тиме затворен. Не само да међу њима нема ничег заједничког него, поврх тога, не може да буде ни помирења.
Уосталом, иде даље ова логика и према далекосежнијим пројекцијама, један нас је увео у сукоб са читавим светом, други је хтео тамо да нас врати. Али смо га ми, то јест Срби, наопаки какви јесмо, убили да бисмо га спречили да нас одведе међу сав тај нормалан свет. Тако некако, глупо, али делује убедљиво онима који желе да у то буду убеђени.
Или настоје да убеђују, тако да и сада, 20 година касније, пишу о „Ђинђићу и смрти нормализације“ и са чежњом подвлаче разлику између друштава која су се уписала „у тај мејнстрим релативизоване европске нормалности“ који подразумева да се буде „унутра, у ЕУ, НАТО-у, Шенгену“, и Србије која је „трагично каснила“ а „након убиства Зорана Ђинђића, то кашњење је могло само да се повећава“; и тврде да је жарко желео да „уз подршку Европе и САД реформише земљу“ након рата „који је у највећој мери сама изазвала“, да је био „свестан да политика континуитета у односу на Милошевића води Србију у нову историјску странпутицу“ и тако даље.
Истина је, наравно, много (до потпуно) другачија. И није случајно што је врло много труда уложено да је не приметимо, јер само слога Србина спасава. И обрнуто.
Елем, сви се сећамо чувене опомене Слободана Милошевића, изговорене у последњем председничком обраћању грађанима Југославије 2. октобра 2000. године, да би „свакоме (…) требало да буде јасно да они не нападају Србију због Милошевића, него Милошевића због Србије“.
Али се мало ко још сећа да је до истог податка дошао и Зоран Ђинђић. И да је о томе и јавно говорио у данима који су претходили атентату.
„Мени је јако жао што су код неких људи у Европи и свету добри Срби и демократе само они Срби који се одричу националног интереса своје земље, што неки мисле да рат у Ираку треба да буде наш национални интерес, а не решавање питања Косова… Мислим да је време да престане примена двоструких стандарда… Како то да није време за враћање Срба на Косово, а увек је време за спровођење одлука Хашког суда“, упитао је Зоран Ђинђић у интервјуу франкфуртским „Вестима“ кад је у фебруару 2003. тамо био због донаторске вечери за Храм Светог Саве.
Па у интервјуу Радио-телевизији Републике Српске 21. фебруара, датом у Бањалуци у коју је отишао упркос захтеву америчког амбасадора да прво оде у Сарајево, симболика тог захтева била је и тада очигледна као и данас: „Ако моји пријатељи у свету кажу, е, сад си нас разочарао, онда они нису моји пријатељи. Јер, ако ја кажем, мени је једна ствар важна, и за моју земљу је важна и подржите ме у томе, а они кажу, не, ми те подржавамо само у ономе што је за нас важно, онда то нису пријатељи.“
И у „Вечерњим новостима“, само неколико дана пред смрт, објашњавајући да је „Космет за мене државни приоритет број један“, те да је „статус Косова, у ствари, статус Србије (…) а ја сам изабран да браним интересе Србије“, одговорио је и на питање да ли би, „због промењене позиције, Зоран Ђинђић од демократе могао постати ‘нови Милошевић’ и великосрпски националиста“.
„Доказује се“, одговорио је Зоран Ђинђић у свом, испоставиће се, нажалост, тестаментарном обраћању, „да су моји ставови о Косову – потврда да се српска политика није променила. Да сам, ето, био политичар европског типа, а сад сам постао српски националиста. Тиме се, у суштини, тврди: да је са Србима увек исто, да се на Балкану само маске мењају. Али све то ме не узбуђује много. Мени је важно да су аргументи које сам понудио – необориви.“
Овако је говорио Зоран Ђинђић.
Да би после његове смрти његови самозвани наследници, који су наследили Ђинђићеве позиције у партији и држави, али не и Ђинђићеву политику, ти киднапери његове политике и фалсификатори његовог наслеђа, покушали да нас убеде, и то чине, ево, већ 20 година, да је Зоран Ђинђић радио по мери њиховог схватања да је нормално предати своју земљу, док је ненормално борити се за њу.
Истина је супротна. И Зоран Ђинђић, као и Слободан Милошевић пре њега, уосталом као и Војислав Коштуница након њих кад је дошао у истоветну ситуацију, био је на истоветном становишту да не сме да преда оно што се предати не сме.
И да је због тога сукоб са Западом – неминован. Разуме се, без срљања у конфликт, значи, милошевски мудро, при чему међутим не сме да се занемари прилично важна чињеница да та мудра политика Милоша Обреновића није подразумевала и одрицање од територије и суверенитета Србије. Напротив.
Што се тога тиче, дакле, сваки српски лидер дошао је до истог закључка. Уосталом, иначе не би ни могао да буде српски лидер него само бедни сарадник у спровођењу туђих, антисрпских интереса.
Па отуда и запажање које делује екстравагантно уместо да је очигледно, наиме, национални консензус и национално помирење заправо су остварени. Ма колико то чудно звучало и ма како чудним путем то било постигнуто, а понеко ће подсетити и да јесу чудни путеви Господњи. Нарочито када је Косово и Метохија у питању.
Док је оно обиље пропаганде, којој смо константно изложени, и послужило својој сврси да од дрвета не приметимо шуму. Да не увидимо да о оном најважнијем питању нема разлике већ има сагласја, и то без икаквог претходног усаглашавања; најзад, баш зато човек који је изручио Милошевића и није имао ништа против што су га упоредили с Милошевићем кад се и сам нашао пред истим избором између потчињавања и супротстављања Западу.
И то је, да другачијег избора нема када је избор овакав, порука коју Александру Вучићу данас упућују и Слободан Милошевић и Зоран Ђинђић. Намере Запада нису се промениле у последњих четврт века. Не сме да се промени ни одговор који на то стиже из Србије.
(Никола Врзић/РТ Балкан)
KOMENTARI
17 коментара
Оставите одговор
НАЈЧИТАНИЈЕ ВЕСТИ
ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u
НАЈВИШЕ КОМЕНТАРА
Novica says:
Vučić je najbolji predsednik, obojica mu nisu ni do palca na nozi
Косовац says:
Никола Врзић, …..Одлично пишеш Српски, али си овог пута дебело омануо. Покушао си Зорана Ђинђића да изједначиш са Слободаном Милошевићем. Пословица каже да си „изједначио шеширџију са богом“. Са тиме ипак није успео твој покушај да део Милошевићеве величине пребациш на главу страног агента и плаћеника Зорана Ђинђића. ………………..Изгледа да још нисте 100 пута поновили лаж да Ђинђић није захтевао наставак бомбардовања Србије.
Gagi says:
Malo je Vrzic skratio ovaj period zapadnih "namera". Svoj tekst je smestio u kontekst devedesetih i kasnijih dogadjanja. Javno i otvorena slamanje Srbije pocinje od divljackog atentata i ubistva Kralja Aleksandra. Nesto ranije smo takodje brutalno napadnuti od katolika u I ratu. U II ratu znamo kako smo prosli sa "saveznickim" bombardovanjima kao i devedesetih. Posle tog rata nam stizu "oslobodioci" koji ubijaju i streljaju "svoj" narod za njihovo dobro, cupaju im brkove i odvode na Goli otok. Odmah skracuju Srpske pobede u vidu novih granica i pokrajina pa teraj tako dalje do devedesetih. Od devedesetih nece vise da budu Jugosloveni vec postaju "Srbi", naravno da su se starih kolonizatorskih zasluga odrekli jer su ih u prethodnom zivotnom periodu dovoljno zivotno unovcavali. Stiglo je vreme za novu intelektualnu gimnastiku i izmisljanje "Srpskog patriotizma", od istih onih koji su prethodno bili ljuti protivnici istog i sekli ga u korenu. To glumatanje su vremenom sve vise prihvatali sa ozbiljnoscu pa su tako poceli licno da se ponasaju. A onda im je katolicki nalogodavac porucio, da se sa njim poslovni ugovor ne raskida jednostrano i na svoju volju. Koliko god dusa bolela i cast bila pogazena dogovor i nalozi se moraju postovati do kraja. Necijeg kraja.
Dijana says:
ŽIVEO NAS PREDSEDNIK VUČIĆ
Novica says:
VUČUĆU NAJBOLJI SI, DOLE DOS
milorad5 says:
Zapad i dalje nasrće na našu naciju i državu,evo ponovo je kampanja u toku.Ali ne peca se narod više,jer "SVE JE ISTO SAMO NJEGA NEMA",da upotrebim "parolu" NATO propagandne ekipe iz devedesetih.SVE JE ISTO BRE,iste pretnje ista prazna obećanja iste propagandne poruke i diplomatske "igrice",papiri,papiri,iznad stola,ispod stola,"neimenovani izvori" i "dobronamrni savetnici"...ZNATE ŠTA NIJE ISTO?....NEMA CNN-a:) PUKLI SU,NE SAMO OVDE NEGO I U AMERICI A I DIRIGENTI SPECIJALNOG RATA PROTIV SRBIJE SU PRAVILNO ZAKLJUČILI DA BI IH UPOTREBA CNN-a DEFINITVNO ODALA ČAK I KOD NAJGLUPLJIH SRBA,A I NJIHOVI AGENTI NE BI SMELI DA SE POJAVE NA GLAVNOJ PROPAGANDNOJ MREŽI JER BI IH ODMA ŽIGOSALI KAO IZDAJNIKE.I ZATO SU NAPRAVILI NEKOLIKO MALIH CNN-TV i svaka je zadužena za odredjeni deo balkana gde srbi žive.To se lepo i jasno vidi po dijalektu i akcentima SRPSKOG jezika kojim govore odabrani komentatori,za svako uvce probrani lažov,da deluje ubedljivije,takoreći NARODSKI:)Koja stoka je cela ta zapadna lopovska banda,sreća glupa stoka koju smo pročitali i čiju smo recepturu shvatili i srbi kao srbi:) je čak i u gusle ubacili.Jednom su ZAJB. ovaj narod ...5.oktobra i više neće nikada niko ovde da lomata svoj escajg i šerpe zbog "zapadne demokratije".Mogu oni čak i kristijan amampuzr ponovo da odmotaju iz zavoja za mumije ali nema više te laži koju mogu da prodaju ovde...Simpatično ..čak se ni taj veliki "borac za demokratiju" ne pojavljuje ovde više.Lažov je izgleda dovoljno intelignetan da ne želi više nikakvu vezu svoje karijere sa balakanom i srbima,odma bije prozvbval iza prethodne presne laži koje je servirala iz bosne,pametna kučkica je ta amampurova.NAJGORE JE PROŠLO BRAĆO SRBI ...BABA JE MRTVA I VEĆ JE U PAKLU A ODANDE NEMA IZLASKA NAZAD.ZATO OPUŠTENO I OČISTITE ORUŽJE DA SE POZDRAVIMO SA ŠIPTARIMA KAKO TREBA..KAD DODJE VREME ZA TO..ALI PRVO DA VIDIMO KAKO RUSI UBIVAJU AŽDAHU:)
Cp6a says:
Хе, хе, за Милорада 5-ица.
Gagi says:
milorad5... Sve si lepo izneo i obrazlozio kako je bilo, jedino nam jos nisi objasnio da saznamo, ko je tu nasu propast sprovodio iznutra. KO su bili TI, gde su oni danas i da li se jos bave politickom glumom. Holivud je pravio razne filmove na razne teme da se narod zabavlja, da mu nije dosadno. Ovde kod nas smo takodje gledali razne politicke filmove, sa poznatim glumcima koji su imali nezamenljive uloge i u novim nastupajucim zabavljackim politickim "projektima". Ovde kod nas, ti glumci su bas isti kao u Holivudu, i oni su takodje nezamenljivi u novim filmovima i serijama. Ima doduse novih i svezih glumaca, mnogi su sa uspehom nasledili i nastavili roditeljsku tradiciju zabavljaca i narodnih opsenara. OPET, po ko zna koji put napominjem, treba pogledati i analizirati Srpsko nacionalno stanje od gubitka Srpske drzave 45-god do dana danasnjeg. Da vidimo i konstatujemo, koju i kakvu predstavu su ti "nasi" glumci odigrali, za cije ime i racun. Kao sto vidimo, predstava je bila dobra jer je narod zadovoljan sa svim svojim nacionalnim gubitcima i porazima. TO je SUSTINA. Nije sustina dolazak novih glumaca koji nam se vise svidjaju od starih i koji ce nam "NAJZAD" spasiti Pepeljugu od zlotvora. Kao sto vidimo, takav kraj reziseri nisu predvideli u ovoj nasoj predstavi.
Zeka says:
Gubitak srpske države tj Srbije kao subjekta medjunarodnog prava odigrao se mnogo pre "45-god", zapravo 1. decembra 1918. godine. Ali, gluvom govoriti i slepom predočavati jalov je posao.
Gagi says:
TAKO je Zeko, sve si u pravu. Srpski oslobodioci su raskucili drzavu, tako sto su izginuli za sve druge ponizene okolne narode. Vi komunisti ste nam doneli nacionalne blagostanje u Srbiji, je da.
Zeka says:
"...više neće nikada niko ovde da lomata svoj escajg i šerpe zbog "zapadne demokratije". - dobro napisano, a u aforizmu Moma Kapora stilizovano: "Nekad smo lupali u šerpe, sad se lupamo u glavu"!!! Samo, šta se to stalno vrzma u srpskim glavama, nikada niko neće moći da dokuči i raspetlja. Evo i danas u svim anketama Srbi ne odustaju od svoje južne pokrajine, a kada dodju izbori masovno glasaju za proEUropske stranke, što na vlasti, što u opoziciji! Kuvanje žabe i promena svesti daje svoje otrovne plodove, pa sada imamo opštu šizofreniju.
Petrovgrad says:
Đindjić je doveden sa zapada da od Srbije napravi Siriju, a od Beograda Damsk. Đinđić je bio pametan i veoma mudar političar pa se dogovorio sa Miloševićem da preuzme vlast i da sve to prođe kako je i prošlo bez krvoprolića. Zapad to nije mogao da proguta, da ih je prveslao.Zapadu nije stalo do toga da skinu Miloševića, već da izazovu građanski rat. Naši političari su to vešto izbegli i nasamarili zapad. Takve igre zapad nije oprostio Djindjiću što ih je namagarčio i zato su ga ubili. To ko je pucao, to će tek da se otkrije. Izići će sve na videlo, samo treba vremena.
Zeka says:
Ako je neko provocirao gradjanski rat, bili su to oni koji su način za svoj dolazak na vlast potražili na ulici. A o pameti i mudrosti Z. Djindjića dovoljno govori njegova višedecenijska zabluda o "demokratskom Zapadu". Kada se u praktičnoj politici uverio da je to bajka za lakoverne i budalaste, najpre je doživeo otrežnjujući šok (kao, uostalom i onaj neobavešteni Koštunica kasnije), a onda morao da svojim izjavama potvrdi da je Milošević bio u pravu. Naravno, mleko je već bilo prosuto, a krčag razbijen, za sve je bilo suviše kasno. Za njega i fatalno. Sada čekamo da li će isto biti i sa Srbijom koja je dozvolila da joj heroje odbrane love po stanovima, hapse i izručuju neprijateljskom kvazi-sudu kao prasiće.
Gagi says:
Naravno da ce sve biti isto. Sta se to znacajno u medjuvremenu promenilo da bi bilo drugacije. Isti "vrhovni" intelektualci koji svoje znanje SAMO mogu da plasiraju u Srbiji. Svetski poznati komunisticki biznismeni, naravno samo u Srbiji. Vrhunski umetnici, naravno ciljano programirani samo za Srpsku raju i njegove potrebe. Krediti, donacije i novcanik je naravno u njihovoj Evropi,samo brizljivo odabrani mogu da "usmeravaju" ovaj nas brod i da raspolazu tim novcanikom. Ostali intelektualci i mudri ljudi su se povukli u svoje zivote, dok ne prodje ova oluja i ne vide gde ce se ovaj nas brod sa narodnim gusarima nasukati.
Snežana says:
Ja sam mislila da ćeš nešto pametno da kažeš a ti se nalupa laži i neistine Gagi...
Gagi says:
Snezana... Niko te ne sprecava da na ovom slobodnom javnom mestu izjavis nesto kulturno i pametno. Sa nestrpljenjem cekam neku tvoju ozbiljnu misao.
Један тамо, не знаш га ти... says:
Бојим се, начекаћеш се а дочекати нећеш. Погледај "Новицу, Дијану" и осталу гамад, укључујући и ову "Снежану". Погледај им муцаве "коментаре", к'о копитом и папком писане. Док је таквих, овде ће владати јад, чемер, очај и безнађе. Сви би они шуп*к за сендвич дали („да простите“ поштована господо старији коментатори).