Шта све Руси лече сенфом?

Шта све Руси лече сенфом?

24 фебруара 2018

У Србији – у јеловнику, у Русији – на лекарском рецепту! Сенф је познат у свету као гурмански зачин, али га Руси користе као ефикасну заштиту од различитих болести. Горчичници, односно облози од сенфа излечили су од прехладе многе генерације Руса. Проверено „бакино“ средство још увек надмашује по популарности чак и најсавременије антибиотике.

Превентива против рака

Када странци виде у руским апотекама листиће картона премазане сенфом, они се чуде: „шта је то и чему служи?” А Руси, с друге стране, се питају: „зашто је у Европи скоро немогуће пронаћи горчичнике – природно, јефтино и у исто време ефикасно средство против прехладе и других обољења?”

Горчичници су облози од сенфа, који Русима замењују огромни арсенал лекова. О исцељујућим својствима сенфа знали су још стари Римљани. Они су правили овај пикантан зачин од слачице – биљке, коју у народу такође зову горчица или горушица. Древни лекари су често користили сенф као средство против кашља, болести црева и крвотока. Савремена истраживања су потврдила да овај гурмански додатак заиста благотворно утиче на здравље: он нормализује циркулацију крви, побољшава пробаву, има антисептично и противоупално дејство. Осим тога, сенф сматрају превентивним средством против канцера.

Споља и изнутра

Сенф је скоро универзалан лек јер се користи и за унутрашњу и за спољашњу употребу. Још у првом веку нове ере велики грчки лекар и научник Диоскоридис (који је први смислио термин „анестезија“) је препоручивао пацијентима облоге од сенфа као најбоље средство против болова у мишићима.

Још 1866. године, француски фармацеут Жан-Пол Риголо је направио први стандардни горчичник – картонски квадратић, премазан слојем сенфа. Иако је у Европи током 20. века ово лековито средство било незаслужено заборављено, у Русији су горчичници постали веома популарни. И данас се они могу пронаћи у свакој кућној апотеци. Због велике потражње, руске фабрике производе годишње десетине милиона горчичника – и у класичном облику и у модернизираној варијанти, која представља папирну кесицу, напуњену прахом од сенфа.

Шта све лечи горчичник

Лековити ефекат горчичника се постиже захваљујући синигрину – активној супстанци, коју садрже семенке слачице. Синигрин изазива пецкање коже и обезбеђује доток крви ка болном месту, смањујући упалу.

Руси најчешће користе горчичнике као прву помоћ код прехладе. Облози од сенфа добро помажу у лечењу кашља, бронхитиса и упале плућа.

Осим тога, горчичници нормализују крвоток и зато се препоручују за регулисање притиска и ублажавање мигрене. Они такође олакшавају стање пацијената, који пате од остеохондрозе – болести, познате као „коштана смрт“.

Горчичници ефикасно помажу код реуме и неуралгије. Поред тога они су незаменљиви у случају истезања тетива и болова у мишићима.

Иако се у Србији горчичници не продају у свакој апотеци, није тешко направити њихов аналог у кућним условима.

Како направити горчичнике

Једну супену кашику млевене слачице (љутог сенфа у праху) помешајте са једном супеном кашиком брашна или скроба. Додајте у смесу мало топле воде и добро све умутите док не добијете конзистенцију пасте. Након 30 минута премажите овом масом комадић танког папира или тканине димензије 10х12 центиметара. Покријте слој пасте од сенфа још једним комадом папира или тканине. Горчичник је готов.

Како стављати горчичнике

Умочите горчичнике у топлу воду (40-45 степени Целзијусових) и ставите их на кожу. Покријте се јорганом и сачекајте од 5 до 15 минута. Након тога скините горчичнике и обришите кожу сувим пешкиром. n

ГДЕ НА ТЕЛУ СТАВИТИ ГОРЧИЧНИКЕ

Код кашља, бронхитиса или упале плућа ставите горчичнике на леђа, изузев области кичме и срца.

Код упале грла ставите горчичнике на предњу страну врата.

Код мигрене ставите један горчичник на потиљак.

Код хипертензије ставите горчичнике на пете или на ножне листове.

Код неуралгије, упале и истезања тетива ставите горчичнике на болно место.

Код прехладе ставите горчичнике на табане, навуците чарапе и оставите их целу ноћ.

КАДА СЕ ГОРЧИЧНИЦИ НЕ ПРЕПОРУЧУЈУ:

* код туберкулозе или канцера;

* код отворених рана и чира на кожи;

* у случају, када је температура пацијента већа од 37,5 степени Целзијусовоих;

* у трудноћи;

* ако дете има мање од шест година.

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u