ШТА ТО ПРИЧА ВУЧИЋ? Председник Србије плаши српски народ због…

ШТА ТО ПРИЧА ВУЧИЋ? Председник Србије плаши српски народ због…

25 јула 2018

Председник Србије Александар Вучић панично је изговорио данас да ћемо наводно за 20 година, ако не будемо решавали питање Косова и Метохије, изгубити све.

– Нећете разграничење с Албанцима? Нема проблема, кажите људима да се спремимо да бранимо Врање за 40 година. Зар мислите да се наши не исељавају већ данас. У обраћању које ћу имати све податке ћу изнети – рекао је Вучић, у одговору на питање како види отворено писмо епископа рашко-призренског Теодосија да би подела територија довела до исељавања Срба из јужне покрајине и страдања културне баштине.



Вучић је приметио да је најбољи одговор на то већ садржан у новинарском питању: а зар се то данас не дешава и додао да светске силе и стране службе имају исту такву аргументацију зашто неће етничке границе.

– Ваљда је боље нешто, него ништа – истакао је председник и приметио да црква, иако неће етничке границе, хоће да јој лажна „косовска држава“ исплати 650.000 евра.

– И многи други, посебно политички противници заправо неће никакво решење за Косово. Желе да данас буду сигурнији, а сутра? Шта их брига… – приметио је Вучић.

Суштина је, како каже, да његови противници питање Косова заправо виде као најбољи „терен“ за рушење његове власти.

Казао је да ће изаћи у јавност с предлогом ако око нечега с неким буде било могуће постићи договор, пошто, каже, с Албанцима није било могуће договорити се.

KOMENTARI



12 коментара

  1. Velika Metla says:

    Врање и цела Србија се бране у сред Косова и Метохије! Кад ти крену на Врање ни Београд одбранити нећеш,дилетанту погани! Србија се брани и на 10 000 километара далеко од Србије! Ако ниси у стању,као што и ниси,да кажеш народу да је србска покрајина Косово и Метохија окупирана,и ако не даш званичну изјаву да су стране војске у покрајини окупаторске војске,и да нису добродошле у Србију и да их сматрамо непријатељима,склони се са места на коме си!

    • Bogomir says:

      Beograd se branio prvo u ljubljani, a posle i u Kninu, ali beograd nije branio nikoga! Ne treba vise braniti beograd nego ga treba prvog dati siptarima, pa neka beogradjani tu zive zajedno sa svojom bracom siptarima, yugoslovenima i naseljenim muskarcima sa blsikog istoka.

      • Milica says:

        Vragomire, opet sviraš svoje pesme. Narodi su imali pravo na samootcepljenje i po našem ustavu savezne države i po republičkim ustavima te Beograd nije mogao da zaustavi otcepljenje Slovenije. Srbi jesu bili konstitutivni narod u Hrvatskoj i po tom osnovu Beograd ih je branio, ali ubrzo mu je ta mogućnost ukinuta. Tudjman je izbrisao Srbe kao konstitutivni narod iz ustava Hrvatske, a svet je priznao nezavisnu Hrvatsku i od tada je Beogradu najpre politički uskraćeno da brani Srbe iz Hrvatske. Na tome se automatski temelji i zabrana pružanja vojne pomoći. Kad su UN 15.05.1992.godine Rezolucijom naredile da JNA mora da se povuče iz BIH od tada je jasno da je položaj RSK , koja je još dalje, veoma neizvestan.

        • Dane Radakovic says:

          Milice nije Beograd mogo da zabrani ocepljenje republika po titinim usatvu ali je mogu da odbrani klanje vojnika po Sloveniji i oficira Srbske Nacijonalnosti a KNIN je imao pravo na otcepljenje ko i hrvatska koga u beogradu nije briga za Kosovom nije ga briga ni za Beogradom sve se radi po titinom ustavu jugoslavije svi imaju pravo na zastititu i zivot samo SRBI NEMAJU NA ZIVOT NI NA SVOJU ZEMLJU I D E D O V I N U ...

          • Milica says:

            Slažem se da je i Tito bio opasan šraf u svetskoj eliti. Tog Tite nije bilo 1991 godine kad su Vatikan, Nemačka i sve silnice redom priznale nezavisnost Slovenije i Hrvatske. Tite nije bilo ni 1992 godine ni kasnijih godina kad su nam čak Rezolucijama SB UN slabili i rasturali zemlju i vojsku,kad su nam uvodili sankcije, ni kad su donosili odluke o Medjunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju, itd. Naši problemi nisu samo unutrašnje prirode zbog blakanskih necivilizovanih plemena, nego najviše su povezani sa moćnim stranim silama koje malo malo pa rade na prekrajanju sveta.

  2. Miraš says:

    "Ево како би у промењеним светским околностима изгледала српска „Кошава“ на КиМ" - 08.08.2017. УМЕСТО „УНУТРАШЊЕГ ДИЈАЛОГА“ - ПАРАЛЕЛИЗАМ СА ОНИМ ШТО ЈЕ ЗАПАД ОМОГУЋИО АЛБАНЦИМА И ХРВАТИМА Председница Србије би државној агенцији ТАНСРБ изјавила: У бриљантној дводневној војно-полицијској акцији Кошава, вишеструко бројнија, организованија, опремљенија, мотивисанија и обученија српска војска и полиција готово без губитака поразиле су ослабљене „балистичко-исламистичке“ снаге побуњених косовско-метохијских Албанаца. Тиме је њихова творевина тзв. Republika e Kosovës престала да постоји. После вишегодишњег „смутног времена“, када су се отуђене владајуће политичке номенклатуре и делови економско-интелектуалне елите приближиле формалном признању „косовске независности“ (оправдавајући се „реалношћу“, „државничком мудрошћу“, „погледом у будућност“, „залагањем за земаљску Србију“ и „бригом за нашу децу“) - Србија се „вратила себи“. Преоријентисала се на (нео)евроазијски „пут који нема алтернативу“ и проверене савезнике Русију и Кину, те ојачала државу и нарочито војску. Да је Кошава била „чиста и професионално изведена акција“ - сведочи и чињеница да су српски генерали ослобођени после поновљеног поступка пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију у Одеси (премештен из Хага после промене светског поретка). Таква пресуда донета је услед недостатка кључног доказа - (изгубљених) „артиљеријских дневника“ који би могли да потврде српско прекомерно и неселективно гранатирање албанских цивилних циљева у Приштини. Русија и Кина доделиле су српском чиниоцу улогу балканског хегемона, који у њиховом интересу има задатак да „обуздава“ албанског и хрватског експонента САД и атлантизма. Русија Србију интензивно наоружава, истичући њену важност у мултиполарном свету, припадност Православној цивилизацији, оданост евроазијским интеграцијама и војно савезништво. Руски министар одбране, генерал у пензији познат по надимку „сурови медвед“, изјавио је да се „операција Кошава проучава у Русији и да показује шта добро предвођена, добро опремљена и добро истренирана снага, политички добро предвођена, може да направи и преокрене“ Пише: др Миломир СТЕПИЋ

  3. Miraš says:

    Пише: др Миломир СТЕПИЋ „БИЛА је то бриљантна војно-полицијска акција у којој су ослобођена окупирана подручја Србије и на њу, нити на читав отаџбински рат, не сме да падне никаква љага. Ако је том приликом било неких појединачних и спорадичних злочина, осумњичени ће бити процесуирани“. Ово је државној агенцији ТАНСРБ изјавила Председница Србије на прослави годишњице акције Кошава, војној паради и маршу српских ветерана, које се тим поводом традиционално организују у Приштини. У некадашњем дводневном (викенд) blitzkrieg-у вишеструко бројнија, организованија, опремљенија, мотивисанија и обученија српска војска и полиција готово без губитака поразила је ослабљене „балистичко-исламистичке“ снаге побуњених косовско-метохијских Албанаца. Тиме је њихова творевина тзв. Republika e Kosovës престала да постоји. Само простор Лаба (Малог Косова) са средиштем у Подујеву остао је за „мирну реинтеграцију“, коју је међународна заједница поверила једном руском генералу и која је, потом, успешно спроведена. Подразумевало се да враћањем Косова и Метохије у уставно-правни поредак Србије неће бити обновљен некадашњи статус аутономне покрајине, будући да је она имала деструктивну, антисрпску функцију. Подсећања ради, албанска национална мањина на Косову и Метохији (12,3% територије; око 19% становништва Србије) прогласила је независност 2008. године. Њој је претходила агресија NATO на СРЈ (Србију и Црну Гору) 1999. године, која је непосредно била у служби сепаратистичког покрета. После ње већина српског становништва је прогнана, а повратак је онемогућаван свим средствима. Самопроглашену независност тзв. Косова признао је махом Запад са својим вазалима и део исламских држава, али не и бројне друге земље света, међу којима највећа (Русија) и две најмногољудније (Кина, Индија), као ни Уједињене нације. После вишегодишњег „смутног времена“, када су се отуђене владајуће политичке номенклатуре и делови економско-интелектуалне елите приближиле формалном признању „косовске независности“ (оправдавајући се „реалношћу“, „државничком мудрошћу“, „погледом у будућност“, „залагањем за земаљску Србију“ и „бригом за нашу децу“) - Србија се „вратила себи“. Преоријентисала се на (нео)евроазијски „пут који нема алтернативу“ и проверене савезнике Русију и Кину, те ојачала државу и нарочито војску. Ради тога је ангажовала приватну саветничку фирму пензионисаних руских генерала. Управо она је имала кључну улогу како приликом обуке, посредовања у набавци модерног руског наоружања и обавештајно-пропагандне припреме, тако и у планирању и спровођењу акције Кошава. Том приликом, коришћена су искуства акције Олуја на Републику Српску Крајину (30% територије; око 10% становништва Хрватске), после које је Хрватска награђена пријемом у NATO и ЕУ. Српски званичници су и током ове прославе истакли допринос тадашњег Председника Србије. Посебно су нагласили симболички значај његовог доласка у Приштину „Возом слободе“ и истицања огромне српске заставе на Газиместану непосредно после акције Кошава. Они су поново одбацили оптужбе да је његова изјава „морамо нанети такве ударце да Албанци практично нестану“, дата на састанку војно-политичког врха на Ади Циганлији пред саму Кошаву, била позив на масовне злочине и прогон албанског становништва. Бацање летака са позивом Албанцима да остану код својих кућа, уз истовремено сугерисање праваца за напуштање Косова и Метохије саобраћајницама дуж Белог Дрима ка Албанији и кроз Качаничку клисуру ка тзв. Републици Илириди (БЈРМ) нису сматрали за лицемерно (дез)информативно деловање. Такође, седење руског амбасадора на трактору у албанској избегличкој колони нису тумачили као руску подршку спровођењу прогона, већ као спречавање наводно оправданог осветничког насиља Срба. Уосталом, да је према српском становишту Кошава била „чиста и професионално изведена акција“ сведочи и чињеница да су српски генерали ослобођени после поновљеног поступка пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију у Одеси (премештен из Хага после промене светског поретка). Таква пресуда донета је услед недостатка кључног доказа - (изгубљених) „артиљеријских дневника“ који би могли да потврде српско прекомерно и неселективно гранатирање албанских цивилних циљева у Приштини. Супротно томе, тај суд (састављен махом од судија из Русије, Белорусије, Кине, Индије, Боливије, Венецуеле и Сирије) осудио је комплетно војно-политичко руководство побуњених Албанаца са Косова и Метохије и из Албаније на вишедеценијске затворске казне због удружног злочиначког подухвата, геноцидног уништавања Срба и великоалбанске агресије. Уз то, моћне евроазијске институције и пропаганда упорно траже забрану негирање геноцида, немећу Албанцима комплекс кривице геноцидног народа, захтевају њихову промену свести и постављају неоствариве услове за пријем у евроазијске интеграције. Да је Србија важно упориште (нео)евроазијства сведочи то што је по убрзаној процедури примљена у Евроазијски савез и ОДКБ, упркос учешћу у ратним догађањима и чињеници да није испунила ни минимум услова. Разлози су очигледно геополитичке природе. Русија и Кина доделиле су српском чиниоцу улогу балканског хегемона, који у њиховом интересу има задатак да „обуздава“ албанског и хрватског експонента САД и атлантизма. Сходно томе, Србији је „све дозвољено“ - територијални експанзионизам, регионални економски колонијализам, нарушавање људских права, угрожавање мањина... Русија је интензивно наоружава, истичући њену важност у мултиполарном свету, припадност Православној цивилизацији, оданост евроазијским интеграцијама и војно савезништво. О томе сведочи и недавни сусрет руског и српског министра одбране, када је руски министар, генерал у пензији познат по надимку „сурови медвед“, изјавио да се „операција Кошава проучава у Русији и показује шта добро предвођена, добро опремљена и добро истренирана снага, политички добро предвођена, може да направи и преокрене. Посебно поштујемо вас, свог савезника, једну малу земљу која се бори знатно изнад своје категорије.“ Категорије: Српски дух

  4. rajkoo says:

    Pa nek pita Blera i onog potparola NATO alijanse iz vremena kada je bombardovana Jugoslavija. Neka cuje sta ima Brnabic da mu cvrkuce kad se vrati iz Amerike. Bolje mu je neka pita narod sta misli o rezoluciji 1244 jer je ocigledno da on ne moze da rastumaci sta je tamo napisano. Nek cita malo bice pametniji. Toliko je los politicar i toliko je losih stvari uradio svojoj zemlji da ce ostati zabelezeno velikim crnim slovima. Dve najvece greske koje je napravio je oprost za NATO agresiju i puzanje na kolenima u zemljama agresora. Ova ponizenja koja nam priredjuje nece mu Srbija oprostiti.

  5. Miraš says:

    Tekst je napisan prošle godine, ne sa ciljem da ponudi konačno rešenje, nego da shvatimo da ima više alternativa i da jeste važno kada i u kakvim svetskim okolnostima pokrećemo pitanja koja su za nas veoma važna. U ovom „smutnom vremenu“, koje traje već godinama, ne treba da podlegnemo mišljenju i predlozima otuđene vladajuće političke elite i delova ekonomsko-intelektualne elite koje su se približile formalnom priznanju „kosovske nezavisnosti“ opravdavajući se „realnošću“, „državničkom mudrošću“, „pogledom u budućnost“, „zalaganjem za zemaljsku Srbiju“ i „brigom za našu decu“.

  6. Milica says:

    Za stado, svakako, nije dobro ako mu je pastir – ovca. Тragедија српског стада је да mu je pastir atlantistička ovca.

  7. Rodja says:

    Ako AV nastavi zaplašivanjem srbskog naroda kao do sada, a i na dalje, za 40 godina Beogradom će vladati klanovi pacoli, haradinaj, tači, vučići, i dr. Beograd će po svemu sudeći biti glavni grad UAE. Srba neće biti!!!

  8. MILICA says:

    ovaj AV stvarno nije zdrave glave...mars bre iz Srbije i djeli siptarima ono sto ti je zena u miraz donijela

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u