ШТА ТО РУСИЈА РАДИ? Због чега јача снаге у Калињинграду?

Tweet

За годину дана у Калињинградској области биће формирана нова моторизована дивизија, саопштили су извори у Министарству одбране Русије. Она ће бити део 11. Армијског корупса обалских и копнених снага Балтичке флоте распоређених у региону.

Војни аналитичари верују да ће формирана група бити довољна да уклони претњу напада НАТО-а на руску енклаву.

У регионалним структурама моћи, према наводима руских медија, нове формације ће обухватати одвојене моторизоване и тенковске пукове и одвојену моторизовану бригаду, која је претходно била подређена директно седишту 11. армијског корпуса.

„Нова дивизија ће добити комплетан сет јединица за борбену подршку, укључујући и артиљеријски пук“, обећао је извор. Према документу о систематизацији радних места који је усвојен у Оружаним снагама, особље моторизоване дивизије достиже цифру од 12 хиљада људи.

Јачање групације у Калињинградској области

Јачање руске групације у Калињинградској области у последње време се одвија брзим темпом. У фебруару прошле године су изнети планови за поновно формирање ваздухопловне дивизије у пуном формату, која може бројати десетине авиона различитих типова. Пре месец дана, према информацијама листа „Известија“, започето је наоружавање локалних јединица једним од најмоћнијих руских тенкова — Т-72Б3М. Већ је стигло 30 примерака. Обнављање које ће бити завршено за годину дана, утицаће и на тенковске батаљоне моторизованог пушчаног пука и посебне бригаде које су део 11. армијског корпуса.

У међувремену, земље НАТО-а појачавају своје присуство око енклаве. Нарочито озбиљну претњу за Калињинград може представљати пољска војска која броји око 100 хиљада људи. Варшава убрзано повећава своје војне трошкове, приближавајући се суми од 12 милијарди долара годишње. Још озбиљнија претња у случају сукоба могла би да буде немачка војска, којој је некада припадао Калињинград. Бундесвер броји преко 180 хиљада људи и има војни буџет од 55 милијарди долара.

Крајем новембра у Литванији, на 252 километара од Калињинграда, одржане су војне вежбе НАТО-а „Гвоздени вук 2 2020“. Поред балтичких земаља, у њима је учествовала и групација НАТО за појачано присуство у Централној Европи (Enhanced Forward Presence, EFP). Потпредседник Руске академије ракетних и артиљеријских наука Константин Сивков, подсетио је да су четири базе ЕФП-а на Балтику под покровитељством такозване водеће земље Запада. Дакле, за базу Рукла је главна Немачка, за Адажи — Канада, а за пољски град Ожиш главни су Американци.

„У овом градићу, смештеном 136 километара од Калињинграда, налази се контигент комбинованог наоружаног батаљона америчке војске, формација елитних шкотских драгуна из Велике Британије, артиљеријска батерија из Хрватске и формација из Румуније. Чланице НАТО-а се налазе на бази механизоване бригаде пољске војске, у оперативном потчињавању америчком контигенту у Немачкој. Пољска војска игра споредну улогу у овој формацији.

У совјетско време у близини Калињинграда служио је тенкиста Виктор Мураховски, који је данас члан стручног већа одбора Војно-индустријске комисије Руске Федерације, главни уредник часописа „Арсенал отаџбине“ и резервни пуковник. Он подсећа да је тада сва војска била размештена у региону, пошто је совјетски Генералштаб сматрао да је енклава приоритетна мета НАТО-а. Ова моћна група је 90-их година отишла „под нож“, жали се стручњак.

„Али сада је оно што се већ налази у Калињинградској области довољно за такозвано одвраћање“, каже Мураховски. „То је довољно да се разбије илузија Запада да је са тренутним саставом снага могуће спровести неку врсту брзе офанзивне операције која би могла довести до губитка наше Калињинградске области“. Број НАТО трупа које окружују то подручје није довољан за напад, рекао је он. „Ако говоримо о формирању офанзивне групе, тада ће бити апсолутно немогуће сакрити њено стварање. Снаге које су сада распоређене, на пример у Литванији, представљају само тактичку групу батаљона“, рекао је Мураховски за издање „Взгљад“.

Истина, НАТО групација у суседној Пољској је већа, признао је експерт. Штавише, тамо се на ротационој основи налази америчка бригада, а у будућности ће Пентагон тамо разместити седиште своје дивизије. „Узимајући у обзир овај аспект, наша групација је ојачана како би се искључила шанса за изненадни удар присутних снага“, објаснио је стручњак.

Одвраћање НАТО

Али ако замислимо сценарио у којем Запад размешта озбиљну групацију која би бар теоретски била у стању да заузме територију Калињинградске области, ако напад заиста почне, онда ће у овом случају напад одбијати не само трупе смештене у енклави, већ и „сва сила оружаних снага“ Русије, подсећа Мураховски. Да би се помогло окруженим трупама у Калињинграду, уопште није потребно пробијати се до њих из Белорусије кроз познати Сувалкски коридор. Пуковник је објаснио: „Задатак снага региона биће само да задрже своје положаје док се не укључи остатак снага Руске Федерације“.

Земље НАТО-а тврде да је нуклеарно оружје размештено у Калињинградској области. Ову верзију је 2018. године објавила агенција Ројтерс. Као један од првих корака у супротстављању „руској претњи“, војни аналитичари такође предлажу пребацивање нуклеарног оружја ближе Калињинграду. Амерички часопис „Нешенал интерест“ конкретно о томе је писао крајем новембра, да „америчке нуклеарне снаге треба да буду размештене у Пољској као адут који ће приморати Русе да повуку нуклеарно оружје из Калињинграда“.

„Следећа администрација мора да настави да јача стратегију председника Трампа за повећање војне подршке нашим савезницима у НАТО-у на источном крилу алијансе“, наводи издање. Запад страхује да су ракете „Искандер“ са нуклеарним бојевим главама пребачене у енклаву, а у случају могућег глобалног рата користиће се за нуклеарни удар.

„Иако је француски председник Емануел Макрон констатовао мождану смрт НАТО-а, постоји нада да НАТО заправо још увек има мозга да не крене у рат против Русије“, каже главни уредник војно-историјског часописа BALTFORT Јуриј Мелконов, који живи у Летонији. „Међутим, лидери НАТО-а ће наставити да плаше читаву Европу, показујући Москви своје војне мишиће. Са њихове стране, од 2014. године траје демонстрација, тачније, имитација агресивних намера против Русије, што се правда тиме да Русија наводно намерава да припоји балтичке државе, као што се то догодило са Кримом“.

„Дакле, размештање ново моторизоване дивизије у бази Балтичке флоте у Калињинграду је очекивани одговор Русије на акције НАТО-а на Балтику“, рекао је Мелконов.

Директни напад на балтичку енклаву је попут напада на остатак Русије, рекао је професор Одсека за међународне односе на Државном универзитету Санкт Петербурга Николај Межевич.

„У области је размештено снажно руско ракетно оружје, које је способно да, у теорији, без трага сбрише суседне територије у море — чак и без употребе нуклеарног оружја. У случају глобалног војног сукоба немогуће је предвидети будућност. Међутим, снаге НАТО-а које су стациониране у близини Калињинграда могу теоретски да спроводе циљане провокације против енклаве“, сматра Межевич. На пример, да натерају руску војску да бар једном отвори ватру преко границе. Ово се може прогласити као casus belli — као доказ руске агресије у балтичком региону.

Да би припремили такве провокације, политиколог не искључује да власти земаља НАТО-а могу покушати да формирају пету колону унутар саме Калињинградске области. Межевич је подсетио да је донедавно у региону деловала неонацистичка група „Балтичка авангарда руског отпора“ (БАРС), која је позивала на то да се граду врати име Кенигсберг, како би се регион одвојио од Русије и придружио Европској унији.

„Актив БАРС је сада иза решетака. Али сличне групе и појединци и даље постоје у Калињинграду, има их много“, упозорава Межевич.

(Спутњик)

Tweet