Шта тражи Блер у Србији?

Šta traži Bler u Srbiji?

18 marta 2015

Zejnel-Zejneli 7868Piše: Zejnel Zejneli

Prezirem žrtve koje poštuju svoje dželate

Žan Pol Sartr

Da nije došao građanin Engleske, zvani Toni Bler, nikada ne bih napisao ovaj tekst. Kako sam sa Kosova i Metohije, privremeno „raseljeno lice“, a i kako znam da nije bilo „Milosrdnog anđela“, oko 4.000 bombardera, mnogo žrtava, rušenja kuća, bolnica, mostova, fabrika, elektrosistema, državne televizije, 230 hiljada raseljenih, blizu 3.000 ubijenih, od „pametnih bombi“, uranijuma koji je ostavio posledice teškog oboljevanja naroda, priznanja Kosova, sile i drugih zločina, od zločinaca kao što je bio nekadašnji britanski premijer, a danas građanin – ja sigurno ne bih napustio Kosovo, ne bih kao raseljeno lice došao u Suboticu, koja nas je primila i sa kojom smo se danas, kao njeni građani „stopili“ i koji i mene  danas zovu Subotičaninom. To, je uradila Subotica. Beogradska „Politika“ u kojoj sam radio 35. godina, htela je, posle svega, da me preseli u Pirot ili Surdulicu, a na kraju sam završio u Somboru. Morao sam da pišem o žetvi i setvi, pijaci, i moram da priznam, nisam se u tome snalazio. Onda sam tri i po godine pre odalska u penziju dobio otkaz, zatim su me primili i zaposlili u Subotičkim novinama, kao glavnog urednika, pa je tako, još jednom, ovaj grad pokazao da mu nije ništa važno, do samo znanje i profesionalizam.

Otkaze je delila samo državna, srpska „Politika“, i ni jedna druga novina u Srbiji, koja je novinare sa Kosmeta primala, štitila i udomljavala. To se nije desilo samo meni, već i drugima, ali teško su opstajali i oni iz Bosne.

Sto puta sam u takvoj situaciji, u kojoj sam se našao sa porodicom, poželeo da se Americi i Engleskoj dogodi nešto najgore. Kleo sam Klintona i Blera. Ajde, to što su svi zločinci, od Solane, Šredera i pomenutih bili na Kosovu, dakle, na mestu svog zločina, nisam verovao da će neko od njih doći u Beograd. Solana je došao i tako nam formirao novu državu. Ali, nisam verovao da će doći i Bler. Da je došao i posetio Zoološki vrt, niko ne bi ni znao, ali on dolazi da savetuje Vladu. Šokirao sam se što ga je za savetnika primila vlada Srbije i što ga je primio premijer, Aleksandar Vučić. Jer, ma koliko je svima nama u Srbiji teško, Bler nam svojim savetima o tome kako da se radi, ne može pomoći, ne može ispraviti naše teške godine patnji, sankcija, bombardovanja, svakojakih muka i teške bolesti od uranijumskih bombi koje je sejao on i njegovi iz NATO alijanse. I, što je najgore, te posledice i dalje trpimo. Čak i da je najpametniji, a nije, nikada ne bi trebalo da kroči na tlo Srbije. To, što su takvi kao on dolazili i pre ove vlasti, neoprostivo je, isto kao što je i danas neoprostivo zbog Blera, posebno ako se ima u vidu šta su nekadašnji predstavnici, pripadnici jedne druge partije, govorili ne samo o Bleru.

On sada, treba da savetuje mlade, pametne i školovane, iskusne članove Vlade, da im pametuje šta i kako da rade i to baš on, Toni Bler, čovek koji je bio najuporniji u bombardovanju i ubijanju po nekadašnjoj Jugoslaviji. On treba sada da savetuje o poštovanju rada, međunarodnog prava, pravde, šta i kada da se govori, da gradi imidž onih koji su možda dugo vremena bili u podrumima sa svojim porodicama, dok su bombe NATO-a sejale smrt i rušile. On, Toni Bler, zbog čijih sam „gurki“, koje su prve stigle na Kosovo i koji su ravnodušno gledali sve zločine, paljevine, etničko čišćenje, ubijanje, otmice, morao da napustim svoj dom, prijatelje, stan da prodam po prvoj ponudi…

Oko tog dolaska nastala je tajna. Ali, ona nije mogla da se sakrije, a saznali smo i da mu nije prvi put. Oni koji su ga preporučili i oni koji su odlučili da dođe, nešto su imali na umu, a pre svega, kako će najveći deo Srbije da reaguje oko njegovog dolaska. Zato je to bila tajna. Tajna oko dolaska Tonija Blera, pod čijom je upornošću da se Srbija svakako bombarduje, poklekla čak i Amerika (iako je bio američka pudlica), delimično je razrešena. Kako ništa nije ostalo skriveno, ni ova poseta nije mogla biti sakrivena od javnosti. Ako je ovih dana nešto i otkriveno u vezi sa posetom ovog zločinca, koji je bio najglasniji da se Srbija bombarduje, ipak nije mnogo toga jasno i javno. Ako iz Vlade kažu da je došao da savetuje članove Vlade kako da rade, onda znači, ako je ova zemlja spala na Blera i Kembela, da je ona nesigurna, čim je za savetnika izabrala najgoreg i najvećeg neprijatelja Srbije.

Kada nam  je objašnjeno da su članovi Vlade popili kafu sa Blerom, bio sam iznenađen, jer se kafa pije na posebnom mestu i u posebnim prilikama samo sa dokazanim prijateljem. Bler to nije. Kada bi bilo objavljeno da je Bler odveden na kafu u kafić preko puta Generalštaba, onda bih shvatio da su predsednik Vlade i članovi Vlade želeli da mu se osvete, da mu zagorčaju život, kao što je on građanima Srbije – time što je morao da gleda svoj zločin, dok pije kafu. To bih podržao. Ali, to nije učinjeno. On je bio  u elitnom klubu poslanika Skupštine Srbije, u koji, kao i svuda u svetu, mogu da dolaze ugledni pojedinci i prijatelji Srbije, ali Bler to nije. Dolaskom Blera, mnogima su otvorene teške rane. Kako su se osećali oni čiji su najmiliji ubijeni bombama Blera, Klintona, Širaka, Šredera i drugih u Grdeličkoj klisuri, zatim oni koji su se vozili autobusom, a koji je namerno bombardovan kod mesta Lužane, zatim mnoge Nišlije, zbog pogibije 20 njihovih sugrađana na Niškoj pijaci, kada je na njih namerno bačena kasetna bomba.

Nisu štedeli ni Albance. Njih sedamdesetak spržili su napalm bombama kod mesta Koriša, samo da bi se održala predstava o srpskom proterivanju Albanaca. Kako se osećaju i porodice troje Kineza, kada je  namerno gađana Ambasada ove, nama prijateljske zemlje. Uostalom, kako su se osećali svi oni koji su izgubili svoje najmilije, kada su avioni Blera, Klintona, Širaka, Šredera i drugih, ubijeni od bombi koje su nemilosrdno bacali po stambenim četvrtima, mostovima, bolnicama. Kako su se osećali roditelji male Milice ili ubijenih radnika Radio TV Srbije. Kako se osećaju i danas oni koji oboljevaju od raka i umiru, jer je Bler i njegovo zločinačko društvo sejalo uranijumske bombe širom Srbije, uključujući i danas od njih oteto Kosovo, upravo zbog Blera, koji je došao da popije kafu i posavetuje Srbiju.

Pitanje je ko ga je zvao, po čijim je preporukama došao, šta on ima da savetuje, pitanje je teškog zločina koji je učinio i zbog kojeg je u Srbiji osuđen na 20. godina robije, a ne da li je to koštalo, ili ko je to platio.

Okružni sud u Beogradu, sudio je u odsustvu zločinačkoj grupi, među kojima i Bleru i 21. septembra 2000. godine izrekao im je kazne od po 20. godina zatvora. Vrhovni sud Srbije ukinuo je ovu presudu 19. juna 2001. godine i naložio novo suđenje, a zatim je iste godine Okružni sud obustavio postupak protiv optuženih vođa agresije na Srbiju, a vođenje postupka prebacio na Vojni sud. Ali, tamo se nije odmaklo ni u čemu, a kako su Vojni sudovi ukinuti 31. decembra 2004. godine, ovaj predmet koji je godinama lutao, trebalo je da se vrati Okružnom sudu.  DOSOVSKA vlast nije očigledno na to ni pomišljala, a onda su u Srbiju počeli da dolaze oni koji su krivi za ratni zločin. Došao je, na primer, Solana, da nam formira još jednu državu, onako privremenu koja se zvala SCG, jer se već uveliko Crna Gora pripremala za svoju nezavisnost.

Šta je dalje bilo uopšte nije ni bitno, jer mi od oktobarske revolucije ne raspolažemo sami sa sobom, ali se drugi i te kako bave nama, ne radi toga da nam pomognu, već da nam iznesu svoje stavove, pre svega oko Kosova i Metohije, ali i Rusije, na primer. Sa Kosmetom je već priča završena, kada je stavljen potpis na Briselski sporazum, ali sa pitanjem udaljavanja od vekovnog prijatelja Rusije,samo što nije nešto urađeno. Pritisci su ogromni, a kada se to dogodi, možda ne tako javno, izgubićemo jednog iskrenog saveznika i prijatelja.

Umesto njih, prigrliće se oni koji su najviše krivi za situaciju u kojoj se našla Srbija. Svaka vlast koja dođe, po pravilu kritikuje prethodnu, ali ni jedna nije stala da čini ono što  prethodna nije činila ili započela. Kao odgovor na kritike zbog dolaska Blera kao savetnika, sadašnja vlast odgovara da je ovde dolazio i Šreder. Nemačka je veoma kriva zbog bombardovanja, zbog toga što je upravo ona posle Drugog svetskog rata prvi put pošla da vodi rat protiv Srbije. To je javnosti Nemačke objasnio Šreder. Klinton je nedavno, odgovarajući na neko pitanje, a u vezi sa bombardovanjem Jugolslavije, lakonski rekao kako bi to opet učinio. A, kako svi oni koji su nas bombardovali isto misle, svi su oni krivci za zločine nad srpskim narodom i Srbijom, ali i za zločine nad Albancima, koje su namerno bombardovali. Kako su Albanci disciplinovani, iako se teško može tvrditi da su im oprostili ubijanje svojih najmilijih, uranijum koji su  posejali čitavom Kosovom, radioaktivnim otpadom koji su zakopavali po čitavom Kosovu, oni su im ipak zahvalni što su im omogućili posle vek i po, da stvore sopstvenu državu. Oni su postavili kostur, a finese započela prethodna vlast, dok ova današnja dovršava. U Srbiji lako ne opraštaju, jer su bili meta ubijanja i rušenja zbog iskonstruisanih razloga. Otet im je istorijski deo države, postoje planovi za dalje komadanje, a narod već godinama ne može da se oporavi od štete koju su Srbiji godinama namerno činili naši današnji prijatelji.

Otuda dolazak Tonija Blera i njegovo angažovanje za savetnika izaziva niz pitanja bez odgovora i sve se  već svodi na optužbe onih pre – i vi ste to činili. To je tačno, ali pitanje je zašto sada Vi to činite, ako je to već bilo ružno, neprijateljski, štetno i nenarodski.

Bler je sinonim zločina i širom muslimanskog sveta, jer nema rata u koji se on, odnosno Velika Britanija, dok je bio na njenom čelu, nije umešao. Lagao je za Irak, za Libiju, slao specijalce da ruše legalno izabrane vlade. Neomiljen je i sada u Velikoj Britaniji. Čovek koji je bio najglasniji u bombardovanju Srbije, pa čak i zagovarao kopnenu intervenciju, nije prestajao da se služi lažima i posle bombardovanja. I on i njegovi ministri govorili su o ubijanju Albanaca, etničkom čišćenju, silovanjima i konačno, oslobađanju Kosova.

Moguće je da neko i pređe preko svega toga, ali teško je da će Srbija zaboraviti bombardovanje, kasetne i napalm bombe, plan da se u poslednjim danima baci „mala“ atomska bomba, što je Miloševiću i saopšteno, kada mu je Černomidin rekao kako će izgledati Srbija ako se ne potpiše Kumanovski sporazum.

Bler je u tome učestvovao, kao i Klinton u tom paklenom planu. Bomba nije bačena, ali su ostale žrtve onih koji su smislili, kako su govorili, „kampanju“ i plan „Milosrdni anđeo“, kojim je sejana smrt na stotine nedužnih ljudi u Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Prištini, Prizrenu, Kraljevu, Kruševcu, Leskovcu i širom Srbije.

Kako može neko da zaboravi Milicu Rakić? Stradao je Dečji Kulturni centar, pozorište „Duško Radović“ i zgrada TV Srbije, zgrada poslovnog centra „Ušće“, Crkva Sv. Marka, koja je bombardovana i 1941. godine, a stradala je u noći 23. Aprila, kada je bombardovana zgrada televizije. Stradala je od detonacija i stara Ruska pravoslavna crkva, Varadinski most, zgrada IV u centru Novog Sada, koja je zbog izuzetne vrednosti bila u svim svetskim enciklopedijama, a projektant je dobio nagradu Evropskog udruženja arhitekata. Stradalo je i staro gradsko jezgro u Kragujevcu. Bio je ugrožen i Pančićev Mauzolej. Od detonacija su stradali mnogi manastiri i mnogi kulturno-istorijski spomenici. Kako će neko zaboraviti Zorana Jovanovića, Vidosava Stojanovića, mnogo ugljenisanih i neidentifikovanih lica, Jovana Radojčića, Dragutina Mladenovića, Milicu Grujić, Sulja Fikrije, Teutu Sulja, Milevu Kuljević, uništene kuće u Vranju, uništene fabrike, srušene stambene objekte u Aleksincu. Mnogo je stradalih civila i vojnika. Stradali su i moji prijatelji i muka mi je da nabrajam sve. On, Toni Bler, trebalo je da se javno izvini za sve žrtve i patnje, ali ga ni to, koliko je bio uporan da se Jugoslavija bombarduje, ne bi smelo amnestirati.

(Vidovdan.org)

KOMENTARI



3 komentara

  1. Za Srbiju says:

    Znamo da je vlast šizofrena, drogirana, korumpirana. Ali, gde je u ovoj priči opozicija? da li je uopšte imamo? Gde je narodna pobuna, upravo svih onih koji su bili žrtve ovog monstruma? A malo ih je, koji nisu doživeli bombardovanje i osetili posledice bombardovanja. Da ne pominjem satanizovanje Srba. Šta se to nama dešava da ne reagujemo? U kom to filmu živimo?

  2. Goran says:

    Da se razumemo, niko nam nije kriv, Srbi sami sebe satanizuju, ponižavaju, vuku ne promišljene istorijske poteze pa nam se to i vraća. Srbin nikad nije cenio rođenog brata a ne drugog Srbina a ne da ceni Srpske patriote drugih naroda i narodnosti koji žive u Srbiji. Nažalost ja sa Srbin jer sam tako rođen i takav ću i umreti, pa i ovakvu Srbiju volim.

  3. Darko says:

    da vama kaze stariji covek sta je sustina fabule... u celoj toj bednoj tragi-komediji bler u stvari nije interesantan,mogao je doci i bilo ko drugi... bler je samo sredstvo koje treba da im potvrdi dali su srbi stvarno pali na kolena... i sta su saznali??? saznali su da SRBI KLECE,i to ponizno pognute glave... SLAVA PALIM HEROJIMA, koji sve ovo nemoraju da prezivljavaju...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *