Štancuju ljubimce i uzimaju milione

Štancuju ljubimce i uzimaju milione

17 avgusta 2014

pasU Srbiji skoro 3.000 uzgajivačnica pasa koje nisu prijavljene, niko ih ne kontroliše i ne plaćaju porez. Štede na zdravlju životinja, ne vakcinišu ih, loše hrane, ne paze na krvne linije prilikom parenja, prodaju ih „na kilo“.

Zovu ih „štanceri štenadi“. Gaje po pet-šest pasmina koje su popularne u tom trenutku, maksimalno štede na psima – ne vode računa o rodovskim krvnim linijama kod parenja, ne vakcinišu ih koliko treba, loše ih hrane, drže ih nabijene u malom prostoru, neki od njih, dok ne izađu iz ovakve „fabrike pasa“, uopšte ne vide dnevno svetlo…

Ima i onih „odgajivača“ pasa koji pare 20-30 ženki dva puta godišnje. Neka dobiju samo dva-tri kučeta po leglu (a bude ih više), koje će prodati za pedesetak do 100 evra po štencu, minimalna zarada je između 300.000 i pola miliona dinara, a obično premašuje taj iznos (jer bude više kučića, ili vlasnici isforsiraju parenja, ili skuplje prodaju štene).

Koliko ovaj biznis može da bude unosan čak i u zemlji gde je platežna moć više nego ograničena najbolje pokazuje podatak da je Srbija sa oko 33.000 izdatih rodovnika godišnje na 7,2 miliona stanovnika, među prvih 10 zemalja po broju rasnih pasa u Evropi! Ali zato se često dešava da se kućni ljubimac, neposredno pošto izađe iz „odgajivačnice“, nasmrt razboli. To se desilo S. B. iz Beograda, čija je maltezerka posle godinu i po uginula.

– Kada je Stela uginula, malo sam se raspitao i svašta saznao – kaže S. B. – Ima „štancera“ koji isforsiraju da ženke kvartalno imaju legla i okote do 30 štenaca godišnje. Falsifikuju im rodovnike, kučići umiru od tumora i neizlečivih genetskih bolesti kao rezultat incesta. Naročito štancuju maltezere. Neki po ovakvom psu uzimaju i po 300 evra.

S. B. kaže da je situacija još gora sa švercerima, koji kučiće dovoze iz Mađarske. Tamo ih kupuju na životinjskim pijacama, bukvalno na kilo, bez papira, za po 20 evra, pa koje preživi do Srbije – preživelo je. Prodaće ga. Leglo prijavljuju na ženku koja kod nas ima rodovnik i oštenila je, recimo, dva štenca, a oni prijave sedam. Na tržištu se čak prodaju i papiri uginulih rasnih ženki, čija se smrt ne prijavljuje dok „ne okote“ još nekoliko legala.

U Srbiji su, u skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja i povezanim podzakonskim aktima, zvanično registrovane samo dve uzgajivačnice kod Uprave za veterinu. Jedna u Rakovici, u Beogradu, Svetlane Andrić, i druga u mestu Malce, opština Veliko Gradište, Miloša Savića. Nasuprot tome, u bazi Kinološkog saveza Srbije ima 2.885 registrovanih zaštićenih imena, odnosno brendiranih uzgajivača. To znači da su 2.883 brenda, registrovana po kinološkim, ali ne i zakonskim propisima. Samim tim oni su ilegalni, jer ih ne vide ni poreski organi, ni veterinarska inspekcija. Najprostije rečeno – sve to predstavlja crno tržište pasa, od kog neki lepo preživljavaju, dok drugi zarađuju za ovdašnje prilike pozamašne svote.

Među neregistrovanim uzgajivačima ima i ozbiljnih, koji neguju rasne pse i održavaju standarde pasmine, a nisu se prijavili Upravi za veterinu jer legalizovanje uzgajivačnice zahteva obimnu i ne baš jeftinu proceduru.

Tako je Svetlana Andrić, kako nam objašnjava, kad je predavala zahtev Upravi, morala da registruje objekat za uzgajivačnicu (iako je štence zlatnih retrivera, po engleskom modelu, gajila pre toga u kući); morala je da priloži svoj matični broj, poreski broj, da registruje delatnost u APR-u, da dostavi vlasnički list za nekretninu ili ugovor o zakupu, izvod iz katastra, upotrebnu dozvolu, i rešenje komunalne i ekološke inspekcije. Na kraju je kontrolu izvršio veterinarski inspektor.

– Trenutno imam 13 zlatnih retrivera, od kojih nisu svi u uzgoju, i šest maltezera. Retrivere gajim po uzoru na jedan britanski klub. Imala sam šampione, pojavljivali su se i u britanskim katalozima. Nažalost, od mnogih „uzgajivača“ ovde samo sam naučila šta ne treba da radim – kaže Svetlana Andrić, i dodaje da je glavni problem što u Srbiji, pri nacionalnom kinološkom udruženju, nema rasnih klubova, koji se staraju o standardima pasmine. Samim tim je malo i kontrolisanog uzgoja, pa se često ne zna ništa o precima štenca, a još manje o ljudima koji su ga podigli. Svetski standardi ne podrazumevaju da kinološki savez, pre nego što psa upiše u rodovnik i izda mu karton, ispituje poreklo psa i u kakvim je uslovima rastao, već to rade rasni klubovi.

Propisi samo podrazumevaju da za štenca iz legla registrovane keruše uplatite taksu i dobijete rodovnik na svoje ime. Jer, ako ste kod Kinološkog saveza registrovali brend, pored imena kučeta, kao prezime, stoji ime vaše odgajivačnice. Tako su kučići kinološki legalizovani. Šta će s njima posle biti zavisi od vlasnika, ali ne samo od njih. Zbog nekontrolisanih parenja oni često imaju epilepsiju, agresivni su, bolešljivi, pa novog vlasnika ker, umesto 30 ili 50 evra, koliko ga je platio, košta mnogostruko više, jer mora da plaća veterinara, injekcije, vitamine. I pitanje je da li će se ljubimac na kraju izvući.

– Nama se obično za pravnu pomoć jave ljudi kada je već kasno – objašnjava Nataša Vukmirović iz Udruženja „Link plus“. – Dolaze bez ugovora ili računa. Javilo nam se dosta vlasnika maltezera i nekoliko vlasnika rotvajlera, čiji su kučići ubrzo uginuli od štenećaka. Javili su nam se i vlasnici jednog lagoto romanjola, plaćenog 600 evra, koji je bio nasmrt preplašen. Silne pare su dali da ga socijalizuju. Kasnije se ispostavilo da je štene rođeno u šupi, gde je bila zatvorena majka sa štencima, koji su se krili među nekim starim stvarima, u mraku. Nikad nisu osetili ljudski dodir.

Po rečima Darka Drobnjaka, kinološkog sudije i doktora veterine, „štanceri štenadi“ gaje one rase koje su tog trenutka u modi. Poslednjih godina to su mali psi za stan: bišoni, pudle, francuski buldozi…

– Raspon cena im je od 30 do 50 evra bez papira i preko oglasa, do nekoliko stotina, zavisno od rase, izložbenog kvaliteta, uzrasta, krvnih linija… Pravi odgajivači imaju velike troškove ishrane, veterinara, čipovanja, vađenja rodovnika i pasoša. Oni koji prodaju štence za 30 evra štede, često ih ne vakcinišu, prodaju bolesne, nema rodovnika, uzgajivačnice ne ispunjavaju elementarne uslove.

Mnogo bolja cena za dobrog psa može se dobiti van zemlje, gde je, recimo, u Americi maltezer i po 2.500 dolara, ili Sloveniji, gde je 1.500. Drobnjak kaže da psi iz Srbije idu po celoj Evropi, ali i Turskoj, Egiptu, Indiji, Kini i na Bliskom istoku, koji nema tradiciju bavljenja kinologijom. Lovački psi najčešće idu u Italiju i Grčku. Najbolju prođu napolju imaju nemački ovčari, rotvajleri, ali i čivave, pudle, terijeri. Kod nas, osim patuljastih rasa, prolaze dobro i labradori i zlatni retriveri. Prosečna cena izložbenog kera koji izađe iz Srbije je 1.000-2.000 evra, ali je bilo i onih koji su, bar po tvrdnjama uzgajivača, dostigli i neverovatnih 25.000.

– Petsto pasa je lane zvanično izašlo iz Srbije, međutim Kinološki savez je izdao tri puta više eksportnih rodovnika. Pitanje je na koji način onda ti psi izađu – upozorava Drobnjak.

 

KAKO IZABRATI ŠTENE

Ne kupujte kučence ako...

1. Prodavac oglašava (po novinama, na internetu…) cele godine neograničen broj štenadi

2. Prodavac vas ne pušta do svog stana ili mesta gde štenad raste. „Primopredaju“, sa najrazličitijim izgovorima, želi da obavi na parkingu, benzinskoj pumpi, stanici…

3. Štene je veoma malo. Mlečni zubi počinju da izbijaju tek posle tri nedelje. Ako ih nema, izvesno je da je premlado. A nezakonito je prodavati takvo kuče

4. Prodavac ima mnogo štenadi, ali nikad ne pokazuje njihovu majku. Tipični izgovor je da je odbacila svoje mladunce i da se o njima ne stara

5. Štene očigledno nije zdravo: ima proliv, kašlje, prehlađeno je, ima deformitete (na primer nezarasle kosti lobanje, zbog čega ona nije glatka ili vam prst u nju „upada“), kratku gornju ili donju čeljust, kilu…

6. Štene ima slabo razvijene reflekse

7. Prodavac ne uspeva da jasno odgovori na pitanja o zdravlju šteneta i njegovim roditeljima

8. Ne odlučujte impulsivno, bez razmišljanja – lakše ćete biti prevareni

9. Cena je izrazito niža nego što je kod te rase uobičajeno – uporedite cenu sa ostalom ponudom

10. Ne dobijate važeći ugovor (u njemu, na primer, nedostaju podaci o ceni) i papire za štene (da je vakcinisano…)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *