СТАРО И НЕСТАЛО ВОЋЕ СРБИЈЕ – изложба која сведочи, учи и опомиње

STARO I NESTALO VOĆE SRBIJE – izložba koja svedoči, uči i opominje

24 decembra 2015

staro-nestalo-voce-srbije_660x330Piše: Miloš Kordić

Tu negde, nema davno, u izložbenom prostoru Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu, zainteresovani Beograđani i gosti Beograda mogli su da pogledaju izložbu: Staro i nestalo voće Srbije .

Autorka izložbe i veoma stručno, pregledno i likovno prelepo uređenog kataloga (dva izdanja, na srpskom jeziku, i ćirilici, i engleskom jeziku) jeste Aleksandra Savić.

Izložba je iz Beograda otišla dalje, na put po Srbiji. Otišla da podseti, svedoči, pouči i opomene.

„Područje Srbije je oduvek bilo bogato voćnim vrstama i mnogobrojnim sortama voća. Retke su zemlje u svetu, kao naša, sa tako pogodnom klimom, geografskim uslovima i odgovarajućim zemljištem za uzgoj voća. Srbija obiluje velikim brojem starih autohtonih sorti voća, najraznovrsnijih oblika, boja, ukusa i mirisa, koje su se gajile na našem području stotinama godina unazad, a koje nestaju bez povratka gotovo nezabeležene“, piše, između ostalog, Aleksandra Savić u katalogu.

Autohtone sorte voća našeg područja, tumači autorka Savić, nepoznatog su porekla. Verovatno su prenete u nekoj od brojnih seoba naroda ovih područja. Mnoge sorte voća nastale su i na našim prostorima, kao, na primer, šljive ranka i dragačevka…

A sada navodimo staro i nestalo voće (iz kataloga, naravno):

jabuka – divlja jabuka, petrovača, pamuklija, ružica (cigančica), šarunka, belojabuka, funtača, devojačka crvenka, masnjača, batulenka, šimširka, krstovača (dapsićanka), ovčiji nos, slatkara (slatkuša), prespanka, kožara (francuska renata), krupna kožara, tetovka, šumatovka, zelenika, budimka (đula), đulica, kablarka, rebrača, timočanka, senabija (momica), kolačara (pogačara),

kruška: divlja kruška, jagodarka (rančica), vidovača, ječmenjača (jakovka), petrovka (petrovčica), ilinjača, mirisavka, lubeničarka, sijerak (sijerkovača), medunak, stambolka, okruglica, mesnjača, jarac, takiša (takuša), karamanka, bazva (batva), jeribasma (vodenjača, pljuskača), kaluđerka, tepavac, miholjača, zimnjača (ozimak), lončara, kantaruša (arapka), ovčara, turšijara,

šljiva: crvena ranka (darosavka, šumadinka, crvenjača, ranošljiva), požegača (madžarka, bistrica), metlaš (dragačevka, šećerlija), crveni piskavac (okruglica), belica (belošljiva), turgulja, gorčivka, goveđača, moravka (bugarka), magareška (crna šljiva), panađurka, bardaklija, pandara,

a slede kraće priče i o breskvi, kajsiji, trešnji, mušmuli, orahu i dunji.

Sva ova nazivi voća mnoge će, pogotovo one starije i one koji žive u selima ili su rodom iz njih, podsetiti na vremena kad se u Srbiji moglo po voćnjacima naći pomenuto voće. Ali je ono pred beskrupuloznim i nezaustavljivim globalističkim tehnologijama odavno počelo da nestaje. I gotovo da je, osim tu i tamo, i potpuno nestalo, izumrlo.  A staro voće oduvek je bilo, piše Savićeva, „deo naše okućnice, pejzaža, naše istorije, ali bitan ekonomski činilac tokom proteklih vekova (izvoz pekmeza, rakije, suvih i svežih šljiva spasao je Srbiju od gladi krajem 19. i početkom 20. veka).“

Izložba „Staro i nestalo voće Srbije“ i njen katalog, na kome su Aleksandri Savić pomagali: Slavko Spasić, mr Mira Karas, Bora Milićević (autor sjajnih crteža voća), Snežana Rajković, dr Vesna Marjanović, Vesna Bižić Omčikus, Nataša Nikolić i drugi, svedoče o nematerijalnoj baštini, tradiciji, običajima i nasleđu kulturnog identiteta našeg naroda. I trebalo bi da se bar ono što je preostalo sačuva. U čemu bi uloga države trebalo da je nemerljiva. A to je sada prepušteno isključivo Prirodnjačkom muzeju, koji deo tog neizmerno vrednog nacionalnog blaga prikuplja, obrađuje i čuva.

Jer nestajanje starog i autohtonog voća događa nam se s nestajanjem sela i čitavih krajeva po Srbiji. Svake godine nestane oko 35.000 žitelja Srbije (jedan grad). Nestaju običaji, izvorne narodne igre, muzika, nošnje, nestaju srpska istorija, književnost, srpski jezik, geografija, nestaju stari zanati, nestaje stoka, nestaju srpski mediji, nestaje srpska porodica…

Izložba „Staro i nestalo voće Srbije“, gde god da dođe, trebalo bi je pogledati. Jer ona svedoči, uči i opominje. I opominjaće dok god ne bude kasno.

(Intermagazin)

KOMENTARI



7 komentara

  1. Milutin says:

    Ali je ono pred beskrupuloznim i nezaustavljivim globalističkim tehnologijama odavno počelo da nestaje. I gotovo da je, osim tu i tamo, i potpuno nestalo, izumrlo. ********* ja sam licno spasio od nestajanja, krušku lubeničarku i jabuku "belojabuku. inače, na spisku krušaka nema kraljevke ni lubeničarke, a ni žutice šljive požegače nemojte gajiti od izdanaka, već uzgajene od semena najboljih stabala. time sprečavate šarku, a i stabla budu kasnije krupnija, otpornija,... ps. Više o tome: Vasa Pelagić (pronađite odeljak o šljivama) http://www.leo.rs/product_documents/get/document/id/4124/

  2. namcor says:

    Militine, zaslužujes orden za spaseno voće. Inače si pogrešio - lubeničarka jeste na spisku. Moja omiljena kruška iz detinjstva. I uvek sam se pitao zašto je nikada nisam video na pijacama. Žalosno je što zbog većeg prinosa, izgleda, otpornosti na transport gajimo bezukusne (a po meni i bezvredne) suragate pravog, ukusnog voća i povrća! U Valjevsko kraju su se, nekada, gajila samo "ranka" i "madžarka". I od njih se pekla rakija i pravio pekmez. Bilo je i okruglih vrsta, ali su bile ili hrana za svinje ili su propadale neubrane. Njih niko nije koristio za rakiju. Danas, vidim, od svega se pravi "rakija". Dunje, mušmule, autohtone dinje niko i ne pominje. Gre(h)ota!

  3. namćor says:

    I samo jedno da dodam: Za one koji nam "projektuju" sta ćemo jesti i kupovati za svoju ishranu (a vremenom i sve ostalo), mi smo, samo, isto što i njihovi produkti. Potrošna, beslovesna masa koja radi ono što se od nje očekuje. Bar vi koji koristite internet, probudite se. ProGooglajte. I nemoj da vas zastraši pridev "teorija zavere"...zavera je uvek bilo i biće. A oni, koji ih kuju su smislili taj pogrdan termin. Nebrojene su "teorije yavere" koje su se zaista i pokayale kao zavere!

  4. Milutin says:

    @ namcor, ja sam iz tog kraja, tacnije iz okoline Osecine (pazi vamo tatarski provokatori i njuskala, i sl.). Tamo ima najvise stabala sljive, kao sto verovatno znas. I znam da se madzarka uopste vise ne gaji u novim zasadima, ona izumire. Sarka je samo izgovor. Normalno da je ima, kad je rasadjuju od izdanaka, koji jos pritom daje lose sadnice - gledano vremenski duze. Dao sam iznad Pelagica, koji je uprkos vremenskom ramaku itekako aktuelamn. Sljiva mora iskljucivo da se gajiod semena. Jeste da je ispocetka slabija od izdanaka, ali ta disproporcija ide vremenom u korist gajene iz semena . Mislim na madzarku. Isto vazi i za crvenu ranku. ps. najbolja rakija ti je od bele bule. tek posle dolazi crvena ranka

  5. Milutin says:

    nasao sam pomenuto o sljivama od Pelagica http://tinyurl.com/p44az35 ps. da ne pominjem, da su suvu madzarku nosili kozmonavti, jer ima proporcionalno tezini, najvise minerala,vitamina,...tj. nutrijenata uglavnom, sve sto ti je ljubicaste boje poput Sljive, sve to ti je najzdravije. Npr. cvekla, borovnica,...jos narocito osuseno

  6. Milutin says:

    Voćari iz RS upozorili su da bi domaće autohtone vrste šljive mogle bukvalno nestati, jer postoji mogućnost da američka genetski modifikovana (GMO) sorta „medenoslatka“, čija štetnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu još nije ispitana, uskoro na mala vrata uđe na tržište BiH! ********* Djoko Dokić - Šetala se bela bula (1926) https://www.youtube.com/watch?v=pNHIFnBey-k

  7. zika says:

    ŠTA ĆE NAM SRPSKO VOĆE KAD NI SRBIJE NEĆE BITI ?!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *