СТЕФАН КАРГАНОВИЋ ОДГОВОРИО ЛАЗАНСКОМ: Господин Лазански да се држи даље од историје

STEFAN KARGANOVIĆ ODGOVORIO LAZANSKOM: Gospodin Lazanski da se drži dalje od istorije

23 maja 2015

stefan-karganovic 769Piše: Stefan Karganović

U tekstu Miroslava Lazanskog „Draža, u ime naroda“ (Politika, 17.05.2015) između ostalog stoji „Mi pokušavamo da falsifikujemo istoriju i kvazisudskim putem, a istoriju treba prepustiti ipak samo istoričarima.“

To je jedina rečenica u njegovom odzivu na rehabilitaciju generala Dragoljuba Mihailovića koja sadrži suštinski tačne konstatacije. U prvom delu, ukoliko se odnosi na sklonost na ovim prostorima da se istorija falsifikuje kvazisudskim (a i drugim) putevima. Farsičan kvazisudski linč generala Mihailovića 1946. godine, u okviru nastojanja novog režima da naturi svoju verziju ratnih događaja, tu tezu g. Lazanskog savršeno ilustruje. U drugom delu iste rečenice on tačno primećuje da je istorija posao istoričara. Lazanski je trebalo da posluša sebe tamo gde je nesporno u pravu i da se kao novinar i vojni analitičar uzdrži od površnih i politički ostrašćenih istoriografskih komentara.

Ono što jeste moguće naći je prevod tog dokumenta, izveštaja nemačkog obaveštajca dr Matla o razgovoru vođenom sa Mihailovićem i upućenog nadređenim instancama, ali to je iz nimalo neutralnog izvora, arhiva „Zbornika dokumenata i podataka NOR-a“, tom XIV (dokumenti četničkog pokreta), knj. 1, str. 871-878. S obzirom na bogato iskustvo sa falsifikatorskim angažmanom u proizvodnji lažne istorije ove ustanove posleratne diktature,  odgovorni istoričari bi ipak preferirali mogućnost da konsultuju izgleda nedostupni original. Ali i pored svih mogućih podešavanja prevoda u redakciji posleratnih komunističkih „naučnika“, čak ni ta verzija suštinski ne podržava selektivni prikaz Miroslava Lazanskog.

Tu se navode reči upućene Mihailoviću od strane nemačkog potpukovnika Kogarda da „glavni komandant ne može imati poverenja prema Vama kao savezniku“, što zvuči kao vrlo čudna izjava u kontekstu teze Lazanskog da je Mihailović bio u saradničkom odnosu prema nemačkom okupatoru. Dalje, nemački pregovarač svome „saradniku“ Mihailoviću nudi jedini mogući put: „Obustavljanje borbe i bezuslovna predaja.“ Očigledno, ni jedno ni drugo se nije dogodilo, ali nezavisno od tih činjenica ne uklapa se u šemu Mihailovićeve uloge koju Lazanski usvaja niti je to način kako okupator uobičajeno vodi razgovor sa svojim kvislinzima i saradnicima. Ima li beleške da su Nemci ikada na takav način razgovarali sa Petenom, Pavelićem ili  samim Vidkunom Kvislingom?

Kogard na tipično osioni nemački način ovako upozorava svoga saradnika Mihailovića: „Prava okupatora su tačno utvrđena u međunarodnom pravu. Na osnovu toga, Vaša je borba, pukovniče Mihailoviću, ilegalna.“ Pa nastavlja: „Pri tom, mi smo imali dva neprijatelja: pukovnika Mihailovića i komunizam.“ Matl zaključuje svoj izveštaj: „Potpuk. Kogard je konstatovao da su suvišni dalji razgovori. Posle toga su se pozdravili jedni sa drugima.“

Da li i dalje, po Lazanskom, susret u selu Divci obeležava uspešnu etapu u saradnji između Nemaca i pokreta generala Dragoljuba Mihailovića?

Za žaljenje je što Lazanski, očigledno iz neobjašnjivih razloga kivan na generala Mihailovića koji nije mogao nikakvo zlo da mu u životu učini već samim tim što je bio streljan pre nego što je Lazanski rođen, poseže za netačnostima ne bi li podupro svoje klimave argumente. Na Teheranskoj konferenciji u novembru 1943. Mihailović i njegov pokret nisu bili proglašeni za kvislinge i neka Lazanski ako može pokaže izvor gde tako nešto piše. Teheran predstavlja prekretnicu samo utoliko što se tamo, na insistiranje Britanaca, podrška Brozovom pokretu jasnije profilisala, što uopšte nije isto kao ono što Lazanski tvrdi. Ne postoji nikakav „zakon br. 10 Nirnberškog tribunala“, koji uopšte i nije bio zakonodavno telo. Postoji zakon br. 10 Savezničkog kontrolnog veća u okupiranoj Nemačkoj, koji se odnosio na suđenja funkcionerima nemačkog nacističkog režima ali tamo se uopšte ne pominju Dragoljub Mihailović i njegov pokret, niti se daje ocena njihove delatnosti. Rezolucija 39 Generalne skupštine UN (od 11. decembra, a ne kako Lazanski tvrdi 15. februara 1946, za koji datum uopšte ne postoji nikakva rezolucija) odnosi se na Španiju i nema nikakve veze sa generalom Mihailovićem. Kako bi se na engleskom reklo: It is all made up.

Umesto izliva nenaučnog besa, Miroslav Lazanski (i svi koji dele njegovo raspoloženje) bolje bi učinili da se koncentrišu na jedino pitanje koje je Viši sud rešavao u predmetu Dragoljuba Mihailovića: da li je optuženi imao fer i pravično suđenje ili ne? Odgovor suda je jasan i glasi: „Nije“. Ako se Lazanski ne slaže sa takvom ocenom veća i odobrava procesne standarde po kojima je suđenje vođeno, neka bude dosledan i neka javno izjavi i potpiše da prihvata da se i njemu sudi po istim pravilima kao što je to učinjeno u slučaju generala Mihailovića.

(Stanje stvari)

KOMENTARI



10 komentara

  1. Lady Gaga........spremte se,spremte....... says:

    SAMO DA PODSETIM: ŽIV JE DRAŽA, UMRO NIJE, DOK JE SRBA I SRBIJE.

  2. milica says:

    A čega da se drži Dačić?Čega se god dohvati osuši se-možda je bolje da blebeće nego da vodi važne poslove.Uopšte Srbija je puna površnih ljudi na visokim položajima.Napr udarni termin na državnoj tv pripada ostrašćenoj ko zna na čemu dronfulji(za takve i nema odgovarajući naziv u našem jeziku-a da ne bi bilo zabune radi se o emisiji da možda ne -ime joj ne mogu tipkati)...itd...momentalno mi u vezi sa temom padoše ovo dvoje na pamet.

  3. Padre says:

    A da se i ti držiš toga šta je sud rekao?

  4. Nedo says:

    Napokon izlazi na videlo svo zlo sto su cinili crveni banditi. Samo jos treba skloniti njihove potomke sa svih bitnih funkcija u Srbiji. Zahvaljujuci njima mi smo na zalost jos okupirani od crvenih nekrsta!

  5. Sale says:

    Nije Draža Mihailović bio saradnik Nemaca i ustaša,nego TITO...........https://zlj13051967.wordpress.com/2015/05/20/draza-mihailovic-nije-bio-saradnik-nemaca-i-ustasanego-tito/

  6. s@Ša says:

    Sporazum komunista i ustaša! Sporazum je potpisan u Kaznenom zavodu Sremska Mitrovica 1935. godine, a njega je potpisao u ime komunista Moša Pijade dok je garant saradnje ustaša bio Mile Budak! Član 1 - Vođstvo hrvatskog narodnog oslobodilačkog ustaškog pokreta s jedne strane i vođstvo komunističke stranke s druge strane svesni su težine svoga položaja koji dolazi od zajedničkog neprijatelja, svake jugoslovenske vlade i srpskog naroda kao nosioca srpske hegemonije (nadmoćnost) i podržavaoca svakog režima koji sputava, smeta i tupi nade: a) kod hrvatskog naroda da će ikada doći čas oslobođenja ispod srpskog jarma, b) kod komunističkih masa da traže saveznike u rušenju postojećeg stanja, ma kakve poglede taj saveznik imao na poredak i formu države po postignutom uspehu Član 2 - Vođstvo jugoslovenske komunističke stranke svijesne svoje uloge, priznaje da do komuniziranja Balkanskog poluostrva ne može doći dok se ne slomi kičma srpstvu i pravoslavlju, jer je poznato da su to dva faktora koja su omela prodiranju Osmanlija na Zapad i komunizma i Austrije na Istok. Sporazumni su da uništavanjem svega što je srpsko i pravoslavno utire se teren za komuniziranje Jugoslavije i Balkanskog poluostrava. Vođstvo hrvatskog oslobodilačkog ustaškog pokreta predoseća da bi bez promene postojećeg stanja hrvatski narod podlegao jugoslovenskoj lukavosti i srpskoj hegemoniji i nudi saradnju svima porobljenima Jugoslavije i komunističkoj stranci posebno, da ubrzaju tok događaja sredstvima i načinima prema uputima svoga vođstva. * Član 3 - Vođstvo hrvatskog ustaškog pokreta obavezuje se da će sve štrajkaške demonstracije, manifestacije i sve razne izgrede koje izvode komunističke formacije potpomagati i u njima učestvovati. Vođstvo komuniegičke partije smatrajući hrvatski ustaški pokret jakim činiocem i pomagačem urušenju postojećeg stanja, obećanje svaki podržak i potporu u ostvarivanju ustaških ideala. Vođstvo i jedne i druge strane obavezuje se da će izbegavati, sve svađe i zadevice između jednih i drugih; u napisima, ličnom razgovoru i itd…, a u slučajevima demonstracija, revolucija i ratova, jedne druge bez prigovora pomagati, naročito uništavanjem svega što je srpsko i pravoslavno, kao što je istaknuto u tačci dva ovog sporazuma. * Član 4 - U slučaju lokalnih nesporazuma dužnost je lokalnog vođstva ustaškog pokreta i komunistrpke stranke da sve sukobe odnah likvidiraju, a svaka formacija o tome svoje starije jedinice obavjestnti. Neskladnost načelne naravi rešava vođstvo hrvatskog ustaškog pokreta i vođstvo jugoslovenske komunističke partije. CILJ: Jugoslovenska komunnstička stranka kojoj je Zakon o zaštiti države od 1922. god., onemogućena akcija slobodnog kretanja i rada sa jedne i vođstvo hrvatskog oslobodilačkog pokreta s druge strane, primaju na sebe zajednički i sporazumo DUŽNOST zajedničke borbe i međusobnog pomaganja u svakom slučaju potrebe do postignutog cilja: raspadanja jugoslovenske države i uništavanje svega što je srpsko i pravoslavno. Sremska Mitrovica, juni-lipanj 1935. godine Za komunistnčku stranku Moša Pijade, s.r. Za ustaški oslobod. hrv. pokret Dr. Mile Budak, s.r. advokat

  7. marko says:

    Lazanski se cesto treba priznati pravi pametan iako je po profesiji bio pravnik ocito nije nikad radio taj posao niti provodio pravo pa prema tome ne poznaje pravne zakone ondasnje recimo u nirbergu. Lazanski cesto i kao novinar sto nije p oprofesij islubeno nikad nije zavrsio ovaj fakultet donosio svoje teze kao i neke njemu znane teme od bise jna do vojske srbije u kojima nema pojma jer vojne tajne niti jedna vojska sveta ne otkriva n ikakvo novinaru niti jna niti vojska srbije niti americka vojska jer je naveno bio u neooj podmornici pa odmah misli da sve zna o njoj tehnicke i vojne tajne DETINJASTO ZA ODRASLOG COVEKA.lOGIKA nalaze kvislinge ustase nemce i talijane 1941 je ondasnji sud evrope osudio ka oratne zlocince te vojne formacije da je draza i njegov pokret bio kvislinski veoma jasno bi u nirbergu bio on suden njegovi vojnici s ud u nirbergu nije donio zvanicno sudenje pokretu draze mihajlovica. takoder treba dodati i da pokret kojeg su jevreji oformili simont vizental NIKAD NIJE TZVV CETNICI POKRET U HRVVATKSOJ I BIVSOJ NJUGOSLAVIJI PROGLASIO ZLOCINACKI NITI TRAZIO PO SVETU NJIHOVE LJUDE. PREMA TOME G LAZANSKI NE BAVITE SE ONIM O CEMU UOPSTE NEMATE POJMA IZGLEDA

  8. Draga says:

    Gospodine Karganovicu, kada baratate sa "Cinjenicama" objasnite cinjenicu.U Kraljevu je 1941 formiran Kraljevacki partizanski odred. posto su Nemci okupirali Srbiju, ovaj odred donese odluku da se oslobodi Kraljevo od Nemaca. dogovore se i sa cetnicima da zajedno idu na juris. Kada se krenulo cetnici se predomisle i udare u ledja ppartizanima,isti ti cetnici obaveste Nemacku komandu u Krusevcu i Nemci krenu sa druge strane. tako je od odreda ostala ceta. To je bilo1941 u jesen kada niko jos nije znao da Tito postoji. Bila sam tada devojcica punih 10 godina i sve pamtim. Ostale pojedinosti uzasa od strane cetnika necu ovde da navodim jer sam mogla to na sudu da potvrdim a nisu zvali ti vasi sudije nikoga ko bi mogao dokumentovano da dokaze zlocine cetnika a Draza Mihajlovic im je bio komadant. Ovu farsu o rehabilitaciji Draze Mihajlovica, nije tesko shvatiti, pogotovu sto je savetnik presednika Srbije to zahtevao a predsednik se izjasnjavao, svoje vremeno kao cetnik. Vi mozete Lazanskog da blatite ali one koji su doziveli strahote drugog svetskog rata nikako nemozete. Posto ste veoma povrsni sa tim Vasim nekakvim argumentima, pitam se dali ste i Vi bili rodjeni za vreme drugog svettskog rata.

  9. Draga says:

    Moram jos jednom da se ukljucim, Po komentarima pre mene shvatila sam da ce jednog dana da se prica kako se i Hitler borio protiv fasizma. Hvala bogu da po arhivama postoje dokumenta i necete moci. Konacno neke nove neostrascene generacije shvatice.

  10. Apis says:

    Nisam živeo u vreme Draže niti je bilo ko iz moje porodice bio četnik. Neki od tih Četnika naneli su ozbiljno zlo mojoj mojoj porodici ali to nema veze sa Dražom i ciljevima četničkog pokreta. Uniforma jednostavno ne menja lošu ćud pojedinca a svaku budalu nije moguće kontrolisati ni u vreme mira. Štaviše, posle rata moja porodica je velikodušno prećutala delo tih nesretnika za koje bi sigurno bili skraćeni za glavu. Ne mogu podneti bahatost i svirepost Partizana kako u ratu tako i posle oslobođenja kada su radili doslovno šta su hteli a pre svega (mogao sam reći i isključivo) na štetu Srba. Neshvatljivo mi je da su u partizanima bili najviše Srbi a sve vreme do dana današnjeg borili se protiv srba i Srbije velikodušno dajući i priznavajući svim drugima ono što nikad niko nikome ne bi dao ni priznao. Od Nemaca i Ustaša uglavnom su bežali ako ne računamo sremski front koji nikakvo opravdanje nema osim da izgine što više srpske dece. Sada kada su ti PARTIZANI i njihovi sinovi razorili Srbiju gledam DAČIĆ IVICA NE MOŽE DA PREŽIVI REHABILITACIJU DRAŽE MIHAILOVIĆA. JEDINO ŠTO SAM IZ TOGA SHVATIO, JEDNOM KOMUNISTA NIKAD VIŠE NIJE SRBIN!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *