Стихови прогнаних

Stihovi prognanih

29 jula 2015

kul-Dusko_620x0POD naslovom „Prognani Orfeji“, edicija Brankovo kolo iz Sremskih Karlovaca objavila je antologiju srpske izbegličke poezije iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i sa Kosova i Metohije s kraja dvadesetog veka, koju je priredio Nenad Grujičić.

U antologiju su uvršteni pesnici koji su u ličnom iskustvu, na sopstvenoj koži osetili vatru najnovijeg rata u drami prisilnog napuštanja svojih ognjišta. Reč je o 116 autora, od onih najstarijih rođenih pre Drugog svetskog rata pa do najmlađih koji su još bili deca u vreme izbeglištva i progona u ratovima s kraja dvadesetog veka.

Većina tih pesnika svoje novo stanište pronašla je u Srbiji, ali i u Evropi, Kanadi, Australiji i drugde. Među njima su: Duško Trifunović, Dara Sekulić, Vladeta Vuković, Miloš Kordić, Stevan Tontić, Radoslav Zlatanović, Anđelko Anušić, Dejan Gutalj, Branko Čučak, Milena Severović, Radomir Stojanović, Nebojša Devetak, Slobodan Kostić, Goran Simić, Radosav Stojanović, Đorđo Sladoje, Emsura Hamzić, Mićo Cvijetić, Milica Jeftimijević Lilić, Zoran Bognar…

Srpski pesnici su, kako ističe Grujičić u predgovoru, najbrojniji u balkanskoj izbegličkoj drami s kraja prošlog veka, što pored ostaloga govori o rasponima poraza i tragedije jednoga naroda:

– U moru srpskih izbeglica s kraja prošloga veka, koje se meri stotinama hiljada duša, izgnanim pesnicima je ipak, koliko-toliko bilo lakše. Oni poseduju talenat za rascvat maternjega jezika, koji ih i na pustoj ledini može duhovno skućiti. U svojoj nadutosti, progonitelji zaboravljaju da među prognanima uvek postoji neuništivi promil izabranih i obeleženih svetlicom maternjega jezika, promil duhovnih ljudi i pesnika, kakav se oduvek, kao zlatno zrnce u burnim tokovima istorije, nalazi u koritu bujice, gde se težina vode najviše oseća i podnosi. Pesnički jezik, za razliku od drugih vidova komunikacije, najdublje ovekovečuje temu izbeglištva i progona.

JEDINSTVENA

MOTO antologije oličen je dvostihom Branka Miljkovića: „Ne znaju kuće gde odoše ljudi,/ nit’ pozna jutro one koje budi“. U vremenu neprekidnih talasa izbeglica, izazvanim ratovima na mnogim stranama planete, antologija srpske izbegličke poezije na 380 strana, prva je te vrste ne samo na Balkanu, već i šire.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *