СТИЖЕ СВЕ НА НАПЛАТУ! Немачка тек сад плаћа прави цех за САНКЦИЈЕ РУСИЈИ

СТИЖЕ СВЕ НА НАПЛАТУ! Немачка тек сад плаћа прави цех за САНКЦИЈЕ РУСИЈИ

2 децембра 2023

Затварање фабрика, гашење радних места и подела отказа постали су свакодневне вести које стижу из Немачке. Највећа европска економија суочава се са до сада готово незапамћеном кризом, а компаније режу трошкове у покушају да балансирају између високих трошкова производње због високих цена енергената и пада потрошње.

Стопа незапослености у Немачкој неочекивано је порасла на највиши ниво у последње две и по године, што је знак да слабост највеће европске привреде почиње да утиче на тржиште рада. У новембру је број незапослених повећан за 22.000, показују подаци Федералне агенције за рад.



Следећи статистички преглед могао би показати још горе резултате, јер су у међувремену још неке фабрике попут „Фолксвагена“ најавиле талас укидања радних места. Произвођач аутомобила прави спискове за отказ хиљадама запослених као део програма за смањење расхода за 10 милијарди евра у наредне три године.

И француски произвођач гума „Мишлен“ објавио је да затвара чак три своје фабрике у Немачкој у којима је ангажовано око 1.530 радника. Нови корак ка потпуној деиндустријализацији Немачке, компанија је образложила указујући на „недостатак конкурентности немачких операција за европска и извозна тржишта“.

Уље на ватру долила је пресуда Уставног суда Немачке да влада те земље не сме да прерасподели 60 милијарди евра неискоришћених фондова из периода пандемије вируса корона. Влада је одлучила да замрзне све нове издатке, пре свега оне повезане са обновљивом енергијом, док не одлучи да ли ће покушати да укине тзв. кочницу дуга или ће скресати потрошњу у другим областима.

Главна „жртва“ ове пресуде могли би да буду пројекти преласка на одрживе изворе енергије, које је влада промовисала као решење економске кризе настале обуставом увоза енергената из Русије.

Немачки фискални хаос, након шокантне пресуде њеног највишег суда, сада представља још један ризик за опоравак.

Председник Одбора за енергетику Бундестага Клаус Ернст је упозорио да економске санкције штете више Немачкој, него Русији.

„Циљ је промашен. Резултат су пренадуване цене енергената, оштар пад у индустријској производњи и смањивање немачке економије. Економија расте у Русији. Овако савезна влада угрожава наш напредак“, рекао је Ернст у телевизијском интервјуу чији је део објавио на друштвеној мрежи Икс.

Одложени ефекат одустајања од руског гаса

Професор на Универзитету Сингидунум Никола Стакић каже за РТ Балкан да је чињеница да немачка економија показује да трпи дугорочне последице сукоба између Русије и Украјине, с обзиром на велику зависност коју је имала од руског гаса.

„Вероватно то сада са одложеним ефектом долази на наплату. У Немачкој је окосница индустрије био јефтин руски гас, док се економија осталих европских земаља ипак није у толикој мери ослањала на руске енергенте“, каже професор.

Он указује да, и када је у питању кретање прекограничног капитала, немачки инвеститори сада имају дозу бојазни када је у питању пласирање капитала у друге земље у развоју, попут Србије.

„Ситуација на домаћем тржишту изискује много већи степен опреза на иностраним тржиштима. Капитал је најосетљивији по питању турбуленција и криза. Када немачка привреда, која је симбол снаге и константног напретка, и локомотива европске економије посустаје, то је знак да буду итекако опрезни по питању пласирања капитала ван земље“, сматра професор Стакић.

Румуни их претекли по инвестицијама у Србији

Немачка, која је годинама уназад била највећи појединачни инвеститор у Србији је у првој половини године уложила свега 117,6 милиона евра у нашој земљи. За шест месеци 2023. године, прилив страних директних инвестиција из Кине био је пет пута већи – чак 592,6 милиона евра. Холандија и Румунија су по инвестицијама у Србији претекле Немачку.

„Немачка има пре свега проблем на домаћем тржишту, а то је негативан раст, мања тражња, мања могућност пласмана својих производа. Морате обезбедити неку ликвидност и онда правите прекомпоновања унутар бизниса, што значи затварање тих радних места, и одређених фабрика. Да бисте обезбедили што повољнију ситуацију у својој привреди, смањујете инвестиције у друге земље и управо то утиче на значајнији пад инвестиција из Немачке у Србију, који се бележи у овој години“, каже Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију у Привредној комори Србије.

Немачка као велика индустријска земља извозно оријентисана има највише проблема од свих чланица ЕУ, иако има и највеће фондове за стабилизацију привреде.

Немачка губи конкурентност

Бојан Станић каже да је Немачка једина европска земља која у 2023. има негативну стопу раста и да је званично у рецесији, док прогнозе показују да се очекује најнижи раст у 2024. Он сматра да су пред Немачком изазови и у следећој години, јер ће се тек у наредним месецима осетити ефекат пораста каматних стопа што се тиче инвестиција.

Станић каже да се зато и на глобалном нивоу следеће године очекује спорији раст него ове, неће бити много могућности за инвестирање и неки виталнији развој привреде, ни у глобалу, ни на нивоу еврозоне, а поготово не Немачке.

„Генерално када се погледа, у дужем временском периоду, у последњих десет година, Немци губе конкурентност. Посебно су енергенти утицали на то да они додатно изгубе конкурентност, да њихова привреда буде додатно оптерећена трошковима. С друге стране, у смислу реализације на међународном тржишту, они имају све мање простора, јер долазе на сцену кинески аутомобили и остали производи“, каже саговорник РТ Балкана.

Он напомиње да су континуирани пад европске привреде, одустајање од јефтиних руских енергената и високе каматне стопе, због којих је пала потражња за робом, највише утицали да немачки производи губе конкурентност.

(РТ Балкан)

KOMENTARI



3 коментара

  1. padre says:

    Važno je, da su se oni oslobodili zavisnosti od ruskih energenata!

  2. rade says:

    Njemacka uvozi jos uvijek 40% potrebnog gasa iz Rusije.Izgleda,nazalost da Rusija ne moze bez tih prihoda,a inace zatvaranje gasa bi bila mocna osveta za njemacku pomoc ukronacistima.

    • Косовац says:

      @ rade, …..Не иде то тако, ти би да се Русија одрекне тих прихода, наравно то није у питању твој џеп. Када би тебе Руси послушали, заиста би зезнули Немачку, као папир дупе.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u