Сто Грегоријевих свећица на римском Шпанском тргу

Sto Gregorijevih svećica na rimskom Španskom trgu

21 oktobra 2016

gregori-pek-spanski-trg-2-2

E, to se zove svetski događaj! Crveni tepih rasprostrt duž čitave ulice Kondoti što udara pravo na najslikanije evropsko stepenište, ono na Španskog trgu u Rimu, koji se u jednoj večeri pretvorio u očaravajući bioskop pod otvorenim nebom. Na za ovu nesvakidašnju priliku razapetom filmskom platnu u večnom gradu do perfekcije restaurirana kopija večnog filma – „Praznik u Rimu” Vilijama Vajlera sa glumačkim legendama Odri Hepbern i Gregorijem Pekom u glavnim ulogama.

Tim džinovskim crvenim tepihom u ovoj čarobnoj noći nisu se šetale filmske zvezde, već reke običnog sveta, tradicionalno velike horde turista sa kamerama i fotoaparatima, užurbani „kupoholičari” koji u luksuznim prodavnicama najpoznatijih svetskih modnih marki, koje se šire i svetlucaju do kasnih sati duž ulice Kondoti, u pravoj groznici ostavljaju na hiljade i hiljade evra. Ali i zaljubljenici u film, italijanski i svetski filmski poslenici što sa debelim razlogom borave ovih dana u Rimu. Ovoj velikoj šarenolikoj masi 11. Međunarodni filmski festival u Rimu omogućio je da zajedno obeleže i proslave 100 godina od rođenja jedne od najvoljenijih filmskih zvezda svih vremena – američkog glumca Gregorija Peka.

U njegovu čast simbolično je put neba poletelo 100 upaljenih svećica, a pred samu projekciju filma snimljenog 1953. duž ulica večnog grada, publici su se obratila i njegova deca iz braka sa drugom suprugom Veronik Pasani – sin Entoni Pek i ćerka Sesilija Pek Vol, ali i njihova prijateljica, dokumentaristkinja Barbara Kople, koja je sa Pekom 1999. godine snimila čuveni dokumentarac „Razgovor sa Gregorijem Pekom”, takođe uključen u omaž glumcu sa projekcijom u rimskoj Kući filma. U improvizovanom gledalištu sa stolicama za akreditovane goste sedeli su i sinovi Odri Hepbern. Ali, ne zajedno. S jedne strane drugog reda publiku je mahanjem pozdravio Šon Ferer (iz braka sa glumcem Melom Fererom), a sa druge Luka Doti (iz braka sa Andreom Dotijem). Poznato je da oni nisu u dobrim odnosima, a sa velikog ekrana gledalo ih je u ovoj svečarskoj noći mladalačko, lepo i milo lice njihove majke…

Za čitav ovaj događaj, kao idejni tvorac, zaslužan je Antonio Monda, od prošle godine umetnički direktor Rimskog festivala koji je ovu filmsku manifestaciju rizičnim ukidanjem takmičenja proširio kao filmski praznik po čitavom gradu, uključujući i zatvorski kompleks Rebibija, o čemu će biti reči u nekoj od sledećih rimskih priča. Zato se omaž program posvećen Gregoriju Peku (od ukupno 10 koliko ih ima na festivalu ove godine) dogodio na Španskom trgu kao jednom od ovogodišnjih festivalskih poligona koji postoje izvan velelepnog Auditorijuma u Parku muzike nadomak fudbalskog stadiona „Lacija”, inače glavnom festivalskom mestu.

Filmska noć uz Odri Hepbern kao princezu Anu zasićenu dosadnim dvorskim obavezama, što je protokolarnu noć u Rimu uz pomoć Gregorija Peka kao novinara Džoa Bredlija pretvorila u nezaboravni praznik radosti života, bila je poput najlepšeg poklona sa kojim neko želi da vas iznenadno obraduje i pokaže vam ljubav. Čist užitak. Za bekstvo od turobne svakodnevice. Za razmišljanje o nekim pravim filmskim vrednostima holivudskog filma koji odavno više nije onakav kakvog ga pamtimo iz perioda kada je nastao i „Praznik u Rimu”. I tome, između ostalog, služe festivali. Naravno, kada ima onih koji umeju kvalitetno da ih sroče.

Uz projekciju filma našlo se mesto i za izložbu „vespi”, od onih na kojima su se filmska princeza Ana alijas Anja Smit i filmski Džo Bredli svojevremeno vozili po Rimu, do najnovijih modela. Veče se završilo šetnjom od Španskog trga ulicom Babuino do ulice Marguta. Tu je u iznajmljenom stanu u kućerku na broju 53, Gregori Pek kao Džo Bredli nenadano ugostio uspavanu princezu…

Ovaj filmski san nije još gotov. Rimski festival traje do 23. oktobra. Sutra će se publika u Auditorijumu družiti sa višestrukom oskarovkom Meril Strip i videti je kao najgoru pevačicu na svetu – čuvenu Njujorčanku Florens Foster Dženkins, u istoimenom filmu britanskog reditelja Stivena Frirsa, jednog od mogućih kandidata za Oskara 2017.

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *