Sto osamdeset godina od rođenja Jovana Jovanovića Zmaja

Sto osamdeset godina od rođenja Jovana Jovanovića Zmaja

9 decembra 2013

jovan-jovanovic-zmajBio je jak pesnički talenat, bogata i puna pesnička duša, iz koje je desetinama godina šibao mlaz velike poezije. On je pevao više i lakše no ijedan srpski pesnik, i pre i posle njega, tako da cela njegova poezija čini utisak jedne velike i srećne improvizacije, i da mu je zbog te obilnosti i lakoće u pevanju odricana dubina i zrelost. U stvari, to je samo dokaz njegove snage, i ništa drugo.

Ovako je Jovan Skerlić opisao Jovana Jovanovića Zmaja (1833-1904), nacionalnog i dečjeg pesnika, jednog od najboljih i najjačih liričara celokupne srpske književnosti. Ovog meseca navršilo se 180 godina od njegovog rođenja.

Zmaj će naročito ostati kao pesnik nežnih „Đulića“ (1864) i duboko bolnih „Đulića uvelaka“ (1882), delima kojima je stekao slavu najpopularnijeg pesnika svoje epohe. To je, kako je objašnjavao Mladen Leskovac, vrsta lirskog romana ili pesničkoga dnevnika u stihovima o njegovom intimnom ljubavnom i porodičnom životu, „najbolji kanconijer građanske ljubavne poezije u nas“. Zmaj je doživeo lepu ljubavnu idilu široke skale: oženio se voljenom devojkom, ali je u bračnom životu doživeo čitav niz nesreća: poumirala su mu sva deca (njih petoro), a i još mlada žena. U „Đulićima“ on je opevao svoju ljubav prema mladoj devojci, postepeni razvoj te ljubavi i njen srećni završetak brakom, pa prve znake bračne i roditeljske sreće; u „Đulićima uveocima“ opevani su bolest i smrt voljene žene, kao i smrt ostalih pesnikovih milih i dragih: dece, roditelja, sestre, rođaka i prijatelja.

Upamćen je i po dečjoj poeziji, kao nenadmašni srpski dečiji pesnik – Čika Jova Zmaj. On je decu voleo, i kao uman čovek koji je jasno uviđao da od mlađih naraštaja zavisi sva budućnost naroda, i kao nesrećan otac koji je svoju veliku roditeljsku ljubav preneo na svu srpsku decu. Nekih dvadeset godina, od 1880, uređivao je i „Neven“, najbolji dečji list na Slovenskom jugu, za koji je rekao da mu je „mezimče idealnog života na zemljištu praktičnoga iskustva“.

Zmaj je, kako je istakao Pero Zubac, napisao 470 pesama za decu, ali među njima nema one najpoznatije: „Ala je lep ovaj svet“:

– Ona se nalazi u prvoj knjizi „Đulića“. A vreme ju je svrstalo među dečje, jer u toj pesmi je čistota dečjeg pogleda na svet. Naša deca Zmaja pamte po vedrini, pošalicama, duhovitosti, a pravi Zmaj je patnik, nevoljnik, stradalnik, nesrećnik u životu, izbeglica međ svojima, lekar koji ne naplaćuje usluge ako već ne mora, čovek koji i poslednje mesto boravka bira zbog fruškog vazduha, u nadi, da će možda pomoći njegovoj oboleloj poćerci Maci.

Rođen je 6. decembra 1833. u Novom Sadu, a umro juna 1904. u Sremskoj Kamenici, gde je i sahranjen, i koja je svojevremeno nazivana Zmajeva Kamenica. Radio je kao lekar u Novom Sadu, Pančevu, Sremskim Karlovcima, Futogu, Beogradu, Zagrebu i Beču, a u Beogradu je od 1890. do 1898. bio dramaturg Narodnog pozorišta. Bio je član Srpske kraljevske akademije, nacrtao čuveni znak Srpske književne zadruge…

POLITIČKA LIČNOST

Zmaj je bio i pesnik akcije, nacionalne i političke, javan pesnik, u punom smislu te reči. Bio je istaknuta i uticajna politička ličnost, zahvaljujući u prvom redu svojoj satirično-političkoj poeziji. Rodoljubiva poezija Zmajeva predstavlja odgovor na stvarne probleme i savremena pitanja, na aktuelne ideje, slobode, pravde, prosvete, knjige, Srpstva.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *