Стопирана подела Титовог наследства

Stopirana podela Titovog nasledstva

7 februara 2015

dru-brozovo-blago2_620x0Ostavinska rasprava iza doživotnog jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita je „napunila“ 32 godine i u januaru ušla u trideset treću, bez nade da će se ubrzo okončati. Nema naznaka da će uskoro biti završena ni ostavinska rasprava iza Jovanke Broz, potvrdila nam je zastupnica pokojne Titove udovice Bojana Sarić.

Pošto je još prošle godine odbijen zahtev advokata Titove unuke Svetlane Broz da dragocenosti koje je tročlana Komisija predsednika Srbije popisala u „depou 555“, poznatijem kao „Titov sef“, budu prebačene iz Narodne banke Srbije u depozit suda, branilac je uložio žalbu.

Po rečima Violete Kočić Mitaček, zastupnika maršalovog sina Miše i unuke Zlatice, žalba je, neposredno pred štrajk advokata, u septembru, uložena pred Višim sudom u Beogradu, ali još nije presuđena. Nešto pre toga odbijen je zahtev Jovankinih advokata da se privremenom merom zabrani otuđenje bilo kog dela nasledstva do konačne podele.

– Za sve te godine nemamo ni popis celokupne Titove imovine, pa su svi zahtevi da se ona obezbedi iluzorni – komentariše Violeta Kočić Mitaček. – Imovinu je trebalo obezbediti još pre tri decenije.

Zastupnik maršalovog unuka Joške Broza, Goran Petronijević, ubeđen je da se ovaj maratonski spor opet namerno razvlači:

– Šalio sam se sa Joškom da bi trebalo da zabranimo svim učesnicima da umru dok se ostavina ne okonča!

Poslednje ročište održano je još u decembru 2012. i od tada ostavinska rasprava stoji. U međuvremenu, 20. oktobra 2013. godine, preminula je i Jovanka Broz. Kao njene naslednice, sestre Nada i Zora, trebalo bi, kada se podela Titove imovine u jednom trenutku nastavi, da se pojave umesto Jovanke. Osim njih, na maršalovo nasledstvo čekaju i sin Miša, unuci Zlatica, Svetlana, Joška i Edvard.

Posle otvaranja sefa u NBS, i Karađorđevići su najavljivali da će tražiti da se uključe u postupak, pošto je većina stvari iz sefa pripadala dinastiji.

– Svi ogranci porodice Karađorđević složili su se i tražili povraćaj te imovine. Koliko znamo, Prvi osnovni sud, pred kojim se vodi postupak iza Broza, nije to izdvojio iz ostavinske mase – objašnjava Đorđe Đurišić, advokat prestolonaslednika Aleksandra.

Predstavnici dinastije zato su tražili povraćaj ovih dragocenosti kroz zahtev za restituciju. Po Đurišićevim rečima, bilo je i razgovora da se blago proda i novac podeli između naslednika, ali sve je ostalo na rečima, jer ne postoji formalna odluka države kome blago pripada.

Inače, na spiskovima sa Titovom zaostavštinom dostavljenim sudu nalaze se nameštaj u duborezu, filatelistička kolekcija, kovani novac, zlatnici, austrougarski dukati, ukrasne igle sa brilijantima, rubinima i drugim dragim kamenjem, zlatni opiljci, vredni satovi, biseri, umetnine, ali i čuveni Orden Suvorova, kao i kamen sa Meseca.

Jovankini zastupnici tražili su na početku procesa da se njene lične stvari izdvoje iz raspodele. Ostavinska rasprava iza Tita otvorena je 14. decembra 1983, na zahtev sina Žarka. Sud je doneo rešenje o podeli imovine 1989, ali ga je Jovanka osporila. Druga podela počela je 2000, pošto je Ustavni sud oborio zakon po kom je maršalova imovina bila društvena. Prvo naredno ročište zakazano je tek 2010.

„TITOV SEF“: OD KRALJA MARŠALU

U NBS, u „Titovom sefu“, pronađeno je skoro 30 kg zlata, oko 2.600 zlatnika, 149 komada zlata, brilijanata i dijamanata, vlasništvo Karađorđevića, među kojima i kruna kraljice Marije, numizmatička zbirka, odlikovanja dinastije, srebrnina… Ti predmeti prebačeni su posle Titove smrti, odlukom Predsedništva SFRJ, iz rezidencije u Narodnu banku.

(Večernje novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *