Strah strahuje Lukovića Pero, tresu mu se gaće i koljena, kraj njeg rida Markovića Tomo, niz obraze suza suzu stiže

Strah strahuje Lukovića Pero, tresu mu se gaće i koljena, kraj njeg rida Markovića Tomo, niz obraze suza suzu stiže

15 juna 2013

Petar_lukovic_gmGodinama Petar Luković i njegova mentalno poremećena družina, nastanjena u e-novinama, vodi medijski rat protiv Srba i Srbije. Tom bolešću, a jeste bolest, jeste patološka mržnja, “Intermagazin” se pozabavio pre nekoliko dana, predstavljajući svojim čitaocima jednu “pesmu” Lukovićevog zamenika, Tomislava Markovića. Prenelo je to još nekoliko sajtova i portala pa se na forumima javiše neki Srbi da upozore, uvrede a bogami i da priprete Markoviću. Mnogo blaže nego što Lukovićev brlog godinama preti Srbima, mnogo mekše nego što Lukovićevi i Markovićevi čitaoci vređaju Srbe u celini, kao što su ova dva primera:

CaptureCapturexs

Svaku pretnju smatramo primitivnom, uvrede nisu svojstvene “Intermagazinu” a ovde se na tu priču vraćamo samo zbog straha koji je zavladao u e-novinama, nakon nekoliko mejlova u kojima povređeni Srbi prete i upozoravaju Lukovića i Markovića da se zaustave, ili da se leče. Umesto toga dvojac Pera-Toma otišao je u MUP Srbije da traži zaštitu. O tome pročitajte ovde a kako je taj slučaj video jedan naš čitalac, imate priliku da pročitate.

Pesma je napisana u stilu srpske narodne poezije, tako bliske i mile Lukoviću, Markoviću i ostalim psihopatama na i oko e-novina.

STRAH STRAHUJE LUKOVIĆA PERO

Strah strahuje Lukovića Pero,

 tresu mu se gaće i koljena,

 kraj njeg rida Markovića Tomo,

 niz obraze suza suzu stiže

 

Progovara Markovića momče ,

zašto si me zarazio Pero,

da ja pljuvah Srbe i Srpkinje,

da predaka zapišavam humke,

da izvrćem ruglu srpsku crkvu,

i povraćam na sve što je srpsko.

 

Dalje zbori mlađanije Tomo,

kako zbori tako se okreće,

čini mu se da se guste brade

i šubare oko njega pletu,

da četnička kama negde sjeva

da se oštri i na njega cilja

pa on kaže Lukovića Peri.

 

Kuda ćemo crni Petrašine,

valja nama negdje glavu skriti,

evo Srba hoće da se svete,

mejlovi im kao sablje ljute,

udaraju pravo međ rogove.

Ja ću noćas na laganog Vranca,

Samo ako nije srpskog roda,

on će mene do Zagreba grada

na leđima lako prenositi,

tamo će me braća prihvatiti,

napiće me flašom rujna vina,

tamo će mi azil ponuditi,

da se krijem od mrskijeh Srba.

 

Ja mlad Pero sad da ginem neću,

dadoh ono što se dati moglo,

pjevao sam pjesme protiv Srba

sprdao se sa svim što je srpsko.

Sad je vrijeme da se hrabro bježi,

nemoj brate u meni da tražiš

vaskrsnuće onog Obilića

 

 

Ćuti Pero i kolači oči,

nije ovo kao ono prije,

sada Srbi internetom prijete,

kažu da će uštrojiti Peru

 i njegovog  Tomu učenika,

da će jajca na tiganju peći,

košto peku Srbi zatucani,

kad se sjete bijelijeh bubrega.

 

U to neko zazvoni na vrata,

skoči Pero ko da razum gubi,

pa se sjuri do male terase

pogledava dolje na ulicu,

jest visoko, tu se glava gubi,

ali neka, pamtiće Evropa

kad se Pero protiv srpstva dizo,

kad je svoju zalagao glavu,

samo da bi Srbe unizio,

to će Brisel do vijeka da pamti.

 

Okrenu se Lukovića Pero,

i pogleda unutra u sobu,

prije nego što izgine hrabro.

Kad se ono otvaraju vrata,

nije znao da su otključana.

drhti mučen, zubi mu cvokoću,

očekuje četnika da uđe,

da mu svoju prikaže nožinu.

Jal ulica jal četnička kama,

ta dilema trese Lukovića,

 dok se čuje tiho zavijanje,

suborca mu Tome Markovića.

 

On se trese gore od flipera,

razvalio i usta i oči,

čeka ko će da uđe na vrata,

Snuje jadan da će četnik doći.

 

Pero, sine, začu se sa vrata,

to doziva komšinica Stana,

evo tvoga  računa za struju,

ostavio poštar Dobrivoje.

 

Laknu Peri, probi ga milina,

laknu bogme i malome Tomi,

te on ljubi komšinicu Stanu,

zaziva joj i život i zdravlje.

 

Šta je djeco, progovara Stana,

nešto vam se obrazi ne vide,

da ja skuvam ljekovite trave,

da se vama energija vrne,

ko magarcu kad mu daju sjena.

 

Nemoj Stano, jedva zbori Pero,

pusti sada ljekovite trave,

druga nas je muka zaskočila.

hvala tebi i tvojemu daru,

pozdravi nam poštar Dobrivoja.

 

Tu se muka nastavila ljuta,

kuda sada i na koju stranu,

gore nebo dolje zemlja crna,

po njoj hode Srbi osvetnici.

 

Ti ćeš Tomo znači do Zagreba,

tiho pita Lukoviću Pero,

i već čuje odgovora brza,

hoću brate, tamo spasa ima,

oni više od nas Srbe mrze

tu će meni duša odahnuti.

 

Ćuti Pero skoro pet minuta

pa će onda tiho zajecati,

okreće se mladom Tomislavu

i ovo mu zbori ispod glasa.

 

Sine Tomo, vrli sljedbeniče,

otvaram ti srce kao vrata,

ja se više skrivati ne mogu,

a mejlovi stižu ko lavina.

To nam Srbi iz potaje prete,

oni će nam doakati sine,

oni će nas lišiti života.

Sve tablete što imadoh svoje,

 popio sam i šta sad da radim,

apoteke pod kontrolom drže,

stoje ispred od ranoga jutra

brada im se spustila do pasa.

 

Pa šta misliš da učiniš Petre,

ovo kaže mladi Tomislave,

ovo kaže a suza mu kanu,

mutan pogled miluje idola,

srce tuče kao tompson ljuti.

 

Pali Pero tvrdoga malbora,

i otvara Nikšićkoga piva,

 pa se dugo miluje po glavi,

ružnoj glavi ćelavoj ko tikva

i na koncu ove riječi zbori.

 

Ja se Tomo spremam preko Drine,

eno meni šeher Sarajeva,

tamo su me počastili davno,

tamo mene drže za svojega.

Ako bude potrebito sine,

meni vala neće teško pasti,

da uzimam turskijeh imena,

da se zovem Mustafa il Zijo,

šta mi fali, bolje nego Pero.

Lijepe ću si čakšire uzeti,

brojanicu zelenijeh boja.

Ko mi više spomene prasiće

Najebaće  gore nego žuti.

Tamo ću se kahve napijati,

i slađane jesti tufahije.

 

Tu sa zida oglasi se sahat,

bješe nešto iza pola noći,

ustadoše i Pero i Tomo,

jedan drugom padoše na grudi.

 

Da je jutro od večeri preče,

to se znade od starijeh dana

ta istina u sred ove priče,

pronašla je svoje utočište.

 

Nije Tomo put Zagreba kreno,

nit je Pero Sarajevu pošo,

već su jutrom obukli haljine,

našminkali svoja blijeda lica

da ih niko poznati ne može

i otišli pod prozore MUP-a.

Tu su oni  ljuto zakukali

traže da im Dačić pratnju dade.

Ako mogu Veran i Brankica,

Insajdera vrla perjanica

po cjel danak pratnju uzimati,

da ih stalno milicija čuva,

što smo brate nas dvojica bolji,

daj i nama tjelohranitelje.

 

Još se ne zna za odgovor MUP-a,

ta odluka danima se čeka,

za to vrijeme dvije čudne žene,

kruže gradom kukavice sinje,

sve se beče i okreću glavu,

strahujući od srpskih mejlova.

KOMENTARI



2 komentara

  1. Vasilije says:

    Ha, ha, ha, dugo se nisam ovako nasmejao. To je najbolji način da se ovi mentalni bolesnici stave na pravo mesto. Bravo za Intermagazin.

  2. Dunja says:

    Drago dete, neznana delijo, Blago nama na tvojoj besjedi i blago nam na humoru tvome, nek u zdravlju dočekaš dobrome, da i druge vrane u stih staviš.....

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *