Stranac u Vladu Srbije može da uđe samo ako je građanin Srbije

Stranac u Vladu Srbije može da uđe samo ako je građanin Srbije

5 avgusta 2013

dominique-strauss-kahn-imfDa bi stranci mogli da uđu u sam vrh državne vlasti Srbije, gledano sa stanovišta zakona, moraju da imaju državljanstvo Republike Srbije, piše list Danas.

Međutim, srpsko državljanstvo moguće je pod određenim okolnostima dobiti po ubrzanoj proceduri.

Primera radi, članom 45 Zakona o državnim službenicima precizirano je da kao državni službenik može da se zaposli samo punoletan državljanin Republike Srbije, koji ima propisanu stručnu spremu i ispunjava ostale uslove određene zakonom, drugim propisom i pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u državnom organu.

Takođe, u članu 10 Zakona o narodnim poslanicima navodi se da pravo da bira poslanika i da bude biran za poslanika ima građanin sa prebivalištem u Republici Srbiji koji je istovremeno i državljanin Srbije, koji je navršio 18 godina života i poslovno je sposoban.

Stranac o čijem mogućem aranžmanu u Vladi se trenutno najviše govori je Dominik Stros Kan, bivši šef Međunarodnog monetarnog fonda. Kako je ekskluzivno objavio list Danas, a kasnije potvrdio lider SNS i prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, postoji želja da taj francuski stručnjak postane savetnik u Ministarstvu finansija, kao i da se u Ministarstvo privrede dovede „ugledan britanski stručnjak“.

Bogoljub Milosavljević, profesor ustavnog prava na Univerzitetu Union, ukazuje za Danas da postoji mogućnost angažovanja stranih državljana u pojedinim resorima, što se ostvaruje zaključivanjem ugovora o njihovom najmu, kao i ljudi rođenih u Srbiji koji su po odlasku u inostranstvo zadržali pasoš matične zemlje.

„Stranci se angažuju na osnovu posebnih ugovora, i oni najčešće obavljaju dužnosti savetnika u Vladi, a ukoliko postoji interes da stupe na neku državnu funkciju, uključujući ministarsku, ili da postanu sudije, primenjuje se proces ubrzanog dobijanja državljanstva. To znači da Vlada putem posebne odluke dodeljuje državljanstvo“, objašnjava on.

Kao primer dobijanja državljanstva po ubrzanom postupku Milosavljević navodi slučaj Adriane Lime, poznate brazilske manekenke udate za srpskog košarkaša Marka Jarića. Naime, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je u decembru 2009. uvažio zahtev Lime da dobije srpski pasoš jer ga je ona obavestila o nameri da se uključi u humanitarni rad i aktivnosti u vezi s promocijom Srbije.

Državljanstvo po kratkom postupku dobio je i Radovan Jelašić, bivši guverner Narodne banke Srbije, koji je pre stupanja na tu funkciju bio državljanin Mađarske, u kojoj je rođen. S druge strane, kultni američki biznismen Milan Panić rođen je u Beogradu, ali je zbog Ustava SAD morao da, pre nego što je 1992. postao predsednik Vlade SR Jugoslavije, dobije poseban ukaz od tadašnjeg predsednika SAD Džordža Buša starijeg. U navedenom dokumentu istaknuto je da je imenovanje Panića u interesu Amerike.

Praksa korišćenja iskustava i znanja stranaca od renomea za domaće potrebe primenjena je i u izbornoj kampanji 2012, kada je bivši gradonačelnik Njujorka Rudolf Đulijani došao u Beograd na poziv SNS, izražavajući podršku Vučiću, tadašnjem kandidatu naprednjaka za gradonačelnika. Ivan Simič, Slovenac sa srpskim pasošem, izabran je krajem 2012. za vršioca dužnosti direktora Poreske uprave Srbije.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *