Strani autoprevoznici zaobilaze Kordior 10

Strani autoprevoznici zaobilaze Kordior 10

26 maja 2013

Granicni prelazZbog našeg kašnjenja u izgradnji Koridora 10 i sve žešće konkurencije, međunarodni autoput koji preko Srbije povezuje zapadnu Evropu sa Bliskim istokom dolazi u opasnost da padne u saobraćajni zapećak. Iako predstavlja najkraću drumsku vezu od Austrije do Turske, otkad su Bugarska i Rumunija ušle u Evropsku uniju 2007. godine, na Koridoru 10 je zabeležen pad prometa od 35 odsto. Pozicija Srbije mogla bi da bude pogoršana time što će bitna prepreka za konkurentski Koridor 4, nedostatak mosta na Dunavu na granici između Bugarske i Rumunije, kod mesta Vidin, biti eliminisana već krajem ovog meseca kada za saobraćaj bude otvoren novoizgrađeni most. Kada se tome da je graničnih procedura oslobođen autoput koji Nemačku preko Mađarske, Rumunije i Bugarske jednim krakom povezuje sa Istanbulom a drugim sa Solunom, naša zemlja mogla bi da ima ozbiljan problem.

Kamiondžije zbog čekanja na graničnim prelazima i skupih troškova radije se odlučuju za susedni Koridor 4. U Upravi carine kažu da je prosečno zadržavanje kamiona pri ulasku u Srbiju 85 minuta

Zbog našeg kašnjenja u izgradnji Koridora 10 i sve žešće konkurencije, međunarodni autoput koji preko Srbije povezuje zapadnu Evropu sa Bliskim istokom dolazi u opasnost da padne u saobraćajni zapećak. Iako predstavlja najkraću drumsku vezu od Austrije do Turske, otkad su Bugarska i Rumunija ušle u Evropsku uniju 2007. godine, na Koridoru 10 je zabeležen pad prometa od 35 odsto. Pozicija Srbije mogla bi da bude pogoršana time što će bitna prepreka za konkurentski Koridor 4, nedostatak mosta na Dunavu na granici između Bugarske i Rumunije, kod mesta Vidin, biti eliminisana već krajem ovog meseca kada za saobraćaj bude otvoren novoizgrađeni most. Kada se tome da je graničnih procedura oslobođen autoput koji Nemačku preko Mađarske, Rumunije i Bugarske jednim krakom povezuje sa Istanbulom a drugim sa Solunom, naša zemlja mogla bi da ima ozbiljan problem.

Prevozniku koji putuje za Grčku isplati se da zaobiđe kvalitetniju infrastrukturu i kraći pravac preko Srbije i Makedonije, pa da preko Bugarske stigne na odredište. Skraćenjem vremena provedenog na granici, on pokriva trošak nešto dužeg puta.

Milan Kovačević, konsultant za investicije, uverava da će nas naša loša organizacija skupo koštati. Da smo završili Koridor 10, pre nego što Bugari završe most kod Vidina, kao što su ministri obećavali – poslali bismo jasnu poruku tranzitnim putnicima i kod njih stvorili naviku da putuju kroz našu zemlju. Ovako ćemo, kaže, morati da se borimo za svaki kamion.

– Preko Srbije jeste najkraći put iz centralne Evrope za Aziju, ali nije i najjeftiniji. Drugačiji sistem naplate putarina u odnosu na druge evropske zemlje može da zbuni putnike, a i skuplje im je da plaćaju drumarinu po pređenom kilometru nego da kupuju vinjete. Dakle, moramo se uskladiti sa ostatkom Evrope. I moramo pojednostaviti administrativne procedure. Nezamislivo je da kamioni mnogo vreme provode na graničnim prelazima. Svako ko prelazi granicu ne može da ih ne primeti – ističe Kovačević.

U Upravi carine kažu da prema rezultatima njihovih merenja najduže prosečno vreme zadržavanja na ulasku u našu zemlju, u prva dva meseca ove godine, iznosi 85 minuta. Slično vreme zadržavanja zabeleženo je tokom cele prošle godine.

Navode da je broj kamiona koji se na najfrekventnijim graničnim prelazima zadržavaju duže od pet sati izuzetno mali u odnosu na ukupan broj koji se pojavi na ulazu i izlazu iz zemlje.

Za primer su uzeli februar 2013. godine, u kome se na graničnom prelazu Horgoš od 1.500 kamiona koji su ulazili u zemlju duže od pet sati zadržalo samo 30, dok se na Batrovcima od gotovo 1.900 kamiona duže od pet sati na ulazu u zemlju zadržalo samo 29.

– Osim carinika, na graničnim prelazima nalaze se i razne inspekcijske službe (koje nisu u sastavu Uprave carina, već pod nadležnošću različitih ministarstava), bez čije saglasnosti roba ne može ući na teritoriju Republike Srbije. Te službe nemaju 24-časovna dežurstva kao carinici, pa se dešava da vozači moraju da čekaju da bi pribavili neophodne saglasnosti – navode u Upravi carina i naglašavaju da carinik mora imati pismenu saglasnost nadležnog inspektora koji garantuje za njenu ispravnost da bi dozvolio da roba nastavi put.

Carinska procedura, ukoliko je dokumentacija potpuna, obavlja se odmah i traje veoma kratko.

– Zadržavanje pomenutih vozila, dakle, ima najrazličitije uzroke koji uglavnom nisu u vezi sa radom carinske službe (dokumentacija nije kompletna, čeka se odobrenje neke od nadležnih inspekcija, kvar na vozilu, odmor vozača i sl.) –kažu u Upravi carine.

Prema podacima Zavoda za statistiku, opao je broj teretnih vozila ulaskom Bugarske i Rumunije u Evropsku uniju. Austrija, Nemačka i Bugarska su prepolovile broj prolazaka kroz Srbiju. Grci takođe nešto manje koriste Koridor 10. Broj kamiona sa registracijama tih zemalja je u stalnom padu, ali je zabrinjavajuće da je i turskih vozila nešto manje. Što sve upućuje da oni odlaze na alternativni pravac.

Ali kada se posmatra ukupan zbir svih teretnjaka u tranzitu u 2012. godini, on je u odnosu na prethodnu godinu povećan za 5,8 odsto, ali je niži nego što je bio pre ulaska Bugarske i Rumunije u EU.

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *