STRANI ŠPIJUNI VRŠLJAJU SRBIJOM: Ovo su najaktivnije obaveštajne službe u Srbiji

STRANI ŠPIJUNI VRŠLJAJU SRBIJOM: Ovo su najaktivnije obaveštajne službe u Srbiji

11 jula 2014

384107-spy-and-secret-agent-and-genericNajaktivnije strane obaveštajne službe u Srbiji su ruski FSB, austrijska HNA i hrvatska SOA, tvrde dobro obavešteni sagovornici „Blica“.

Prisutne su i službe drugih zemalja, poput nemačkog BND-a i izraelskog Mosada i, naravno, sveprisutnih CIA, NSA i MI 6, koje često koriste usluge manjih agencija prijateljskih zemalja.

Broj stranih agenata, naravno, nije moguće utvrditi. Osim “klasičnih špijuna”, i onih koji u Srbiji borave kao razni atašei pri ambasadama, mnoge inostrane firme preko svojih sektora bezbednosti deluju kao produžene ruke obaveštajnih službi zemalja iz kojih dolaze.

„Generalno, kada god kompanije iz neke zemlje ulažu u Srbiju, pojačana je i aktivnost obaveštajnih agencija iz tih država. Naročito kada je reč o strateškim ulaganjima, kao što su ulaganja u NIS, gasovod „Južni tok““, ocenjuje Predrag Petrović, izvršni direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Upravo to bi mogao da bude slučaj i sa Crnom Gorom, kojoj je, prema pisanju AP-a, odložen prijem u NATO zbog sumnji da u crnogorskim obaveštajnim službama rade ruski agenti. Jedan zvaničnik NATO, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je za agenciju AP da je procena da je između 25 i 50 agenata crnogorskih obaveštajaca povezano sa Rusijom.

„Već su pokrenute mere za neutralisanje njihovih aktivnosti, ali one zahtevaju vreme da bi bile uspešne“, rekao je ovaj NATO zvaničnik.

Problem, prema Petrovićevim rečima, može da bude u tome što Crna Gora, kao i Srbija, sa EU i NATO ima potpisane sporazume o razmeni bezbednosnih podataka, pa u Briselu strahuju da bi nešto od podataka preko Podgorice moglo da završi u Moskvi. To, naravno, kako kaže, ne bi mogao da bude neki strogo poverljiv dokument, ali u NATO svakako ne žele da olakšavaju posao agentima FSB.

Kada je o Srbiji reč, osim FSB i HNA, koje se uglavnom bave zaštitom kapitala koji dolazi iz Rusije, odnosno Austrije, vrlo je aktivna i hrvatska SOA, koja se naročito interesuje za stanje u Vojsci Srbije. Mosad se, s druge strane, koncentrisao na delovanje u BiH, Sandžaku, na Kosovu, u Makedoniji i Albaniji, pre svega zbog toga što tu deluju ekstremni islamisti.

I zapadne službe, ali i ruske, danas posebno prate i položaj Srbije u ukrajinskoj krizi, pa nije nemoguće da tu dođe do određenih preklapanja između agenata suprotstavljenih strana.

Jedan od nekadašnjih visokih funkcionera Vojnobezbednosne agencije, koji je želeo da ostane anoniman, navodi da je u Srbiji prilično aktivna i crnogorska Agencija za nacionalnu bezbednost. ANB, naime, prema njegovim rečima, prati i kretanje crnogorskih kriminalaca po Srbiji, ali istovremeno prati i sve one za koje sumnja da rade protiv crnogorskog premijera Mila Đukanovića.

FSB

Federalna služba bezbednosti, Rusija
Osnovana: 1995. godine
Direktor: Aleksandar Vasiljevič Bortnikov, od 2008. godine
Zaposlenih:
200.000 – 300.000
Naslednik čuvenog KGB-a, u čijoj je nadležnosti kontraobaveštajna delatnost, bezbednost graničnog pojasa, kontraterorizam i nadgledanje. Sedište je u Moskvi, na trgu Lubjanka, u nekadašnjem sedištu KGB-a.

SIS

Tajna obaveštajna služba, poznatija kao MI6, Velika Britanija
Osnovana: 1909. godine
Direktor: Ser Džon Sojers, poznatiji kao C (Si), od 2009. godine
Zaposlenih: 3.200
SIS, poznatiji kao MI6, od “Military Intelligence, Section 6”, što je korišteno kao skraćenica tokom Prvog svetskog rata. Postojanje MI6 nije zvanično potvrđeno sve do 1994. godine.

CIA

Centralna obaveštajna agencija, SAD
Osnovana: 1947. godine
Direktor: Džon O. Brenan, od 2013. godine
Zaposlenih: Više od 20.000
CIA je naslednik OSS, koja je osnovana 1942. godine kao agencija koja je analizirala sve strateške informacije. Posle rata je raspuštena, ali je već 1947. formirana CIA.

HNA

Austrija
Osnovana: 1956. godine
Direktor: Alfred Šac, od 1990. godine
Zaposlenih: 300 – 450
U nadležnosti HNA nalazi se jedan od najvećih prislušnih centara u Evropi – Kenigsvart. Izgrađen je u neposrednoj blizini Bratislave u Volfštalu. Centri poput ovog, samo manji, podignuti su kasnije i u drugim delovima Austrije.

BND

Nemačka
Osnovana: 1956. godine
Zaposlenih: 6.500
Direktor: Gerhard Šindler, od 2011. godine
Sedište agencije je u Berlinu, a drugi centar po važnosti se nalazi u Pulahu, pored Minhena.

MOSAD

Institut za obaveštajne i specijalne operacije, Izrael
Osnovan: 1947. godine
Zaposlenih: 1.200
Direktor: Tamir Pardo, od 2011. godine
Glavni posao Mosada je prikupljanje informacija koje se tiču bezbednosti Izraela, ali i planiranje i izvođenje specijalnih operacija van granica Izraela.

SOA

Sigurnosno – obavještajna agencija, Hrvatska
Osnovana: 2006. godine
Zaposlenih: 1.000
Direktor: Dragan Lozančić, od 2012. godine
Nastala je spajanjem Protuobavještajne agecnije (POA) i Obavještajne agencije (OA). Sedište joj je u Zagrebu, a ima još 10 regionalnih centara, i oko 300 lokacija u inostranstvu. Agencija je direktno potčinjena kancelariji nemačkog kancelara.

ANB

Agencija za nacionanu bezbjednost, Crna Gora
Osnovana: 2005. godine
Zaposlenih: 308
Direktor: Boro Vučinić, od 2012. godine
Naslednica Službe državne bezbednosti MUP-a Crne Gore.

Šta rade najaktivnije službe

Hrvati – Interesuje ih tržište Srbije i prate dešavanja u Vojsci Srbije

Austrijanci – Vode računa o velikom broju firmi iz Austrije koje su došle u Srbiju

Rusi – Zanimaju se za strateška ulaganja svojih kompanija

Crnogorci – Prate one koji rade protiv crnogorskog premijera Đukanovića

Đukanović: Kod nas ne rade ruski špijuni

Crnogorski premijer Milo Đukanović odbacio je mogućnost da je Crnoj Gori odložen prijem u NATO zbog sumnji da u obaveštajnim službama rade ruski špijuni, pišu “Vijesti”. “Tokom svih mojih razgovora do sada nikada nije pomenuto da postoji makar jedno, a ne 25 do 50 lica koji na taj način ugrožavaju ono što su bezbednosni standardi.

(Marko R. Petrović / Blic)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Pavle says:

    Primećujem da u opštem prepisivanju delovanja stranih službi na našem terenu iz Kurira od 2010g. svi linearno izbegavaju francusku tajnu službu koja je prisutna u Srbiji od 1914 godine.. Činjenica je da su od 90'-te veoma aktivni u potkupljivanju političara iz bivšeg i danas povampirenog DOS-a... Takodje albanski ŠIK je neizbežno zlo od 1974g. i pretpostavlja se da su okrenuti ka distribuciji opijata preko MNE(Crne Gore)ka Srbiji kao i da iz senke aktivno učestvuju u vladinim odlukama... Najžalosnija stavka je mali procenat obrazovanih novinara koji bi ovu tematiku razradili u detalje ...ovako čitamo bledu prepisku tankog originala iz 2010 godine ...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *