STRAŠNO: Rđavim instrumentima seku pacijente širom Srbije

STRAŠNO: Rđavim instrumentima seku pacijente širom Srbije

27 februara 2014

sterlizacija2_620x0U ovom momentu niko ko leže na operacioni sto u Srbiji – nije bezbedan! U hirurškim salama širom Srbije koriste se instrumenti stari i po četiri decenije, zarđali, sa nataloženim organskim ostacima!

Ovo za naš list kažu Jelena Čalović, predsednik Srpskog udruženja sterilizacije i dezinfekcije, i zaposlena kao instrumentarka u Institutu za majku i dete „Dr Vukan Čupić“ i njen zamenik Milan Kajtez, zaposlen kao instrumentar u GAK „Narodni front“.

– Ovakvi instrumenti kojima se rade i najzahtevnije operacije nisu pravilno sterilisani, rizični su po zdravlje i usko povezani sa sve većim brojem epidemija u zdravstvenim ustanovama, tvrde Čalović i Kajtez.

Prema podatku Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, U Srbiji se registruje između 5.000 i 6.000 bolničkih infekcija godišnje. Od svih pacijenata koji se bolnički leče, njih 1,5 do tri odsto dobije bolničku infekciju. Od početka ove godine prijavljeno je ukupno 17 epidemija bolničkih infekcija. Obolelo je 270, a umrlo osam osoba. Najčešće su infekcije operativnog mesta, urinarnog trakta i krvi. Najučestalije su infekcije na odeljenjima intenzivne nege.

– Osnovni uzrok ovakve situacije je što ni u jednoj zdravstvenoj ustanovi ne postoji centralna sterilizacija i nigde se ova najvažnija preventiva od infekcija ne radi kako treba – kažu naši sagovornici. – U našem lečenju upotreba antibiotika je uobičajena postoperativna preventiva, čime se stvara otpornost na antibiotike i otvaraju vrata za smrtnost od infekcija. Zapravo se mimoilazi najvažnija stvar – pravilna sterilizacija i dezinfekcija. Svuda u svetu, hirurgija i sterilizacija su smeštene na jednom mestu. Ministarstvo zdravlja smo više puta obavestili o svemu i nismo dobili nikakvu reakciju.

Kako kažu naši sagovornici, u većini ustanova sterilizacija nije u skladu sa normama i standardima, a sama sterilnost instrumenata je diskutabilna. Sterilisani instrumenti čuvaju se u metalnim kasetama, ili uvijaju u „krpe“, što nije barijera od mikroba.

– Mnoge ustanove koriste tekstil za pakovanje instrumenata, i gotovo sve koriste tekstilne čaršave i mantile za operacije. I dalje se koriste suvi sterilizatori, „sterilizacija“ potapanjem u razne rastvore, i takav se materijal koristi na pacijentu – kažu naši sagovornici. – To nije sterilizacija, to je visok stepen dezinfekcije!

Prema njihovim rečima, umesto da se u svakoj bolnici sterilizacija obavlja na jednom mestu, kod nas svako odeljenje ima svoju sterilizaciju, odnosno suve sterilizatore koji ne bi smeli da se koriste. Iako svaka ustanova ima i prostoriju koja se zove „centralana sterilizacija“, postoji i još po nekoliko desetina punktova. Ove prostorije nisu izolovane, pa dolazi do mešanja prljavih i „sterilnih“ instrumenata. Kod velikog broja ustanova, sterilizacija je u sklopu operacionih blokova. Najčešće ista osoba koja obavlja poslove sterilizacije, radi i kao instrumentar, priprema ih za operaciju. Praksa je u našem sistemu da se kroz sobu za sterilizaciju prolazi i sa prljavim i zagađenim stvarima.

– Sve to znači da ne samo da nije bezbedno za bilo koga da legne na operacioni sto, već da je puka sreća ako prođe bez neke infekcije – tvrde članovi Udruženja SUSID. – Zato pacijenta posle operacije, nakljukaju antibioticama i nema brige. Najgora je situacija na ortopedijama, gde se radi na kostima. Kada infekcija zahvati kožu ili tkivo, to je ipak, daleko manje opasno nego kada zahvati kost.

Kako naši sagovornici kažu, ne žele da prozovu nijednu ustanovu „imenom i prezimenom“, ali tvrde da se ni u jednoj u Srbiji, nijedna operacija ne radi pravilno sterilisanim instrumentima! Tokom prošle godine, prilikom obilaska sterilziacija u bolnicama u Beogradu, Kraljevu, Užicu, Nišu, snimili su veliki broj fotografija koje nedvosmisleno „pokrivaju“ njihove tvrdnje.

– Tvrdim da ni u jednoj većoj bolnici u Beogradu, kliničkim centrima u Nišu, Kraljevu, a naročito u malim objektima širom Srbije nije bolja sistuacija – kaže naša sagovornica. – Osim što nemamo zakon koji se bavi temom sterilizacije i dezinfekcije, ljudi koji rade ovaj posao u Srbiji nisu edukovani.

Kako tvrde iz SUSID, instrumenti se pre sterilizacije moraju mašinski prati. U praksi, oni se peru ručno, i svakako ne mogu biti oprani kako treba.

– Kada smo hteli da se uverimo koliko je recimo opran dugačak i veoma uzak uređaj za laparaskopiju, kojim se ulazi u trbušnu duplju, rastavili smo ga i unutra pronašli veliku količinu ostataka tkiva. Takvim uređajem se ponovo radi operacija – tvrde Čalović i Kajtez.

MINISTARSTVO ZDRAVLjA: SANITARNA INSPEKCIJA KONTROLIŠE

Sanitarna inspekcija vrši nadzor nad obavljanjem sterilizacije, tako što kontroliše da li postoji uredna dokumentacija – evidencija o načinu, postupcima sterilizacije i da li se, na koji način i kojom dinamikom obavlja kontrola efikasnosti obavljene sterilizacije – kažu u Ministarstvu zdravlja i dodaju da svako ko ima podatke da se u nekim ustanovama ne radi kako treba, može da prijavi i sanitarci će odmah izaći na teren.

Iz susida, međutim, tvrde da su u više navrata prošle godine i poslednji put pre nekoliko dana sa svim fotografijama i podacima upozoravali Ministarstvo zdravlja, ali da nijedan odgovor nisu dobili.

– Pravilnik o sprečavanju, ranom otkrivanju i suzbijanju bolničkih infekcija, donet na osnovu Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti u poglavlju o merama za prevenciju i suzbijanje bolničkih infekcija, definiše da prevencija i suzbijanje bolničkih infekcija predstavlja skup aktivnosti u oblasti bezbednosti pacijenata tokom pružanja zdravstvene zaštite, kao i bezbednosti zaposlenih lica – kažu u ovom Ministarstvu. – U sprovođenju tih aktivnosti odgovorni su svi zaposleni u zdravstvenoj ustanovi. Mere za prevenciju i suzbijanje bolničkih infekcija, prema navedenom Pravilniku su, između ostalih, i – dezinfekcija instrumenata, medicinskog pribora i okoline, sterilizacija opreme i pribora za medicinske postupke, aseptični postupci pri radu, prikupljanje, razvrstavanje, pranje, sterilizacija i transport rublja.

U KCS STERILIZACIJA RAŠTRKANA

U Kliničkom centru Srbije na svakoj hirurškoj klinici u okviru operacionog bloka postoji odeljenje sterilizacije – kaže načelnik Odeljenja za prevenciju i kontrolu bolničkih infekcija KCS dr Vesna Mioljević. – Nakon operacije svi instrumenti se prvo očiste potapanjem u različite rastvore, a nakon toga podležu procesu sterilizacije. Termostabilni instrumenti se sterilišu u autoklavu, dok se termolabilna oprema na pojedinim klinikama steriliše u formaldehidnim sterilizatorima ili sterilizatorima na principu plazma tehnologije. Osim toga, termolabilna oprema koja pripada grupi polukritičnih ili nekritičnih instrumenata prema riziku za nastanak infekcija, podleže procesu visokog nivoa dezinfekcije. U KCS postoji Odeljenje centralne sterilizacije u kome se vrši proces sečenja i pakovanje gaze za potrebe svih klinika KCS i sterilizacija instrumenata za potrebe Poliklinike KCS. Upotreba formaldehidnih tableta u KCS zabranjena je unazad više godina.

JEDNOKRATNA UPOTREBA

U našim bolnicama se sterilišu i instrumenti namenjeni isključivo za jednokratnu upotrebu – instrumenti za laparaskopsku hirurgiju, ali i špricevi, kateteri i veliki broj drugog jednokratnog materijala koji su predviđeni za bacanje odmah nakon upotrebe – kažu Čalović i Kajtez. – To je Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima zabranjeno.

(Novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *