Стручњаци о суплементима: Не бацајте паре на ту моду

Stručnjaci o suplementima: Ne bacajte pare na tu modu

21 novembra 2018

Riblje ulje, vitamin D, novi lekovi i nove smernice o holesterolu – vesti su sa konferencije Američkog udruženja za srce (AHA) i Američkog koledža za kardiologiju o istraživanjima koja ukuzaju šta sprečava srčani udar i druge probleme, a šta ne.

Kako je objavljeno ove nedelje, dobra vest s konferencije, i to za svakoga, jeste to da se, bar u SAD, više ne mora gladovati pre analize krvi da bi se proverio holesterol – u redu je da se većini ljudi dopusti da ipak nešto pojedu pre uzimanja krvi za analizu.

Dodaci hrani u tabletama i kapsulama – „dijetetski suplementi“ su uglavnom promašeni, „ne bacajte pare na tu modu“ – zaključili su lekari koji kao osnovu zdravlja preporučuju prirodnu hranu i uravnoteženu ishranu, i tek ako to nije dovoljno, dodavanje vitaminskih ili tableta minerala, ali ne na svoju ruku, već samo po preporuci lekara, individualno, samo onom pacijentu kome to treba.

Uostalom, objasnili su, “ ‘suplementi’ su, kako im naziv ukazuje, ‘dopuna’, a ne zamena za vitamine i minerale u hrani koja je najbolja osnova“ zdravlja, rekla je Peni Kris-Eterton, doktorka medicinskih nauka i istraživačica, profesorka Državnog koledža Pensilvanije.

Tako, recimo, lekari su na konferenciji još jednom potvrdili da umesto vitamina D kao „suplementa“, treba dvaput nedeljno jesti masniju vrsta ribe, ili bar uzimati riblje ulje koje se u istraživanjima među srčanim bolesnicima bolje pokazalo od „suplemenata“.

Do tih i drugih zaključaka odobrenih na konferenciji, došli su autori – lekari od kojih nijedan nije u finansijskoj vezi s proizvođačima lekova, podvlači agencija AP.

Dve velike studije predstavljene na konferenciji dale su mešovite rezultate o ribljem ulju ili „omega-3 masnim kiselinama“. Postoje i različite vrste, uključujući EPA i DHA.

U studiji među 26.000 zdravih ljudi, jedan gram dnevno kombinacije EPA/DHA, što je doza i što su vrste u mnogim dodacima za ishranu – „suplementima“, nije pokazala jasnu mogućnost smanjenja rizika od problema sa srcem ili raka.

Ali, druga studija kojom je testirana količina od četiri grama dnevno koncentrisane EPA, otkrila je da su time smanjeni problemi srca osoba s većim rizikom zbog visokih triglicerida – vrste masti u krvi.

Prva studija, o uticaju manje količine ribljeg ulja na opštu populaciju, obuhvatila je i uticaj vitamina D, jednog od najpopularnijih „suplemenata“, i utvrdila da on nije smanjio rizik od raka ili problema sa srcem.

„Moramo prihvatiti da je taj test bio dobar“ i da vitamin D kao „suplement“ nema tu vrednost koja mu se pripisuje, rekla je doktorka Džejn Armitadž sa britanskog Univerziteta u Oksfordu. „Mi ne vidimo nikakvu korist od njega“.

„Ne bacajte novac na te dodatke“ koji nisu dobro regulisani i imaju različit kvalitet, rekao je doktor Dipak Bat iz Ženske bolnice u Bostonu.

Sve to se navodi u uputstvim Udruženja za srce i Američkog koledža za kardiologiju, koja su odobrile i druge grupe lekara.

Na višednevnoj konferenciji su povodom bolesti srca koje su vodeći uzrok smrti širom sveta, donete nove smernice za izračunavanje visine holesterola koji vodi do oštećenja arterija što može izazvati srčani ili moždani udar.

Pre pet godina, kada su smernice za određivanje lečenja radi smanjivaja holesterola revidirane poslednji put, otišlo se dalje od pukog korišćenja jednog broja, o visini holesterola, da bi se utvrdilo kome treba tretman. Krenulo se ka formuli koja, radi šire procene rizika, uzima u obzir starost, visok krvni pritisak i druge faktore.

To je za lekare bilo zbunjujuće, tako da nove smernice, utvrđene na prošlonedeljnoj konferenciji, spajaju oba pristupa, postavljajući ciljeve zasnovane na formuli i uzimajući u obzir individualne, „lične okolnosti“ svakog pacijenta, kao što su druga zdravstvena stanja ili porodična istorija rane bolesti srca.

„To nikada neće biti sasvim prosto – jedan broj za visinu holesterola“, jer to ne daje jasnu sliku o riziku, rekao je jedan od učesnika skupa, doktor Donald Lojd-Džons sa Univerziteta Nortvestern.

Ako je potrebno lečenje, prvi izbor lekara ostaje „statin“ koji se prodaje kao jeftin generički lek. Za ljude s visokim rizikom, kao što su oni koji su već imali srčani udar, smernice sugerišu dodavanje drugog generičkog leka, takođe jeftinog „ezetimiba“, ako „statin“ dovoljno ne smanji holesterol. Samo ako ta dva leka ne pomažu dovoljno, treba uzeti u obzir moćne, ali skupe nove lekove, nazvane „PCSK9 inhibitori“.

Na kraju, piše u smernicama, ako ni posle svih analiza nije jasno da li je nekom potreban tretman, treba obaviti test kalcijuma u koronarnoj arteriji, što je vrsta rendgenskog pregleda sa dozom zračenja sličnom mamografiji, ali neki od učesnika konferencije smatraju da je taj metod previše skup jer pregled košta 100 do 300 dolara.

Konferencija Američkog udruženja za srce je potvrdila konstataciju da jedan relativno nov lek, odobren ove godine, ne samo da je pomogao ljudima s dijabetesom da kontrolišu šećer u krvi i da smanje težinu, već je smanjio rizik od potrebe za hospitalizacijom zbog srčane insuficijencije koja u mnogim slučajevima prati dijabetes.

Pošto ljudi s dijabetesom dobijaju bolesti srca, novi lekovi za dijabetes se moraju testirati u velikim studijama kako bi se pokazalo da nisu rizični po srce.

Jedan takav lek, generički empagliflozin, iznenadio je lekare pre nekoliko godina smanjivanjem rizika od srčanog i moždanog udara, ali je drugi, generički kanagliflozin, kasnije imao neželjene efekte.

Nova studija testirala je treći lek, generički dapagliflozin, na više od 17.000 dijabetičara s drugim faktorima rizika od srca i utvrđen je niži stepen hospitalizacije zbog srčane insuficijencije, objavljeno je ove nedelje u SAD‚ posle konferencije Američkog udruženja za srce i Američkog koledža za kardiologiju.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *