СТРУЧЊАЦИ ПРЕДВИЂАЈУ: Распад Британије и повратак Енглеске у границама из 927. године!

STRUČNJACI PREDVIĐAJU: Raspad Britanije i povratak Engleske u granicama iz 927. godine!

28 juna 2016

56060DRŽAVE su kao i ljudi. Rađaju se, žive i umiru. U istoriji nema nijednog „večnog rajha“, koliko god se trudili političari.

Postoje dugovečne zemlje, takve kao što je republika San-Marino koja u današnjim granicama postoji od 301. godine.

Postoje mrtvorođene zemlje, takve kao što je Ukrajina koja 23 godine nije znala šta da radi sa nezavisnošću koja joj se sručila na glavu, a dvadeset četvrte godine smislila je da – treba da bombarduje sopstvene građane, da mrzi Rusiju i da se bori sa davno zaboravljenim komunizmom. Više od ovoga nije stalo u ukrajinskom projektu, ali su zombi ispali prilično energični.

U životu mnogih zemalja dešavalo se ono što je Lav Gumiljov nazivao pasioniranost- iznenadna težnja za osvajanjem i širenjem svoje teritorije. Dešavalo se da su vekovima postojale države koje su nastajale kao rezultat tih pasioniranih težnji, ali u Novom dobu u Evropi nikome nije polazilo za rukom da zadugo objedini narode koji naseljavaju taj mali, ali sadržajan deo sveta.

Koliko su Napoleon i Hitler brzo zauzeli teritorije, toliko brzo su bili i primorani da ih napuste. Da se nisu gurali u Rusiju možda bi njihova vlast trajala duže, ali, šta je bilo, bilo je.

Inače, Austrougarsku imperiju, koja je postojala relativno dugo u poređenju sa napoleonovskim i hitlerovskim multinacionalnim projektima, takođe je upropastila odluka da počne rat sa Rusijom. Trend, ali i – opomena današnjim evropskim „jasterbovima“.

Engleska stvara svoju istoriju od 927. godine. Tokom proteklih vekova Englezi su potčinili druge države koje se nalaze u Britaniji – Vels i Škotsku, osvojili susedno ostrvo Irsku, bio je i period kada je iz Londona kontrolisan i znatan deo Francuske. Nakon što je nastupila epoha Velikih geografskih otkrića Engleska je (tada već u sastavu jedinstvene Britanije) pokorila znatan deo Severne Amerike, takođe i Australiju i Novi Zeland.

Krajem 18. veka izgubila je kontrolu nad teritorijama koje danas ulaze u sastav SAD, ali je u 19. veku „biser“ britanske krune postala Indija koja je uključivala ne samo njenu današnju teritoriju , nego i Pakistan sa Bangladešom. Britanija je vladala morima, na teritoriji njene imperije sunce nikada nije zalazilo.

Dvadeseti vek je – neprekidno gubljenje teritorija, posle čega London danas neposredno kontroliše samo Britaniju, Severnu Irsku i izvestan broj prekomorskih teritorija, od kojih su po broju stanovnika najveća Bermudska ostrva na kojima živi 60.000 kraljičinih podanika.

Pre dve godine, Engleska je mogla da izgubi i Škotsku – referendum je završen sa malom prevagom u korist unionista. U propagandu za podršku jedinstva zemlje bile su angažovane sve snage uključujući i kraljicu.

Britanija se u Evropskoj uniji uvek držala posebno. London nije ulazio i nije nameravao da uđe u valutni savez. Isto tako je i sa Šengenom. Sa strane nije baš jasno šta je Britaniji uopšte smetalo u Evropskoj uniji.

Ipak, kao što vidimo, smetalo je, i to veoma – pa ni uporna propaganda, iako bez učešća kraljice, ali zato sa fokama, nije pomogla.

Engleze i Velšane (a upravo oni su glasali za izlazak, većina Škota – 62% i Iraca – 56%, želeli su da ostanu) najviše su nervirale dve stvari:

1. Milioni gastarbajtera i migranata koje je na zahtev Brisela trebalo hraniti.

2. I generalno, neophodnost da se sa Briselom usaglašavaju sopstveni postupci i daje novac za ciljeve kontinenta.

Tokom poslednjih 70 godina, britanske elite navikle su da dobijaju direktive iz Vašingtona. A tu je još i Brisel – to je nekako previše. Inače, milioni gastarbajtera u Londonu glasali su za Evropsku uniju – 60%, malo manje nego u Škotskoj.

Kada su 2014. Škote nagovarali da ostanu u sastavu Britanije, obećali su im da će biti deo Evropske unije. Zato je novi referendum o škotskoj nezavisnosti – sa praktično garantovanim suprotnim rezultatom – samo pitanje vremena.

Španija je već živnula po pitanju pripadnosti Gibraltara. Po mišljenju Madrida, velika je razlika u osporavanju teritorije članice EU i ne-članice. U Severnoj Irskoj i Velsu separatisti nisu tako jaki kao u Škotskoj, ali će se svakako aktivirati.

Stoga je konačni raspad Britanije i povratak Engleske na granice iz 927. – sa velikom verovatnoćom pitanje narednih godina.

Već nekoliko godina britanska državnost nalazi se u stanju kliničke smrti, a njen konačan kraj nije daleko.

Treba li oplakivati pokojnicu? Sumnjam. Ona je proživela izuzetan i intenzivan život. Ona ima moćne naslednike – jedinu super silu poslednjih godina, SAD, uticajnu regionalnu silu Australiju, kao i neveliki, ali veoma lepi Novi Zeland. Engleski jezik je – glavni u međunacionalnoj komunikaciji, engleska literatura najčitanija na planeti, britanski glumci traženi na filmu, u pozorištu i na televiziji u čitavom svetu.

Smrt države uopšte ne podrazumeva smrt kulture – Evropa se vekovima hranila nasleđem Rima, a Rusija nasleđem Vizantije.

Ruska imperija razvijala se po nešto drugačijoj paradigmi od britanske, ali su se podudarili periodi njihove najveće moći. Budući da izbor nije bio u korist prekomorskih teritorija već u korist zemalja u okruženju, naši gubici teritorija u 20. veku bili su manji, iako ih je teško nazvati malim.

Ali, san mnogih zapadnih političara, posebno geopolitičara, jeste – da se Rusija opet vrati na granice, ako i ne kao Britanija – 927. (u tim granicama zasad nikako ne može da samo-iznikne nezavisna Ukrajina), onda, na primer – 1300. – Moskovska kneževina i susedne nezavisne teritorije.

Kao što se vidi u slučaju Britanije, za nestajanje suvereniteta krune nad velikim delom zemlje nije bilo potrebno otvoreno mešanje trećih snaga. Teritorije naseljene Anglosaksoncima nisu više razumevale smisao dobijanja naredbi iz Londona. Delovi imperije naseljeni drugim narodima nisu više videli smisao u potčinjavanju Londonu i želeli su da imaju svoje nacionalne države. Žitelji metropole nisu više videli smisao u borbi za očuvanje jedinstva. Nestao je smisao, a za njim i- imperija.

Nikakvi spoljni neprijatelji ne mogu da nanesu državi štetu koju nanosi gubitak smisla – nije bitno da li je on inspirisan spolja ili je samonikao iznutra.

Godine 1917. podanici Ruske imperije više nisu videli smisao u očuvanju monarhije i – država se srušila. Godine 1991. građani SSSR-a više nisu videli smisao u očuvanju Saveza – i država se srušila.

Rusija će postojati dotle dok svi mi, građani ove zemlje, vidimo smisao njenog postojanja. Do onda dok većina može da odgovori na pitanje: ko smo mi, radi čega i zašto treba da budemo zajedno.

A to, koliko će godina ili vekova Rusija nadživeti Britaniju, takođe zavisi samo od nas. Ne od vlasti – ona će uvek nastojati da sačuva teritorije. Ne od stranih država – one će uvek nastojati da otrgnu parčence ili parče. Samo od građana – dok se oni budu osećali kao građani.

Zato što „Svako carstvo koje se razdijeli samo u sebi, opustjeće, i dom koji se razdijeli sam u sebi, propašće“. (Luka, 11; 17).

(Autor: Anton Krilov, za Fakti.org prevela Ksenija Trajković)

KOMENTARI



5 komentara

  1. dejan says:

    KSENIJA NE LAPRDAJ RUSIJA NIJE ENGLESKA TJ UJEDINJENO KRALJEVSTVO.UJEDINJENO KRALJEVSTVO JE KONFEDERACIJA DRZAVA RAZLICITIH NARODA KOJI IMAJU DRAVU I USLI SU U UJEDINJENO KRALJVSTVO. RUSIJA IMA 137 MILIONA RUSA PRAVOSLAVNE VERE UUNUTRASNIM ADMINISTRATIVNIM GRANICAMA RUSKE DRZAVE I 1% RAZLICITH NARODA DRUGIH TJ ETNICKIH ZAJEDNICA NE MOZE IMATI DRZAVU TO SU MLE ETNICKE SKUPINE S SVOJIM PRAVIMA. PREAM TOME RUSIJA NIJE IMALA I NEMA 25 % DRUGIH NARODA U SVOJOJ DRZAVI

    • garibaldi says:

      Manje vise si u pravu sem stanja u Rusiji.vise od 20% stanovnistva nije pravoslavno

  2. Mirqu says:

    Ksenija je samo prevela tekst ,a pod tim da dok imaj zajednički interes ,verovatno je poređenje sa Crnogorcima ,Makedoncima jer i njima može da se desi da im se više svidi da neki Rusi budu neki drugi Rusi .Pa da im neko sa strane poturi da traže neku svoju državnost ! Al ja se nadam da do toga nikad neće doći ,valjda su oni pametni pa da vide šta se sa drugima dešava.

  3. spira says:

    .....Godine 1917. podanici Ruske imperije više nisu videli smisao u očuvanju monarhije i – država se srušila... ,................Neviđena deziformacija Očito nedovoljno poznavanje istorije. Vatikan je taj koji je preko Bečkog dvora krenuo na Pravoslavnu Rusiju .......Gnevu pobuđenom u Vatikanu francusko-ruskim savezom i jako dobro iskazanim u aferi Drajfus, besu koji je francusko–italijanska unija podstakla, i kome je Lubet (Loubet) incident jasno posvedočio, pridodato je i ogorčenje prouzrokovano zaključenjem Antante s Engleskom. Francuska je čvrsto odlučila da ne stoji sama nasuprot njenom opasnom susedu i Austro–Ugarskoj. Na politiku tako “slepu i nepromišljenu”, prema monsinjoru Kristijaniju (Cristiani), gledano je veoma neblagonaklono od strane katoličke “Svetinje nad Svetinjama”. Jer, osim što je ugrožavala “temeljno puštanje krvi” koje je bezbožnoj Francuskoj bilo potrebno, ova politika je bila dragocena podrška raskolnič - koj (šizmatičkoj) Rusiji, toj izgubljenoj ovčici čijem se povratku u rimsko katoličko stado nikad nije prestalo nadati, iako bi to moglo podrazumevati rat.

  4. Ajduk s says:

    Englezima ne treba verovati ni da se svi samospale u tv prenosu! Odlucio narod na ref. , malo morgen! Ovo je neka njihova podvala kao i obicno!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *