Stvara li se Demokratska stranka Vojvodine

Stvara li se Demokratska stranka Vojvodine

28 aprila 2013

marinko-m-vucinicPiše: Marinko M. Vučinić

Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić i zamenik predsednika LSV Bojan Kostreš na poslednjem sastanku dogovorili su se da sporna rečenica da je “autonomija Vojvodine istorijsko i prirodno pravo njenih građana i njihovom voljom Vojvodina je u sastavu Srbije“ ostane u tekstu Predloga deklaracije o zaštiti ustavnih i zakonskih prava AP Vojvodine. To je bio uslov da predstavnici LSV u vojvođanskoj vladi podrže tekst deklaracije.

Ovaj dogovor političkih partnera omogućiće ne samo donošenje ove sporne deklaracije već će stvoriti uslove za opstanak koalicije ove dve stranke koje su našle zajednički interes da brane istorijsko i prirodno pravo građana Vojvodine na autonomiju. Tako je razrešena dilema o tome da li Bojan Pajtić ima političku podršku svojih koalicionih partnera u borbi za ustavna prava AP Vojvodine u kojoj nema, po njihovom tumačenju, ni traga separatističkim namerama i političkim težnjama za stvaranje uslova da Vojvodina krene putem secesije. Ali zamenik predsednika Demokratske stranke nam duguje odgovor da li je ovu njegovu borbu za istorijska i prirodna prava građana Vojvodine podržalo i Predsedništvo ili Glavni odbor ove stranke ili je njemu dovoljna samo podrška LSV-a kao dosadašnjeg prirodnog koalicionog sardanika.

Po svemu sudeći, za ovu njegovu političku akciju donošenja kontroverzne deklaracije on nema podršku najviših organa Demokratske stranke, jer u svim njegovim žustrim reagovanjima on se nije nijednom pozivao na političku podršku nadležnih organa Demokratske stranke koji su po njenom Statutu odgovorni za vođenje stranačke politike na celokupnoj teritoriji Srbije. Izostanak jasne i nedvosmislene stranačke podrške pokazuje da se radi o samostalnoj akciji koja ima sve odlike partijskog puča i drastičnog kršenja statutarnog i organizacionog, ali i programskog ustrojstva Demokratske stranke.

Na ovaj način otvara se pitanje i postojanja jedinstvene državne i nacionalne politike Demokratske stranke, ali i pitanje legitimiteta i funkcionalnosti rukovodstva stranke i njenog predsednika. Ovaj potez zamenika predsednika DS Bojana Pajtića ozbiljno dovodi u pitanje elementarno jedinstveno funkcionisanje u formiranju i sprovođenju najvažnijih strateških političkih odluka i programskih opredeljenja. Jer kada se govori o autonomiji Vojvodine, ne radi se o rutinskom političkom pitanju za čije pokretanje nije potrebna ozbiljna i zrela odluka stranačkih organa, već je u pitanju suštinski odnos Demokratske stranke prema autonomiji Vojvodine i očuvanju teritorijalnog integriteta Srbije i njenog ustavnog ustrojstva. Ovakvo „samostalno“ delovanje Bojana Pajtića neizbežno otvara problem na koji način sada funkcioniše Demokratska stranka, koja prolazi kroz veoma težak period konsolidacije i pronalaženja nove programske koncepcije.

Da li se nakon stvaranja nove stranke Zajedno za Srbiju u centralnoj Srbiji radi i o formiranju nove Demokratske stranke Vojvodine. Jedan od političkih analitičara i borac za autonomiju Vojvodine već je otvoreno nagovestio ovu mogućnost u svojoj nedavnoj izjavi o aktuelnim dešavanjima povodom donošenja deklaracije. Jovan Komšić je tom prilikom izjavio: „Vladajuća republička koalicija SNS i SPS uspela je u vrlo kratkom roku da iskoristi nabačenu loptu DS Vojvodine i da tu nabačenu loptu prebaci sa terena blokade i mogućeg debakla pregovora o Kosovu na Vojvodinu“.

Jasno je da Bojan Pajtić ima već uigranu postavu ovakvih političkih analitičara i teoretičara vojvođanske autonomije koji će braniti njegovu borbu za poštovanje ustavne pozicije Vojvodine, bez obzira što se ona sada na neodgovarajući i neprihvatljiv način oslanja na odbranu prirodnog i istorijskog prava građana Vojvodine na autonomiju. I u ovom stavu se javlja glavna protivrečnost u ovako shvaćenoj i branjenoj autonomiji Vojvodine. Svi oni koji se sada tako snažno i odlučno zalažu i zahtevaju odbranu prirodnog i istorijskog prava građana Vojvodine bili su najžešći kritičari i negatori svakog pozivanja srpskog naroda u vreme brutalnog razbijanja Jugoslavije na poštovanje njegovih istorijskih prava na Kosovu, Crnoj Gori, Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini. Tada je to žigosano kao retrogradno okretanje anahronim idejama devetnaestog veka i praćeno stavom da pozivanje na istorijsko pravo srpskog naroda spada u antievropsko i antimoderno gledanje na savremene političke procese i da nas vraća u mračnu prošlost i ropotarnicu istorije.

Sada se ti isti politički analitičari i autonomaški politički delatnici pozivaju ne samo na istorijsko već i na prirodno pravo na autonomiju i volju građana Vojvodine koji su svojom voljom u sastavu Srbije. Jasno je da se u osnovi ovog njihovog zalaganja nalazi i otvaranje mogućnosti da se ova volja građana izmeni i Vojvodina promeni svoj sadašnji ustavni i politički položaj. Jer zašto se LSV tako istrajno zalaže da se ova rečenica o istorijskom i prirodnom pravu na autonomiju ne može brisati iz predloga Deklaracije. Pri tome se pozivanje na prirodno pravo čini bez ikakvog teorijskog utemeljenja jer je ono po svojoj vrednosti i civilizacijskom dosegu daleko iznad sitnih političkih kalkulacioja pokrajinskih političkih koalicija.

Za Demokratsku stranku i njeno novo rukovodstvo ovakav način delovanja Bojana Pajtića ostaje kao veliki izazov. Ako ono ne vrati delovanje pokrajinske organizacije u jasno određene statutarne i demokratske procedure, nastaviće se njena dalja erozija i programsko i organizaciono urušavanje.

(NSPM)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *