СТВАРА СЕ НОВИ ПАКТ ЧЕТИРИ ЗЕМЉЕ: Спремају се за рат са Путином

STVARA SE NOVI PAKT ČETIRI ZEMLJE: Spremaju se za rat sa Putinom

11 februara 2024

DEVETOG januara ove godine, glavnokomandujući švedske vojske, general Mikael Bajden, stao je na binu u Salenu u Švedskoj i održao prezentaciju koja je trebalo da šokira publiku.

Prikazujući seriju tmurnih snimaka sa prve linije fronta u Ukrajini, postavljenih na pozadini snežnog švedskog polja, upitao je: „Mislite li da bi ovo mogla biti Švedska?“



Do februara 2022. godine, pre ruskog napada na Ukrajinu, takva pitanja bi bila nezamisliva u zemlji koja je pažljivo održavala 75-godišnju strategiju mirnog vojnog nesvrstavanja. U govoru iz 2012. godine, tadašnji glavnokomandujući švedske vojske, Sverker Goranson, rekao je da, u slučaju napada, „Švedska može preživeti nedelju dana“.

Ali na ovoj nedavnoj konferenciji o društvu i odbrani u Salemu, lideri su jasno stavili do znanja da je era smanjenja naglaska na odbrani završena. Tamo je švedski premijer Ulf Kristerson pozvao svoje građane da se pripreme za odbranu „sa oružjem u ruci i našim životima na kocki“.

Za ruske skandinavske susede, napad na Ukrajinu poremetio je njihovu hladnu kalkulaciju neutralnosti. Finska je prošle godine postala najnovija članica NATO-a, a uskoro bi trebalo da usledi i Švedska, kada Mađarska, kao poslednja članica alijanse, ratifikuje odluku o članstvu Švedske. Ovi novi savezi na severu menjaju geopolitičku ravnotežu snaga, a arktičke članice NATO-a uskoro nadmašuju Rusiju sedam prema jedan. Pored toga, kao što otapanje arktičkog leda otvara pristup novim resursima i putevima za globalnu ekonomsku konkurenciju, ono takođe otkriva nove odbrambene slabosti.

Danas, dok Ukrajina i njeni saveznici iz NATO-a pokušavaju da sateraju Rusiju u ćošak, globalni lideri – zajedno sa samim Skandinavcima – sve više gledaju na sever sa zabrinutošću zbog verovatnoće eskalacije u hladnijim klimama.

Ruska arktička strategija sledi globalnu

– Sve veća konkurencija i militarizacija u arktičkom regionu je zabrinjavajuća – rekao je predsedavajući Vojnog komiteta NATO-a admiral Rob Bauer u govoru u oktobru 2023. na Skupštini arktičkog kruga u Rejkjaviku, na Islandu.

– Moramo biti spremni za vojne sukobe koji će se pojaviti na Arktiku.

Globalni lideri i analitičari su period relativne stabilnosti na Severnom polu posle hladnog rata nazvali „niskom napetošću na krajnjem severu“. U poslednjih nekoliko decenija, bilateralni i međunarodni sporazumi između Rusije i drugih arktičkih država naglašavaju zajedničku bezbednost Severa, kao i naučne i bezbednosne interese.

Međutim, nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, kako piše Forejn polisi, ovi sporazumi su se brzo raspali. Već u martu iste godine Arktički savet, forum osam arktičkih država, prekinuo je razgovore. (U maju 2023. oprezno je smanjen, ali umešanost Rusije tek treba da se razjasni).

U septembru 2023. Rusija je napustila manji Evroarktički savet za region Barencovog mora čiji je članica bila sa Norveškom, Finskom i Švedskom, rekavši da su skandinavske države „paralisale“ saradnju. U februaru 2023. Rusija je promenila svoju arktičku politiku, naglašavajući nove saveze sa zemljama BRIKS-a – Brazilom, Indijom, Kinom i Južnom Afrikom – a posebno sa Pekingom. Tog meseca je takođe suspendovala učešće u Novom START-u, poslednjem preostalom sporazumu o kontroli nuklearnog naoružanja između Sjedinjenih Država i Rusije.

– Postoji ova posthladnoratovska politička ideja o „arktičkoj izuzetnosti“, da je sever izuzet iz pravca globalne politike – kaže Rasmus Bertelsen , stručnjak za krajnji sever sa Arktičkog univerziteta u Tromseu.

– Problem je što to nikada nije vredelo – dodaje on.

Ako malo pažljivije pogledate prošle decenije, kaže Bertelsen, možete videti da ruska arktička strategija blisko prati njenu globalnu agendu. 2007. godine, u svom govoru na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, ruski predsednik Vladimir Putin je odlučno odbacio posthladnoratovski globalni poredak stabilnosti predvođen SAD. Iste godine Rusija je pokrenula svoj prvi sajber napad na Estoniju i postavila veoma hrabre teritorijalne pretenzije na Arktiku, postavivši svoju zastavu na morsko dno ispod Severnog pola.

Putin je takođe koncentrisao vojne snage na krajnjem severu. Od 2014. godine, kada je Rusija anektirala Krim, Moskva je kontinuirano povećavala severnu flotu nuklearnih podmornica, brodova, raketnih objekata, vazdušne flote i radarskih stanica. Danas se najveća ruska vojna baza nalazi na poluostrvu Kola, koje se graniči sa Norveškom i Finskom, gde takođe testira nove hipersonične rakete i dron sa nuklearnim torpedom. Iako je oko 80 odsto ruskih severnih kopnenih snaga raspoređeno u Ukrajini, tamošnje vazdušne i pomorske snage ostaju netaknute.



„Jedna od najvećih Putinovih grešaka“

– Ranije je Rusija imala interes da se pokaže kao konstruktivan partner, što se odnosilo i na Arktik – kaže Andreas Osthagen, viši saradnik na Arktičkom institutu u Oslu.

– Baš kao u ostatku sveta, ova stvar se pogoršala – dodaje on.

Ruska invazija bila je poziv na buđenje skandinavskim zemljama, koje su se decenijama odupirale vojnim savezima. Odjednom je neutralnost počela mnogo više da liči na ranjivost.

Posebno zapanjujući preokret dogodio se u Finskoj – još u decembru 2021. čak 51 odsto Finaca je bilo protiv ulaska u NATO, a danas 78 odsto podržava članstvo u njemu. Sa njenim članstvom dolazi i obećanje američke vojne moći. Finska i Švedska su 2023. potpisale bilateralne vojne sporazume sa Sjedinjenim Državama, dozvoljavajući američkom osoblju i oružju u desetinama baza, uključujući devet na Arktiku.

Norveška, aktivna članica NATO-a od njegovog osnivanja, već ima nekoliko baza u kojima su američke trupe i oružje dozvoljeni. Međutim, od kraja „hladnog rata“, Norveška je sledila politiku „uveravanja“ ograničavajući prisustvo NATO-a i njegovih saveznika u blizini ruske teritorije. Sada više nije jasno da li će se ova politika zadržati.

Od 2009. godine Nordijska odbrambena saradnja je uskladila Dansku, Švedsku, Norvešku i Island u nacionalnoj vojnoj politici. Norveška, Finska i Švedska su 2022. objavile sporazum o jačanju saveza sa fokusom na Daleki sever. Danas Norveška, Švedska, Danska i Finska pregovaraju o zvaničnoj podeli svojih vazdušnih snaga.

U martu ove godine, Norveška će predvoditi proširenu vežbu „Nordijski odgovor“ ovih zemalja kako bi testirala njihove koordinisane odbrambene planove. Majkl Pol , viši saradnik za bezbednosnu politiku u Nemačkom institutu za međunarodne i bezbednosne poslove, rekao je da će istorija zabeležiti ovaj novi nordijski savez kao „jednu od najvećih Putinovih grešaka“.

(Forejn polisi)

KOMENTARI



9 komentara

  1. zoja says:

    nije to nikakva greska putina. svi oni su vec ratovali protiv rusije vise puta.

  2. Velika Metla says:

    Šved trtlja o ratu i ratovanju ??????????????!!!!!!!!!!!!!!! Hahahahahahahahahahahahaha..................! Uzela bolest maha među satanistima, i to žešće nego sam i mislio.

  3. persida says:

    Norvezani, Svedjani .... severnjacke prdonje i nejaki mamlazi.

  4. Hrvacki bolesnici sa Aldebaram planete says:

    Mogu samo da se nasmejem na zadnju rečenicu, baš ono umotvorina 😂😂😂

  5. padre says:

    Pa,s obzirom kako su zapeli, može jim se to desiti! Izgleda da su zaboravili, kako je prošo njihv poslednji ratoborni kralj Gustav III, pa su si posle toliko godina mira poželeli malo rata!

  6. Ćifutski primat na križu says:

    Pakt pekinezera 🤣🤣🤣

  7. Petrovgrad says:

    Artik će se podeliti u tri zone i to jedna Ruska, druga Kineska i treća Rusko-Kineska.

  8. Ama jedi bre krmivo "Biomix Premix" says:

    Jedne po jedne EUropske saveziće državica poput ovog će kauboji da puštaju sa lanca na međeda pa kolko potraju, sa nadom da će međeda da ogrebu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *