Stvara se novi put svile

Stvara se novi put svile

28 oktobra 2014

rusija-kina1Trgovački pravac za 21. vek činile bi moderne pruge kojima bi brzi teretni vozovi povezali Kinu i Evropu: Kineski rast biće baziran na visokim tehnologijama.

Iz evropocentrične perspektive, Balkan se već neko vreme percipira isključivo kao periferija, pritom siromašna konvencionalnim izvorima energije i tehnološki zaostala.

Jedino što je u poslednjih desetak godina budilo veći interes i zebnju Brisela i Berlina za naš deo Evrope jeste mogućnost da na Balkanu izbije neka nova kriza, ili da on postane magistralni gasni koridor. Ovakav minimalistički pogled dominira u glavnim evropskim prestonicama od 2005, čime se može objasniti dramatično usporavanje procesa proširenja EU. Međutim, u poslednjih nekoliko godina na međunarodnoj sceni dolazi do promena u glavnim ekonomskim i trgovinskim šablonima. Ove promene mogu za Balkan i Srbiju predstavljati – ničim neizazvanu – razvojnu šansu, to jest mogućnost da se sa margine pomerimo bliže središtu međunarodnih trgovačkih, tehnoloških i finansijskih tokova.

Jednu od tih promena predstavlja inicijativa kineskog predsednika Si Đinpinga da revitalizuje stari put svile, trgovački pravac kojim se u kasnom srednjem veku trgovalo između Kine i Evrope. Novi put svile ne bi činile kao nekada utabane staze i karavanski putevi, već moderne pruge kojima bi brzi teretni vozovi povezali Kinu i Evropu. Trenutno kopnena komunikacija između Kine i Evrope funkcioniše preko Rusije i Kazahstana, dok bi novi put svile zapravo predstavljao njen drugi krak, koji bi prelazio preko centralne Azije, Irana i Turske. Kinezi, uporedo sa ovom kopnenom komunikacijom, razvijaju i morski put svile, koji polazi iz Šangaja, proteže se preko Indijskog okeana, prolazi Suecki kanal i Mediteran, sa terminusom u Grčkoj.

Interes Kine za ulaganja u novi železnički koridor je evidentan: obezbeđuje se lakši pristup evropskom tržištu, kao i jačanje uticaja u centralnoj Aziji. Kina ima i interni razlog za ovaj strateški projekat: novi put svile će početi u zapadnoj kineskoj provinciji Sinkjang – izuzetno siromašnoj, sa značajnom muslimanskom populacijom Ujgura. Investicije u infrastrukturu će ojačati prisustvo države, kao i ekonomski razvoj ovog osetljivog dela zemlje. Dodatna železnička veza sa Evropom, takođe, smanjuje kinesku zavisnost od morskih puteva, na kojima dominaciju ima Amerika. Uprkos približavanju Rusije i Kine, što je direktna posledica ukrajinske krize, ovaj kineski projekat se može posmatrati i kao pariranje uticaju Rusije u Aziji, odnosno kineski odgovor na formiranje Evroazijske unije i na protivljenje Rusije da se u okviru Šangajske organizacije uspostavi zona slobodne trgovine.

Novi put svile, iako kineski projekat, ima velikog pobornika na suprotnom kraju Evroazije – Nemačku. Prvo, on se završava upravo u Duizburgu, čvorištu nemačke železnice. Drugo, od ove jeseni nemački proizvođači automobila transportuju gotova vozila brzim železnicama do Kine, za sad preko Rusije i Kazahstana, a sutra i novim putem svile. Time se skraćuje rok dostave za tri nedelje u odnosu na morski transport. Novi put svile će, kao dodatni kopneni pravac za ekspeditivan izvoz nemačkih industrijskih proizvoda u srednju Aziju i Kinu, predstavljati neophodan ventil za njenu izvozno orijentisanu privredu, u situaciji kada Evropa usled fiskalne konsolidacije gubi apetit za uvozom. Treće, Nemačka nema bojazan od porasta uvoza kineske robe, budući da je njena interna tražnja već zasićena, a i tradicionalno se zadovoljava domaćom robom.

Nakon prve faze u kojoj je kineski rast bio baziran na jeftinoj radnoj snazi i izvozu robe niske dodate vrednosti, i druge aktuelne faze gde se on zasniva na investicijama u infrastrukturu, Kina danas postepeno ulazi u treću fazu svoje ekonomske strategije. Prema njoj, kineski rast biće baziran na visokim tehnologijama i izvozu sofisticirane robe, koja će biti cenovno konkurentna zapadnoj. Međutim, glavna „meta” u Evropi biće tržišta centralne i južne Evrope, dok je Nemačka imuna na ovakvu vrstu kineskog prodora. To Nemačku i Kinu, kao dva ključna motora na suprotnim krajevima Evroazije, čini kompatibilnim ekonomskim partnerima, zainteresovanim za snažniju slobodnu trgovinu, unapred dogovorena i transparentna pravila, kao i bolju komunikaciju na celom prostoru ove kontinentalne mase.

Gde su na ovoj globalnoj šahovskoj tabli Balkan i Srbija? Naime, novi put svile će prolaziti kroz Bosfor i Balkan, što objašnjava kineski interes da podrži modernizaciju železnica u Grčkoj, Srbiji, Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Češkoj. Istovremeno, morska varijanta novog puta svile se završava u Grčkoj, zbog čega su Kinezi kupili „Luku Pirej”. Zbog toga i podržavaju unapređenje komunikacija između Egejskog mora i Dunava – gde se nalazi Srbija, koja tako ima šansu da postane ozbiljno regionalno trgovinsko čvorište.

Postoji još dosta otvorenih pitanja u vezi sa novim putem svile. Nezavisno od njihovih rešenja, sve mogućnosti koje se za nas otvaraju ostaće pod znakom pitanja, dok ne pokažemo spremnost i kvalitet da učestvujemo aktivnije na međunarodnim tržištima roba i rada. Ukoliko zakažemo kao sa Koridorom 10, ostaćemo i definitivno u zapećku svetskih tokova.

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *