Судар са реалношћу

Sudar sa realnošću

18 februara 2019

Piše: Aleksandar Ćurić

Nemile scene iz Splita kojom prilikom su napadnuti i pretučeni srpski sportisti zaslužuje dublju analizu nego neki drugi događaj iz kategorije „crna hronika“.

Decenijama propuštamo da iz ovakvih slučajeva izvučemo neke pouke i znanje, svesno prihvatajući rizik da se ovako nešto ponovo dogodi.

Biće korisno da kroz ovaj slučaj, napokon, sagledamo i sebe i druge.

Najpre o njima, to je lako i očigledno.

Navedeni događaj je ništa drugo do surova realnost hrvatske države i društva. Dovoljno je pročitati godišnje Izveštaje o pravima srpskog naroda Naprednog Kluba i uočiti konstantu – u Hrvatskoj se na godišnjem nivou zvanično zabeleži preko 300 incidenata povezanih sa nacionalnom i verskom mržnjom, po pravilu na štetu Srba i Pravoslavaca. Skoro pa 1 slučaj dnevno! To je tamo postalo normalno, opšte prihvaćeno. Osuda zvanične Hrvatske ne postoji. Šta više, izjave potomaka saborskih zastupnika, slavlja reprezentativaca uz pesme Tompsona samo podstiču na ovakve događaje. Nećemo pogrešiti ako kažemo da su ti incidenti sastavni deo unutrašnje politike povampirene ustaške države. Potpuna nezainteresovanost zvaničnog Beograda i ekskuzivnih doživotnih predstavnika Srba u Hrvatskoj kao i njihova neojugoslovenska mantra o regionu (jugosfera) samo dodatno anesteziraju situaciju, ostavljajući pun prostor za nove „jasenovačke ideje“ hrvatskih klerikalnih zločinaca.

A sad malo o nama.

Zašto bi neko poštovao i štitio naše ljude van Srbije kad ti isti ljudi nemaju poštovanje i zaštitu u sopstvenoj državi? Još su sveža sećanja divljanja istih tih ustaških ekstrmista iz Splita, kojom prilikom su demolirali pumpu nekoliko kilometara od centra Beograda da bi se posle toga nesmetano vozili kroz Srbiju nekoliko sati i bez problema izašli iz Srbije a da im niko od nadležnih organa nije postavio ni jedno pitanje. Ako splitski huligani mogu nesmetano rušiti po Beogradu, zašto je čudno kad napadnu nekoga na njihovoj Rivi?

Šokantne su izjave zvaničnika VK Crvena Zvezda. Činjenica da ovo nije prvi slučaj (već napadnuta deca jedne od sekcija SD Partizan) njima nije bio znak za upozorenje već krunski argument. Još samo da su nam kazali za šta?! Za našu nebrigu, površan pristup, anesteziranost široko rasprostanjenom i zapaćenom samoubilačkom idejom neojugoslovenstva, vladajućom mantrom svih vlasti od 2000te do danas i prateće NVO i drugosrbijanske družine?

Da li u VKCZ postoji lice zaduženo za bezbednost, za procenu rizika? Verovatno postoji i verovatno neko za to prima mesečnu apanažu. Da li su naši organi bezbednosti uključeni u organizaciju gostovanja naših klubova? Ili su svi zabavljeni hapšenjem maloletnika i penzionera zbog kreativnih vidova nenasilnog protesta protiv vrhuške? Odgovornost? Poslovično, nema odgovornosti.

Nadalje, čemu uče decu u VK? Da li su ti momci tim ili skupina pojedinaca pa svako radi šta želi i kako želi? Trojica napadnutih su u tom kritičnom trenutku pokazali da nisu tim, nisu ih naučili. Ili svi stojite jedan pored drugoga ili svi bežite ili svi skačete u more.

Nemojte kriviti te momke. Ni jednog od njih, pogotovo ne dečka koji je skočio u more i, kako mediji prenose, odricanjem od srpstva i odlaskom među milogorce pokušao da pronađe modus da sačuva živu glavu od pobesnelog krvoločnog ustaškog čopora.

Samo se zapitajte kako biste vi reagovali u datoj kritičnoj situaciji. Malo bi tu bilo junaka. Premotavaće deca taj film dok su živi, iznova doživljavati i prolaziti kroz stres od same pomisli šta se moglo desiti, a na sreću nije. Oni će razmišljati šta su, eventualno, mogli drugačije i zašto nisu. Nadam se da će iz svega ovoga nešto i naučiti, spoznati sebe i okruženje u kojem žive. Poslednje što treba jeste osuda, njima treba puna podrška, uz pomoć koje će sutra svakako postati još bolji ljudi. Kad ih već površni VK nije naučio šta je Tim, naučio ih je život, na žalost na teži način, na sreću bez većih posledica. Idemo dalje deco! Sve je to škola!

I napokon, činjenica da ustaška horda nije bila impresionirana brzim prelazom iz srpstva u crnogorstvo (tj milogorstvo) – „svejedno, opet je ćetnik“ –  mnogo toga pokazuje i ruši neke današnje crnogorske himere.

Prepustićemo današnjim milogorcima da iz toga izvuku pouke, ako žele.

A mi možemo samo da zaključimo da hrvati bolje od današnjih crnogoraca znaju ko su, u stvari, crnogorci.

(Napredni klub)

 

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *