СУДБИНЕ: За голготу у логору ОВК још нико није одговарао

SUDBINE: Za golgotu u logoru OVK još niko nije odgovarao

30 juna 2015

rep-milovan_620x0MOJE zdravlje niko ne može da vrati, a moj život nije isti kao što je bio do tog drugog avgusta 1998. godine kada su me nedaleko od Podujeva kidnapovali pripadnici „OVK“. Zato, ništa ne može da me natera da zaboravim pretrpljene muke, ali želim da pravda pobedi i da one koji su uništili život meni i mnogim drugima, stigne zaslužena kazna.

Ogorčen na kosovsko pravosuđe, Milovan Stanović (65) iz sela u okolini Prokuplja, koji je proveo 56 dana u zarobljeništvu tzv. Oslobodilačke vojske Kosova, u ispovesti za „Novosti“ kaže da ga pored muka koje je preživeo, sudski proces pred pravosudnim organima na Kosovu dodatno opterećuje.

– Presuda sudskog veća izrečena povodom moje tužbe, doneta oktobra 2009. godine, nije izvršna, ali je nažalost sramna, jer je sudsko veće Euleksa kojem je predsedavao italijanski sudija, doneo presudu na ime 5.000 evra oštete, što je nedovoljno da isplatim sudske troškove, a da ne govorim o troškovima lečenja koje mi je posle preživljenih tortura preko potrebno – nastavlja priču Milovan.

Svaki njegov odlazak u prištinski sud bio rizičan, pa je uoči poslednjeg ročišta dobio dojavu da će ga ubiti.

– Zato sam na suđenje otišao pod međunarodnom pratnjom – priča Milovan, bivši šumar u Podujevu, koji podseća da su ga pripadnici „OVK“ zarobili prilikom kontrole terena u selu Bradaš. Kaže da su ga namamili nelegalom sečom šume, gde ga je sačekala zaseda od šestorice maskiranih Albanaca sa automatima.

– Zarobljen sam drugog avgusta 1998. godine u selu Dobre Vode. Maskirani Albanci sa automatima, oduzeli su mi službeni pištolj, a potom mi vezali ruke i oči… Od tada je nastao pravi pakao u mom životu, ali i danas ne znam kako sam sve to preživeo – nastavlja priču Milovan. Prvih petnaest dana proveo je u uzanom betoniranom bunkeru, bez hrane i vode.

– Svakog dana, odvodili su me u neku prostoriju u kojoj je bilo dvadesetak maskiranih lica. Odvezali bi mi oči i pritom bi me svi tukli, pesnicama, kundacima… kojim su me udarali po prstima, nogama… I tako sve dok se ne onesvestim, pa me onesvešćenog vrate nazad u bunker.

Osim nemilosrdnog batinanja kojem je bio izložen, od Stankovića su zahtevali da im prizna sa kim navodno sarađuje u policiji. Iz svojevrsnog bunkera, prebačen je u selo Bare na planini Bajgori, gde su ga držali zatočenog u nekadašnjoj zgradi Zemljoradničke zadruge.

– Tu su me tukli do iznemoglosti, polomili mi četiri rebra, ubili su dušu u meni, a u svirepostima je prednjačio Ljatif Gaši, iz Podujeva, komandant „OVK“ za taj teren. Pravi česte pauze u kazivanju jer mu je, kaže, teško i kada se priseti svih svireposti kojima su bili izloženi on i još nekoliko Albanaca.

– Molio sam ih gotovo svakodnevno da me ubiju, jer bih se tako rešio muka. – Iznenađen kada su ga posle 56 dana oslobodili, Milovan veruje da su u tome posredovali Albanci koje je sretao na terenu i koji su ga, zbog korektnosti u radu, poštovali. Iako je slobodu dočekao kao nešto neprocenjivo, kaže da je ni danas, gotovo sedamnaest godina posle zatočeništva, ne oseća u potpunosti jer krivce za njegov uništeni život još uvek nije stigla zaslužena kazna…

– Iako su neki od mojih mučitelja, kako sam saznao, bili u zatvoru, kazne su im izrečene pre svega zbog mučenja i ubistava svojih sunarodnika – priča Milovan.

Ljatifa Gašija su sudije Euleksa pre dve godine osudile na šest godina zatvora zbog, kako se navodi u presudi, mučenja i zlostavljanja albanskih civila u logoru „Lapaštica“. Bio je pripadnik zloglasne „Lapske grupe“, a potom i šef obaveštajne službe „OVK“, a od 2010. do 2013. godine i poslanik u Skupštini Kosova.

NISU SVI ISTI

I DOK objašnjava da ga je tokom zatočeništva najviše maltretirao Ljatif Gaši, tadašnji komandant „OVK“ za region Podujeva, Milovan napominje da je bilo i Albanaca koji su hteli da ga zaštite, poput vlasnika pilane koji je po svaku cenu hteo da ga zaštiti.

– Čuo sam kada je rekao Gašiju da je u tzv. UČK regrutovao oko 300 Albanaca i da može pucati pre u sve njih ili u njegovo dete, pa u mene – priseća se Milovan, koji kaže da neće zaboraviti da se za njega zauzeo čak i Albanac kojeg je u više navrata zaticao u nelegalnoj seči šume i oduzimao mu drva.

(Večernje novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *