СУДЕЋИ ПО БИЛБОРДИМА ПРЕДСЕДНИЧКИХ КАНДИДАТА – СРБИЈА је земља благостања

SUDEĆI PO BILBORDIMA PREDSEDNIČKIH KANDIDATA – SRBIJA je zemlja blagostanja

24 marta 2017

plakati-Beta-Dragan-Gojic

Piše: M. Kordić

Vraćajući se neko veče autobusima (31 i 39) Gradskog saobraćajnog preduzeća iz centra Beograda u Kumodraž 2, gledam: na sve strane bilbordi i bilbordići s predsedničkim kanditatima.

Bilbordi, čini mi se, nikad veći. Sijaju slike uglavnom tu negde do pojasa uslikanih Aleksandra Vučića, Vojislava Šešelja, Vuka Jeremića, Saše Jankovića, Boška Obradovića i u manjim količinama i nekih ostalih kandidata. S tim da mnogo manji bilbordi (u stvari – bilbordići) s Vučićevom slikom blistaju i po stubovima (neko ih naziva i bandere) javne rasvete. Pa se ne zna šta jače i sjajnije sija: javne sijalice ili na priličnu visinu podignuta „leptirova krila“ bilbodrića.

Naravno, ne treba ni isticati da je najviše bilborda s AV (uza sliku doslovno tako piše, dok niže ili sa strane piše: Aleksandar Vučić). Velim, najviše, jer sam brojao, u Beogradu je tog dana temperatura bila plus 24 stepena, autobus na liniji 39 grejao je kao da je napolju 24 ispod nule, a u tom času bilo je 17 iznad nule.

I vozim se tako po rupama Bulevara oslobođenja i rupama Kumodraške ulice, čija je gornja polovina nedavno preimenovana u Ulicu Peka Dapčevića… vozim se i razmišljam: Bože, kako je lepo videti te naše (jer sve je to naše, nisu ti kandidati nečiji privatni kandidati – oni su naši, a mi smo njihovi!) bilborde i bilbordiće, kako je lepo videti te naše kandidate kako su na njima lepi, koliko optimizma s njihovih lica, pritajenih osmeha, koliko dubokih pogleda u blistavu budućnost ovog naroda i njegove otadžbine, koliko pesničkim slikama iskićenih jednostavnih, kratkih poruka!

Pa mi od svega toga dođe toplo oko srca. A od te unutrašnje topline zaboravio sam i rupe, i autobus koji greje na plus 17 napolju, i u Bulevaru Peka Dapčevića ne vidim ni hrpe plastičnih kesa i flaša pored asfalta, ni šipražje i smeće ispod Stepinog naselja… Toplo mi zaista došlo od tolikog broja, od tog silnog nepregleda bilborda i bilbordića, od tog zvezdanog sjaja s njih; u stvari sjaja koji nam se toči iz njih!

Zaista me uhvatila radost što, sudeći po tolikom njihovom broju, živim u zemlji bogatstva, blagostanja, zadovoljastva. Što živim u zemlji u kojoj nema zime od bilo kakve krize. Što živim u zemlji u kojoj je iz dana u dan sve bolje i bolje: strani investitori se naprosto takmiče koji će više svog zdravog kapitala da unese u Srbiju, koji će da zaposli što više nezaposlenih stanovnika Srbije i da ih plati po evropskim standardima, na sve strane oživljava poljoprivreda, MMF i i belosvetske banke vode beskompromisnu borbu oko naših finansija, oko naše štednje, oko naših smanjenih plata i penzija, cveta briga oko toga da rančevi đaka prvaka budu što teži, jer bez blistavog znanja o tome kako ionako prebogatim kapitalistima stvarati još što više kapitala – nema nam budućnosti…

I onda dođem u Kumodraž 2 pa se razbudim: po kontejnerima neki nešto traže. Dok sa unutrašnje strane zgrade u kojoj živim (one najveće, u obliku ćiriličkog slova P) od pet stubova javne rasvete ne svetli ni s jednoga.

A onda mi dođe u glavu: pa moramo i mi da podnesemo neke žrtve kako bi oni silni bilbordi i bilbordići onako blistavo sijali.

I naši budući predsednici s njih!

A opet, lepo zbori naš narod, a Vuk zapisao: Kakvi svatovi takova i đevojka.

(INTERMAGAZIN)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Lune says:

    Hm,hmm..sve ce to neki bajatovic platiti, a narod pozlatiti www.vidovdan.org/danica-draskovic-kopija-mila-na-stiklama

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *