Суђења породичним вредностима

Suđenja porodičnim vrednostima

5 oktobra 2020

Piše: Vladimir Dimitrijević

Profesor na udaru

Braneći porodične vrednosti u Srbiji, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, dr Branislav Ristivojević se našao na udaru Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Brankice Janković, i NVO „Da se zna“, zbog jednog svog teksta koji je propitivao narativ zakonodavstva što se, u nas, bavi zaštitom od nasilja u porodici. Ristivojević je, između ostalog, podsetio na to da je ovo zakonodavstvo u izvesnoj meri pod uticajem ideologije političkog homoseksualizma. Prvo je tužen pred Višim sudom u Novom Sadu, koji ga je proglasio „diskriminatorom“. Apelacioni sud ga je oslobodio. Zatim je Poverenik tražila reviziju procesa.

O jednoj presudi

Šta se desilo? Vrhovni kasacioni sud je, povodom zahteva za reviziju apelacione presude kojom je usvojena žalba profesora dr Branislava Ristivojevića na prvostepenu presudu Višeg suda u Novom Sadu, kojom je bio oglašen diskriminatorom, zahtev za reviziju apelacione presude ODBIO.

 U tom odbijanju je jasno rečeno da se, kad je Ristivojevićeva „inkriminisana“ analiza u pitanju, „ceo tekst mora posmatrati u kontekstu….“ Takođe, tu stoji: „Demokratsko društvo podrazumeva slobodu iznošenja mišljenja. U suprotnom ne bi bilo prave demokratije…   …Ako bi se ograničilo pravo da neko iznese svoj vrednosni sud o nekoj pojavi…   …onda bi bila dovedena u pitanje demokratija i osnovni principi tolerancije, zajedničkog življenja i saradnje.“

Sud je, u konačnoj presudi, istakao: „Revizijski navodi da je drugostepeni sud prihvatio diskriminatorni govor tuženog kao legitiman, te da ovakva presuda ne može da ostane deo pravnog poretka RS je neprihvatljiv. Štaviše, može se smatrati posebnim oblikom pritiska na sud. Sud nije ustanovljen da sudi po nečijem nalogu (pa ma ko on bio), već da utvrđuje činjenice i vrši njihovu ocenu u smislu zauzimanja pravnog stanovišta i pravilne primene zakonskih propisa. Ta ocena mora biti zasnovana na objektivnim kriterijumima, jer lična (subjektivna) preosetljivost ne može biti osnov za usvajanje ovakvih zahteva.“

Pišući o ovom slučaju za portal Međunarodnih porodičnih vesti (iFamNews), i tražeći odgovornost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti zbog ideološkog pritiska na nezavisno sudstvo, dr Miša Đurković je istakao da je ova presuda veoma važna za budućnost pravde u nas, kao i za zaštitu demokratije, istinski dijaloškog poretka, u Srbiji. Đurković je pomenuo i proces protiv  potpisnika ovih redova, koji je u toku. Nastavak suđenja dotičnom je 12. oktobra 2020. godine, pred Višim sudom u Beogradu.

Slučaj potpisnika ovih redova

O slučaju potpisnika ovih redova, profesor dr Jovica Trkulja, naš ugledni pravni mislilac i urednik renomiranog časopisa „Heretikus“, objavio je, u najnovijem broju tog časopisa, temeljnu analizu iz perspektive istorije „verbalnog delikta“ u svetu i kod nas, kao i dosije, sastavljen od različitih tekstova koji se na slučaj odnose. Profesor Trkulja, u uvodniku za taj dosije, između ostalog, piše:

„Tekst Vladimira Dimitrijevića „U odbranu prirodne porodice“ objavljen je 12. januara 2018. godine na njegovom vebsajtu. Ovaj tekst uglednog publiciste i profesora Čačanske gimnazije, naišao je na osudu pojedinih nevladinih organizacija za ljudska prava i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i godinu dana kasnije postao predmet spora u Višem sudu u Beogradu. Prvo je Udruženje „Da se zna“ 22. marta 2018. podnelo pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti u kojoj optužuje Vladimira Dimitrijevića da je izvršio težak oblik diskriminacije pripadnika LGBT populacije po osnovu seksualne orijentacije. Poverenik je 19. juna 2018. godine dao mišljenje da su stavovi u tekstu „U odbranu prirode porodice“ uznemiravajući, ponižavajući i predstavljaju povredu dostojanstva grupe lica na osnovu svojstva, čime su prekršene odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije. Na taj način on je pisanom rečju izvršio akt diskriminacije prema LGBT populaciji. Nakon toga, Udruženje „Da se zna“ je 29. januara 2019. godine podnelo tužbu protiv Vladimira Dimitrijevića Višem sudu u Beogradu. To jasno pokazuje da tužilac ima nameru da uz pomoć suda spreči javno izražavanje svakog mišljenja koje drugačije od mišljenja grupe koju on zastupa.

Po našem mišljenju, ovaj sudski proces protiv Dimitrijevića i stav Poverenika za ravnopravnost predstavljaju direktno kršenje osnovnih prava na slobodu izražavanja koji su definisani međunarodnim pravom, Ustavom Republike Srbije, ali i članom 18 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima koja garantuje slobodu verovanja i ispoljavanja svoje vere i članom 10 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U odbranu Vladimira Dimitrijevića i njegovog prava na slobodu mišljenja i izražavanja ustao je veliki broj javnih ličnosti koji su digli svoj glas protiv ponovnog uvođenja delikta mišljenja u Srbiji. Oni su ukazali „da državni sudovi samo u totalitarnim režimima mogu da zadiru u oblasti čovekove savesti i da uz pomoć aparata prinude, koji finansiraju svi građani, nameću pojedincu‚ ’službeno mišljenje’. U liberalnoj i pluralističkoj demokratiji, ne samo da je vlast države, oličene u sudu, apsolutno proterana iz unutrašnje sfere čovekove savesti (forum internum), već se svakom garantuje neprikosnoveno pravo da slobodno saopšti svoje mišljenje. Jer, sloboda izražavanja i pravo na slobodno kritičko mišljenje ugrađeni su u same temelje demokratskog društva, a iz slobode misli i izražavanja izvedena su sva druga politička prava“ (Otvoreno pismo javnosti Republike Srbije).

Tako je nastao slučaj Vladimira Dimitrijevića. Malo je slučajeva o kojima se poslednjih godina toliko govorilo, pisalo i polemisalo kao o ovom slučaju. U brojnim dnevnim, nedeljnim novinama, elektronskim medijima i društvenim mrežama objavljeno je stotine komentara, članka, izveštaja, informacija, osvrta, kritika i polemika.“[1]

I zaista: slučaj potpisnika ovih redova izazvao je burne reakcije, jer je očit primer kako politički homoseksualci, Liberalno Globalistički Bojovnici Totalitarizma nastoje da nametnu svoje stanovište kao opšteobavezujuće za sve i svakoga.

Šta nam predstoji?

Ne možemo se pomiriti sa nametanjem jedne ideologije, maskirane u priču o „ljudskim pravima“, kao sa nečim nepodložnim kritici. LGBTXYZ&ETC jurišnici nisu i ne mogu biti mera i provera naše stvarnosti. Zato se svim hrišćanskim i demokratskim sredstvima moramo boriti za slobodu mišljenja i izražavanja, jer sudski procesi poput onog kroz koji je prošao profesor Ristivojević nisu privatna, nego javna činjenica.

I zato, uoči 12. oktobra 2020. godine, potpisnik ovih redova se opet seća reči Svetog vladike Nikolaja:

„Budi hrabar i slobodan, Bog ti zbori, Srbine, ja ću za te vojevati, samo drž` se Istine“.

Jer, to je Bog Pravde Kome peva srpska himna.

(Stanje stvari)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. XXX says:

    Jos prije nego je postala kandidat za predsjednika 2016, Hillary Clinton je izjavila da su gay prava ispred prvog amandmana Ustava SAD. Valjda je jasno ciju agendu gura Brankica Jankovic, koja bi inace htjela da naseli migrantima prazna sela po Srbiji. Vucic predlaze da 50% poslanika u Skupstini budu zene. Generalno,nemam nista protiv, ali se moram upitati koje zene? Ako se docepaju vlasti politicki korektne zene pristalice LRGBT po svaku cenu, Srbija ide u liberalni totalitarizam mnogo gori od komunistickog totalitarizma 50-tih.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *