Suljagić kao „specijalni događaj“

Suljagić kao „specijalni događaj“

25 juna 2013

Nenad KecmanovićPiše: Nenad Kecmanović

Bošnjaci, izgleda, baš ne znaju ni šta bi sa sobom, ni sa komšijama u Republici Srpskoj i u Federaciji BiH. Ako je do sada i bilo nekih sumnji, ovaj Suljagić ih je uglavnom otklonio. Naravno, radi se samo o pojedincu, pa je nedopustivo uopštavanje, ali ako pažljivije analiziramo šta on govori, otkrićemo da se to u osnovi ne razlikuje mnogo od onoga što već godinama od prilike do prilike ponavljaju neki bošnjački političari. „Bošnjake čeka repriza ratne 1992…“, „Bošnjacima se iz Banjaluke sprema da postanu evropski Palestinci…“, „Bošnjaci će svi završiti u getu, odnosno konc-logoru…“, „Bošnjaci u RS su samo ostatak zaklanog naroda…“, „Popis stanovništva treba samo da verifikuje takvo po Bošnjake pogubno stanje…“, „Političari iz RS se spremaju da otkinu pola države koju Bošnjaci i Bosanci osećaju kao svoju i odnesu je negde“…

Primena Alijinog patenta

Novo jeste to što Suljagić govori o RS kao o „okupiranoj teritoriji“, a njenu vlast naziva „nacističkom“, ali nije li Silajdžić govorio o „genocidnoj tvorevini RS i zločinačkom srpskom narodu“, nije li Lagumdžija pominjao da je BiH ponovo u predratnom stanju“, nije li čak i pitomi Tihić govorio da „Srbi, ako nisu zadovoljni, mogu da idu iz Bosne, ali da poneti mogu samo zavežljaj“. Sve je to već viđeno, odnosno sve je to u raznim varijacijama već slušano. A bošnjačka nacionalna javnost (novinari, analitičari, intelektualci), frustrirana što ni Srbi ni Hrvati već 20 godina neće da se uklope u njihov projekat jedinstvene BiH, ćuti naivno verujući da će ono što nije uspelo ni Aliji, ni Harisu, ni Sulji, ni Zlatku možda poći za rukom nekom mlađem, poletnijem, ambicioznijem, ekstremnijem, poput Mirnesa, Željka i dr.

Suljagiću ne fali nijedna od pomenutih odlika, a nacionalnu popularnost je stekao u regionalnoj mobilizaciji muslimana da se masovno prijavljuju na lokalne izbore u Srebrenici. Ali, kao prvo, bošnjački uspeh na izborima za gradonačelnika Srebrenice nije bio rezultat akcije u kojoj se Suljagić istakao, nego ubacivanja u političku utakmicu prnjavorskog biznismena Radojice Ratkovca, koji je koaliciji srpskih stranaka uzeo 15 odsto glasova. I, kao drugo, autorsko pravo na marifetluk glasanja izvan mesta stalnog boravka, bar na prostoru BiH, pripada starom Izetbegoviću, a ne mladom Suljagiću, odnosno SDA, a ne pokretu „1. mart“. Još za izbore 1990. napravljen je autobuski most na relaciji Pazar – Sarajevo, u opštinskim SUP-ovima muslimanski ilegalci su štancali lične karte Sandžaklijama i na kraju je SDA ubedljivo pobedila i u opštinama sa većinom srpskog stanovništva. Emirov lični doprinos usavršavanju Alijinog patenta sastoji se u tome što on pokušava da ga proširi na celu Republiku Srpsku, a Srbi bi valjda trebalo da se navuku na revanš te da na isti način izborno osvoje neke opštine u Federaciji u kojima je zaostala značajnija srpska manjina. I eto ga kao rezultat obnova predratne teritorijalno-etničke strukture BiH „po šari leopardovog krzna“ – metafori koja je najpre muslimanima, a potom Bošnjacima, uoči rata, tokom rata i nekoliko godina nakon rata, bila argument da Bosna mora da bude jedinstvena i celovita ili, u srpsko-hrvatskom prevodu, unitarna i centralizovana pod dominacijom najbrojnijeg naroda. Međutim, ako se aktuelno vođstvo Srpske teško nosi sa socijalnim problemima, nezaposlenošću, korupcijom itd, što se tiče borbe za očuvanje Republike pred inostranim i komšijskim pritiscima, teško mu je naći ravnog još od vremena njenih tvoraca.

Zlatkova skrivena ruka

Da li Suljagić i bošnjačka politička, medijska, kulturna itd. elita, koja sa odobravanjem ćuti na njegova poređenja RS sa nacističkom okupacijom polovine BiH, može da zamisli da bi srpski odgovor mogao da bude i drugačiji? Šta, recimo, ako i Srbi, sledeći koncept „1. marta“, za izbore 2014. mobilišu iz matice svoje sunarodnike sa dvojnim državljanstvom? Da li Suljagić i tiha podrška mogu da zamisle da bi tako srpski birači svojom brojnošću mogli na miran način ne samo da sačuvaju Republiku Srpsku nego i da legalno i legitimno preuzmu vlast u kantonima sa bošnjačkom većinom? Da li veruju da bi takav ishod promenili glasovi iz Sirije, Avganistana, Iraka, Alžira itd. onih nekoliko hiljada preživelih islamskih terorista koji su bosansko državljanstvo dobili na osnovu fotosa sa odrubljenim kaurskim glavama.

Naravno, sve to ostaje za „ne daj bože“, a zvanični organi RS su pokrenuli pravosudni postupak protiv Emira Suljagića jer je on, iako donedavno federalni ministar (?!), stalno nastanjen u manjem entitetu. Vlada RS je, isto tako, blagovremeno rešila problem JMBG-a, dok su federalni i zajednički kasnili i izazvali opravdan gnev sarajevskih roditelja. Vlada RS je posle danonoćnog zatočeništva srpskih predstavnika u Sarajevu njihov povratak u skupštinu BiH uslovila garancijama da će ubuduće moći bezbedno da rade. Međutim, iza svih tih incidenata odmah ili zakratko uvek se otkriva nevešto skrivena ruka bošnjačkog lidera Zlatka i njegove ino-podrške, otelovljene u dva ili tri dobro poznata i vrlo uticajna lika. I uvek je prepoznatljiva ista globalna receptura: „kreiranjem specijalnog događaja“, pokušavaju se izazvati masovne manifestacije i stanje „kontrolisanog haosa“ u prestonici (Sarajevo), koji će se spontano preliti u veće gradove (Banjaluka i Mostar). Sa uvek jednim te istim neskrivenim ciljem: „ukidanje Republike Srpske“; „BiH bez entiteta“, „funkcionalnija BiH“, „neophodne ustavne promene“.

Emir ima jednu manu

Ponavlja se do monotonije i dosade, ali valjda se i računa da će od toga Srbima otupiti refleks samoodbrane i da će u jednom od desetine ili stotine pokušaja uspeti.

Da se vratimo na samog Emira Suljagića. Uz duboko uvažavanje za ratno stradanje njegove porodice, pa i uz toleranciju za negativan stav prema RS, koji deli sa većinom svojih sunarodnika, trebalo bi da ima na umu da su baš Srbi jedini od tri konstitutivna naroda u BiH koji se za nacističku okupaciju može vezivati jedino po masovnim žrtvama. Nije problem to što Suljagić, kako kaže, „celu BiH oseća kao svoju“, nego to što mu smeta da drugi kao svoju osećaju i samo njenu manju polovinu.

(Pressrs.ba – Banja Luka)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *