СУМОРНА СЛИКА СРБИЈЕ: Држава храни 35.000 гладних

SUMORNA SLIKA SRBIJE: Država hrani 35.000 gladnih

12 januara 2015

Narodna kuhinja 455Po topao ručak jednom dnevno na 76 punktova narodne kuhinje u Srbiji, svakog dana dođe više desetina hiljada građana. Koliko je gladnih u našoj zemlji, govori i podatak da se spisak ljudi kojima je ovo jedini siguran obrok, u odnosu na pre pet godina, povećao za više od 15.000. Trećina korisnika su deca, a među njima ima, prema podacima Crvenog krsta Srbije, i dosta radno sposobnih građana.

Država je jednim toplim obrokom dnevno otkako je počela zima zbrinula 35.320 korisnika, ali je broj gladnih trenutno dvostruko veći. U stotinak opština u zemlji nije organizovana nikakva pomoć, pa ni u naznakama ne postoji podatak o broju potencijalnih gladnih ljudi kojima bi jedna porcija kuvanog jela bila potrebna.

– Broj građana koji se obuhvate ovim programom realno je i veći nego što to naše brojke pokazuju – kaže Vesna Milanović, generalni sekretar Crvenog krsta Srbije. – Naime, u jednoj sredini se priprema određeni broj obroka u skladu sa mogućnostima, koje često ne prate potrebe stanovništva. Zato, kako bi toplim obrokom zbrinuo što veći broj najugroženijih porodica, Crveni krst formira spisak korisnika tako da, na primer, petočlana porodica ima pravo na tri obroka, a druga dva obroka biće opredeljena drugoj porodici. S obzirom na to da korisnici nose kući hranu, jasno je da se u okviru porodice i deli, tako da je broj ljudi obuhvaćen ovom vrstom pomoći i veći.

U zimskim mesecima redovi ispred Narodnih kuhinja širom zemlje se povećavaju. Naime, leti se potreba za obrocima smanji, jer mnogi na sezonskim poslovima zarade i bar donekle zadovolje egzistencijalne potrebe. Zato iz državnog budžeta se za funkcionisanje narodnih kuhinja izdvaja novac tokom devet meseci godišnje.

– Zimi podelimo trostruko više obroka nego u letnjim mesecima – dodaje Milanović. – Tokom ovog perioda nam je uvek potrebno više sredstava nego inače. Još uvek imamo više potencijalnih korisnika nego hrane, ali ove godine i nekoliko novootvorenih kuhinja u Vojvodini i jednu u Babušnici. Godišnje isporučimo oko 4.000 tona hrane. Finansiranje zavisi od lokalnih vlasti, čija je obaveza da obezbede uslove, ali najveću pomoć, ipak, daje država.

Najviše gladnih, ako je suditi prema broju korisnika narodne kuhinje, ranije je bilo u gradovima na jugu i jugoistoku zemlje. Poslednjih godina i u vojvođanskim mestima redovi ispred narodnih kazana sve su duži.

– Trenutno je najviše korisnika u Subotici – 1.500 – sabiraju u Crvenom krstu. – Standardno, dosta ljudi čeka obrok u Novom Pazaru – 1.300 dnevno, u Bujanovcu od narodne kuhinje živi 1.200 građana, a u Kuršumliji 950 stanovnika dnevno uzme porciju kuvane hrane od volontera Crvenog krsta.

Pravo na besplatan ručak, koji se sastoji od pola litre kuvanog jela i pola hleba, imaju korisnici materijalnog obezbeđenja i pomoći (MOP), oni sa najnižim primanjima koji ne primaju nikakavu pomoć, samačka staračka domaćinstva, penzioneri sa najnižim prihodima… U sastavljanju ovih lista učestvuju centri za socijalni rad, CKS i opštine. Zato bi, kako ocenjuju u ovim organizacijama, svako pa i najmanje zavrtanje kase bilo – katastrofalno.

– Očekujemo da neće biti smanjena sredstva za programe Crvenog krsta, ni na nivou države ni lokalnih samouprava jer će potrebe samo rasti – napominje sekretarka Crvenog krsta i dodaje da republička vlada za narodne kuhinje godišnje izdvaja 350 miliona dinara. Država plaća deset osnovnih artikala hrane za devet meseci, dopremanje artikala do svih sredina i distribuciju kuvanih obroka do punktova na kojima se obroci dele. Pored ovih sredstava, lokalne samouprave iz svog budžeta obezbeđuju sredstva za troškove kuvanja, struje, magacina…

Na „meniju“ narodnog kazana nalaze se kupus, pasulj, krompir, đuveč, jaja, a kada je više donatora i novca, nađu se i meso i riba. Hleb je obavezan. Korisnici vikendom dobijaju konzerve, jaja, nekada pirinač i makarone.

Među onima koji stoje u redu ispred šaltera narodne kuhinje ne bi li se prehranili nalaze se penzioneri sa minimalnim penzionim čekovima, porodica koje žive samo od socijalne pomoći, ili imaju mesečna primanja manja od 6.000 – 7.000 dinara, bolesnih ljudi nesposobnih za rad. Ipak, dosta je i onih koji su, poslednjih godina, u tranziciji ostali bez posla, pa im je porcija pasulja iz javnog kazana jedini obrok u toku dana.

– Dosta je i dece koja su na našim spiskovima – trenutno je 11.978 onih koji imaju manje od 18 godina – kaže Milanović. – Ipak, ova brojka se gotovo svakodnevno menja, jer neka deca postaju punoletna, dok druga prestaju da budu naši korisnici, a uključuju se neki novi mališani.

PAKETI ZA 54.000 PORODICA

PORED kuvanog obroka, Crveni krst je i ove godine obezbedio pakete hrane i higijenska sredstva za 54.000 najugroženijih porodica u 105 opština. U paketu hrane se našlo brašno, ulje, pirinač, pasulj, testenina, mesne konzerve, paštete, sardine, so, šećer. Od higijene najsiromašniji dobili su deterdžent za sudove i veš, šampon, sapun, toaletni papir, pastu za zube, penu za brijanje i brijač.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *