СУНОВРАТ ЕВРОПСКОГ ЖИВОТНОГ СТАНДАРДА

SUNOVRAT EVROPSKOG ŽIVOTNOG STANDARDA

23 jula 2023

Evropljani se suočavaju sa novom ekonomskom realnošću, onakvom kakvu nisu iskusili decenijama. Postaju siromašniji.

Život na kontinentu kojem su mnogi izvana zavideli na umeću življenja (art de vivre) brzo gubi svoj sjaj dok Evropljani posmatraju kako im opada kupovna moć.



Francuzi jedu manje guščiju džigericu i piju manje crnog vina. Španci škrtare na maslinovom ulju. Finci se pozivaju da koriste saune tokom vetrovitih dana kada je energija manje skupa. Širom Nemačke, potrošnja mesa i mleka je opala na najniži nivo tokom poslednje tri decenije i nekadašnji procvat tržišta organske hrane je svenuo. Italijanski ministar za ekonomski razvoj, Adolfo Urso, sazvao je krizni sastanak u maju o ceni testenine, omiljene osnovne hrane u zemlji nakon što je njena cena porasla gotovo dvostruko više u odnosu na nacionalnu stopu inflacije.

Evropska nevolja

Sa izdacima za potrošnju u slobodnom padu, Evropa je skliznula u recesiju na početku godine, što oznažuje osećanje relativnog ekonomskog, političkog i vojnog opadanja koji je nastupilo početkom ovog veka.

Trenutna evropska nevolja dugo se priprema. Sve starija populacija kojoj je više stalo do slobodnog vremena i sigurnosti zaposlenja u odnosu na zaradu dovela je do godina slabog ekonomskog rasta i slabog rasta produktivnosti. Onda je usledio dvostruki udarac pandemije COVID-19 i sve dužeg ruskog ratovanja u Ukrajini. Remećenjem globalnih lanaca snabdevanja i vrtoglavim rastom cena energenata i hrane, krize su pojačale more koje su se nadimale ispod površine decenijama.

Odgovori vlada takođe su dodatno pojačali probleme. Kako bi sačuvale poslove one su prevashodno subvencionisale poslodavce, što je ostavilo potrošače bez gotovinskog zaleđa kada je nastupio cenovni šok. Amerikanci, za razliku od njih, okoristili su se jeftinom energijom i vladinom pomoći usmerenoj direktno na građane i održavanje njihove potrošnje.

U prošlosti, zavidna kontinentalna izvozna ekonomija mogla bi da pruži pojas za spasavanje. Ali tanak oporavak u Kini, kritično važnom evropskom izvoznom tržištu, potkopava tu opciju za oporavak rasta. Visoke cene energije i razbesnela inflacija na nivou koji se nije sretao još od 1970-ih godina prošlog veka umanjili su proizvođačku cenovnu prednost na međunarodnom tržištu i razorile su nekada harmonični odnos sa radnicima. Kako se primiruje globalna trgovina, snažni evropski oslonac na izvoz – koji zaprema oko 50 odsto bruto društvenog proizvoda evrozone u odnosu na 10 odsto SAD – zapravo postaje slabost.

Privatna potrošnja opala je za oko jedan odsto u dvadeset država koje čine evrozonu od kraja 2017. prilagođeno inflaciji, prema Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (Organization for Economic Cooperation and Development, OECD), pariskom klubu uglavnom bogatih zemlja. U SAD, gde domaćinstva uživaju u snažnom tržištu rada i povećanju dohotka, potrošnja je porasla za skoro devet odsto. Evropska unija sada obuhvata oko 18 odsto globalnih izdataka na potrošnju, u poređenju sa 28 odsto za SAD. Pre 15 godina, EU i SAD su svaka predstavljale oko jedne četvrtine ukupnog iznosa.

Premerene u odnosu na inflaciju i paritet kupovne moći, plate su pale oko tri odsto od 2019. godine u Nemačkoj, 3,5 odsto u Italiji i Španiji i šest odsto u Grčkoj. Realne zarade u SAD su se povećale za šest odsto u istom naznačenom periodu, prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj.

Nove stare poteškoće

Poteškoće su zahvatile i srednju klasu. U Briselu, jednom od najbogatijih evropskih gradova, učitelji i medicinske sestre stoje u redu pre neko veče da pokupe namirnice upola cene koje se prodaju iz kamiona. Prodavac, firma Hepi Aurs Market (Happy Hours Market) sakuplja hranu iz supermarketa kojoj je rok trajanja blizu isteka i reklamira je preko aplikacije. Mušterije mogu da je naruče rano poslepodne i da pokupe svoje namirnice sa popustom uveče.

„Neke mušterije mi kažu da zbog mene mogu da jedu meso dva ili tri puta nedeljno”, kaže Pjer van Hede, koji je delio gajbe sa namirnicama.

Karim Buaza, tridesettrogodišnji medicinski tehničar koji je pravio zalihe mesa i ribe na sniženju upola cene za svoju ženu i dvoje dece, žali se da inflacija znači „skoro da moraš da radiš drugi posao kako bi platio za sve što je potrebno”.

Slične usluge proširile su se širom regiona, i reklamiraju se kao način da se smanji rasipanje hrane kao i da se uštedi novac. Tu gud tu go (TooGoodToGo), kompanija osnovana u Danskoj 2015. godine koja prodaje preostatke hrane od ugostitelja i restorandžija, ima 76 miliona registrovanih korisnika širom Evrope, otprilike tri puta više nego na kraju 2020. godine. U Nemačkoj, Sirplus, startap pokrenut 2017. godine, nudi „spasenu” hranu, uključujući proizvode kojima je istekao rok trajanja, u svojoj internet prodavnici. Tako čini i Motatos, pokrenut u Švedskoj 2014. godine i sada prisutan u Finskoj, Nemačkoj, Danskoj i Velikoj Britaniji.

Potrošnja skupih namirnica je doživela kolaps. Nemci su trošili 52 kilograma mesa po stanovniku 2022. godine, osam odsto manje nego prethodne godine i najmanje od kada se otpočelo sa ovom procenom 1989. godine. Dok ponešto od tog pada odražava društvenu brigu za zdravu ishranu i dobrobit životinja, eksperti navode da se trend ubrzao kada su cene mesa skočile i do 30 odsto poslednjih meseci. Nemci takođe zamenjuju meso poput govedine i teletine za manje skupe proizvode poput živine, navodi Federalni poljoprivredni informacioni centar.

Tomas Volf, snabdevač organskom hranom nedaleko od Frankfurta kaže da je prodaja njegovih proizvoda opala za skoro 30 odsto od kada je porasla prošlogodišnja inflacija. Volf kaže da je ranije upošljavao 33 radnika tokom pandemije kako bi išao u korak sa snažnom potražnjom skupih ekoloških prehrambenih proizvoda, ali je od tada sve morao da ih otpusti.

Slaba potrošnja

Ronja Ebeling, dvadeset šestogodišnji konsultant i autorka koja radi u Hamburgu, kaže da štedi četvrtinu svojih prihoda, delimično i zbog toga što je zabrinuta da li će imati dovoljno novca za penzionisanje. Troši malo na odeću ili kozmetiku i deli automobil sa ocem svog partnera.

Slaba potrošnja i loši demografski izgledi čine Evropu manje privlačnom za poslovanje, počev od giganta prodaje potrošnih dobara Proktera end Gembla do imperije luksuznih proizvoda LVMX, koji sve veći deo svoje prodaje ostvaruju u Severnoj Americi.

„Američki potrošači otporniji su od onih u Evropi”, rekao je Unileverov glavni finansijski službenik Grajem Pitekli u aprilu ove godine.

Ekonomija evrozone porasla je za oko šest odsto tokom prethodnih 15 godina, izraženo u dolarima, u poređenju sa 82 odsto koliko je porasla američka ekonomija, prema podacima MMF-a. Ovo čini prosečnu zemlju Evropske unije siromašnijom po glavi stanovnika od svake američke države izuzev Ajdaha i Misisipija, prema izveštaju Evropskog centra za međunarodnu političku ekonomiju, nezavisnog tink-tenka sa sedištem u Briselu. Ukoliko se tekući trend nastavi, do 2035. jaz između ekonomskog učinka po glavi stanovnika u SAD i EU biće kao jaz između Japana i Ekvadora sada, navodi izveštaj.



Na mediteranskom ostrvu Majorka, biznisi lobiraju za dodatne letove iz SAD kako bi se povećao broj izdašnih američkih turista, kaže Maria Frontera, predsednik komisije za turizam Privredne komore Majorke. Amerikanci prosečno troše oko 260 evra (292 dolara) dnevno na hotele u poređenju sa manje od 180 evra (202 dolara) koliko troše Evropljani.

„Ove godine smo primetili veliku promenu u ponašanju Evropljana zbog ekonomske situacije sa kojom se nose”, kaže Frontera, koja je nedavno putovala u Majami da bi naučila kako bolje udovoljiti američkim kupcima.

Slab rast i sve više kamatne stope istegli su do tačke pucanja velikodušne evropske države blagostanja, koje omogućavaju popularne zdravstvene službe i penzije. Evropske vlade uvidele su da su stari recepti za rešavanje problema ili nepriuštivi ili da više ne funkcionišu. Tri četvrtine od hiljadu milijardi evra subvencija, poreskih olakšica i drugih formi olakšanja su potrošene kako bi se potrošači i poslovi lakše nosili za višim energetskim troškovima – za šta neki ekonomisti kažu da sada doprinosi inflaciji, čime se potkopava sama svrha uvođenja subvencija.

Javno finansiranje je srezano nakon što je globalna finansijska kriza ispostila državno finansirane zdravstvene sisteme evropskih država, posebno britansku Nacionalnu zdravstvenu službu (National Health Service).

Vivek Trivede, trideset jednogodišnji anesteziolog koji živi u Mančesteru, u Engleskoj, zarađuje oko 51.000 funti (67.000 američkih dolara) godišnje za četrdeset osmočasovnu radnu nedelju. Inflacija, koja je bila oko 10 odsto ili viša u Ujedinjenom Kraljevstvu tokom skoro godinu dana, proždirala je njegov budžet, navodi on. Trivedi kaže da kupuje namirnice na sniženju i troši manje na ručavanje u restoranima. Neke kolege u potpunosti su isključile grejanje tokom prethodnih nekoliko meseci, zabrinuti da neće moći da podmire troškove koji su naglo skočili, kaže za Volstrit džurnal.

Noa Koen, dvadeset osmogodišnji stručnjak za odnose sa javnošću iz Londona, kaže da bi mogla da učetvorostruči svoju platu na istom poslu tako što bi iskoristila svoj američki pasoš i preselila se preko Atlantika. Koenova je nedavno dobila povišicu od deset odsto nakon što je promenila posao, ali je ovo povećanje u potpunosti progutala inflacija. Ona kaže da njene prijateljice zamrzavaju jajne ćelije zato što ne mogu da u dogledno vreme priušte da imaju decu, nadajući se da će imati više novca u budućnosti. „Oseća se da je došlo do dubokog zamrzavanje životnog standarda”, navodi ona.

Pad standarda

Hju Pil, glavni ekonomista Banke Engleske, upozorio je britanske građane u aprilu da bi trebalo da prihvate da su siromašniji i da prestanu da insistiraju na višim platama. „Da, svi stojimo dosta slabije”, rekao je, navodeći da bi nastojanje da se rast cena nadomesti većim platama samo podstakao veću inflaciju.

Pošto je potrebno da evropske vlade povećaju troškove za odbranu i ukoliko se u obzir uzmu sve veći troškovi zaduživanja, ekonomisti očekuju da dođe do porasta poreza, što će se odraziti kao dodatni pritisak na potrošače. Porezi u Evropi već sada su visoki u odnosu na druge bogate zemlje, otprilike 40-45 odsto BDP-a u odnosu na 27 odsto u SAD. Američki radnici kući nose skoro tri četvrtine ukupnog iznosa svojih plata, kada se odbiju, između ostalog, i porezi na prihod i troškovi za socijalno osiguranje, dok nemački radnici zadržavaju jedva polovinu.

Pauperizacija Evrope osnažila je položaj radničkih sindikata, kojima se pridružuju desetine hiljada članova širom kontinenta. U pitanju je obrt decenijskog trenda.

Viša stopa članstva u sindikatu ne znači da će se ona odmah odraziti u vidu punijih džepova za njihove članove. To je zato što mnogi podstrekuju radnike da preferiraju više slobodnog vremena u odnosu na veće plate, čak i u svetu sve veće nestašice kvalifikovanog rada.

IG Metal, najveći nemački sindikat, poziva uoči pregovora o kolektivnom ugovoru koji bi trebalo da se održe u novembru da se usvoji četvorodnevna radna nedelja sa ovim nivoom dohotka radnika umesto da se povećaju plate metalskim radnicima. Zvaničnici navode da bi kraća radna nedelja popravila zdravlje radnika i kvalitet života dok bi u isto vreme ova industrija postala atraktivnija za mlađe radnike.

(Standard/The wall street Journal)

KOMENTARI



17 komentara

  1. 1389 says:

    Kraj umetne imperije EU uskoro dolazi na naplatu...

    • Independent says:

      Šta bi na ovo rekli srbijanci? Recimo 1993 godine. Pad potrošnje za 1%.U Evropi. U srbiji pad milion %. I nikom ništa. Nije bilo ni jednog štrajka. Nijednog. A plate 5 - do vrtoglavih 10 maraka. Mesečno A cena kutije keksa je bila 150 maraka. U dinarimaZato je bilo u Srbiji štrajkova 1990 kada su plate bile 1000 maraka. E to je bilo malo. Zato su 2 godine kasnije dobili 5 maraka mesečnu platu. I nije bilo štrajka nijednog. Svi srbijanci su bili zauzeti stvaranjem velike srbije, ko da štrajkuje kada se stvara velika Srbija Želeli su da se konačno i oni okupaju u svom srbijanskom moru,a u Hrvatskoj, Pa su se i okupali. U KRVI. Samo u Vukovaru je poginulo 20 hiljada srba,a drugde u Hrvatskoj još toliko. Danas je Srbija zvanicno najsiromasnija zemlja evrope, u društvu sa albanijom. I jedna od 10 najsiromasnijih zemalja na celom svetu. A ima 227 zemalja. Da li danas ima štrajkova? Pa nema. Zaista je Srbija Bogom dana zemlja za političare, šta god da uradiš tom narodu on se ne buni. Jedinstven slučaj na svetu da je ceo narod pretvoren u stado ovaca.

  2. pamet u glavu says:

    Krize se i orkestriraju da bi se izvrsio prenos bogatstva odozdo prema gore, odnosno da bi bogati bili jos bogatiji, a siromasni jos siromasniji. Druga faza najavljenog „Velikog reseta“ je rat. Prva je bila curtona-tzv. K19. Rat je sastavni dio plana tzv. Velikog reseta, jer ubrzava ekonomski kolaps koji je potreban pre nego se krene u „Bolju ponovnu izgradnju“ (Build Back Better). Izreziranim ratom u Ukrajini poremeceni su lanci opskrbe svih vrsta, a nestasica goriva i inflacija doprinose geopolitickim napetostima koje mogu izazvati stagflaciju, ekonomsku situaciju u kojoj su inflacija i stope nezaposlenosti visoke, dok se ekonomski rast usporava. Krajnji rezultat je povecana ovisnost o drzavnim subvencijama, a to je jasan cilj tzv. Velikog reseta, bas kao i uvodjenje univerzalnog osnovnog dohotka i digitalnih valuta centralne banke CBDC, kojim ce se stvoriti dodatna zavisnost covecanstva. Cilj je da se osigura da svi (i na "Istoku" i na "Zapadu") budemo jednako siromasni i nesposobni ugroziti cionisticko-bankarski monopol moci i bogatstva. Niko nece imati nista-to je plan ekipe iz Davosa(svetski ekonomski forum-WEF) iza koje stoje mocni centralni judeo bankari-gospodari novca, mas medija, gojskih „vlada“, UN, SZO, ratova, revolucija, kontrolisanog haosa… koji sada zele privatizovati i ljudska tela i duse i zato prave zavrsnu „predstavu“ koja po sistemu „problem-reakcija-resenje“ treba da im donese apsolutnu vlast… Ali covek snuje, a Bog odredjuje… Pazljivo isplanirani rat u Ukrajini smanjuje oslanjanje Evrope na rusku energiju, cime se pojacava hitnost ciljeva „odrzivog“ razvoja tzv. UN. Gospodari haosa koriste sankcije protiv ruskog energetskog sektora kako bi ubrzali prelaz na tzv. zelenu energiju. Ratom se stvara i nestasica hrane, pa je sada sasvim jasno zasto su posljednjih godina predvodnici tzv. Velikog reseta, poput Billa Gatesa, pozivali da se prestane jesti pravo meso i da se predje na ono sinteticko, uzgojeno u laboratoriji. Rat ce samo ubrzati prelazak na sinteticku hranu, koja za globaliste ima visestruku korist. Osim sto ce ljudi postajati sve bolesniji, bit ce sve ovisniji o hrani proizvedenoj od strane monopola i stoga ce se lakse moci kontrolisati. Ne treba smesti s uma jos jednu opasnost koja nam preti, a to je prepustanje nacionalnog suvereniteta Rokfelerovoj-Svetskoj zdravstvenoj organizaciji-WHO, koja je takodje povezana sa WEF ciju je skolu po Schabovim recima pohadjao i sam Putin, a ne samo „lideri“ tzv. Zapada. No, bez obzira sto globalisticka kabala preko svojih glumaca-„predsednika“, „premijera“, “ kancelara“… gura svet u ruke tehnokratije, verni znaju da njihova sudbina ne zavisi o Schwabu i ekipi iz Davosa, vec da je sve u Bozijim rukama. Slava Ocu i Sinu i Svetom Duhu. Amin.

  3. Cp6a says:

    Nije to dovoljno žestoko.

  4. Sodom von Gomor says:

    Adolfo Usro i Usrula von der Lajer ce da spasu EUropsku ekonomiju, verujmo im, oni su stručnjaci, znanstvenici i imaju svoje stozere iz kojih frcaju njihove umotvorine ;-)))

  5. Pingback: SUNOVRAT EVROPSKOG ŽIVOTNOG STANDARDA – Sedma Sila

  6. milorad5 says:

    daleko je ovo od sunovrata ali PRAVI sunovrat NIJE daleko...ovo su samo vetrovi siromašva koje će ih pogoditi...i kada to krene biće brzo i masivno...milioni će ostati bez posla a posle god.dana i bez uštedjevina i onda počinje pravi haos...ima naši gastarbajteri da begaju u srbiju:)..sve ovo može da počne već za 2 god.a za 3 god ko mrtav ko živ...

  7. Jedan tamo, ne znaš ga ti... says:

    >>Privatna potrošnja opala je za oko jedan odsto u dvadeset država koje čine evrozonu<>plate su pale oko tri odsto od 2019. u Nemačkoj, 3,5 odsto u Italiji i Španiji<< Siguran sam da ogromna ogromna većina čitalaca sa zebnjom i toplim, ljudskim saosećanjem prati ove uznemirujuće, pa, reklo bi se i srceparajuće vesti koje dolaze iz nama tako bliske, prijateljske i voljene nam Evrope. Užasna je i sama pomisao a kamoli čitanje ovih strašnih vesti o toj skandaloznoj i ponižavajućoj situaciji. O surovosti same stvarnosti u kojoj su se potpuno nespremne, gotovo "preko noći" obrele velike evropske nacije, da i ne govorimo! Zamislite da našem prosečnom čoveku istovremeno ukinu i crevca na žaru i škembe čorbu! Duvan čvaraka samo o praznicima...! E, tako je jadnom Francuzu bez guščje džigerice, Špancu bez maslina ili Italijanima bez paste, onim finim Fincima bez saune! Da li vam sav taj horor sada jasne dopire do svesti?! Pravi pravcijati sunovrat! Nego šta!?

    • Rista Bre says:

      Bedno da bednije nemoš biti. Znači, to je stav Intermagazina? Pa, nema šanse da prođete sa vašom glupavom propagandom. Niti Zapad propada, niti Istok preuzima "vlast", ali promene se događaju i tek treba da se dogode, što ne znači da će se i dogoditi promene te vrste. Proces promena može da traje vekovima. Ni Zapadni narodi nisu preko noći osvojili pola sveta i porobili narode planete Zemlje. To trajalo gotovo hiljadu godina. Ratovi su sastavni deo preživljavanja plemena Zemlje. Čoveka i njegov razvoj su uvek i neminovno pratila divljačka ubijanja, genocidi i propaganda. Radi osvajanja teritorija ljudi su razvijali sredstva ubijanja koje mi zovemo tehnologija. Sve to ide polako i sporo sve je neizbežno jer čovek je još uvek divljak koga predvode, kao i obično, najjači divljaci nekad, i oni divljaci koji komanduju tehnologijom danas. Pošto smo još uvek u fazi divljaštva, vrlo često se događaju strahoviti genocidi pa čak i istrebljenja celih naroda. Bilo i biće. A Intermagazin sa svojim idiotima nije ni blizu to da shvati nego se bavi propagandom, objavljivanjem divljačkih tekstovima koje bedaci Intermagazina krajnje glupavo pažljivo pabirče sa kojekakvih propagandnih medija. I divljački se bore da opstanu, ispirajući mozgove svojih malobrojnih čitalaca. Vidi ovog Intermagazinovog jadnička i kakve gluposti piše? Pročitaj većinu komentara milorada5 i sličnih i oma ti jasno da su im mozgovi ili prazni ili sjebani. Miloradov mozak je prazan, Tamo nekog urednika Intermagazina mozak je idiotizovan i sjeban. Miserablesi. Idioti ne zarađuju novac, pa tako ni intermagazin neće zaraditi. Na ovaj način trajaćete vrlo kratko osim ako vas ne održe veštački u nekoj ludnici zatvorenog tipa. Sve ste bedniji. Da Bog sačuva. Čak i botovi nemaju posla na Intermagazinu. Tek tu i tamo. Evo vam savet. Pokušajte da objavljujete manje idiotizovane i propagandne članke koji će vam na duže vreme stabilizovati portal. Zaposlite bar jednog profesionalnog novinara ili nekog sličnog meni koji može da vam da bar jedan dobar savet. Trka da se na brzinu iskoprcate iz septičke jame u koju ste upali, neće uspeti. Samo dublje tonete. A ti budalo od urednika, ne piši gluposti. Niti su prodavnice na Zapadu prazne, niti ljudi gladuju. Ne znači da neće, ali nije bolje ni na Istoku. Čak šta više, Istok još nije ni blizu standarda gladnih ljudi Zapada. Kina ima još uvek 180 miliona gladnih ljudi. To kao pola Evrope, ali u Kini je to SAMO jednocifren procenat. Zanemarljivo i Kineska vlast se ne uzbuđuje previše, jer do pre nekako bilo skoro milijardu gladnih. Znači, na neki bedni način napreduju. Između ostalog, rade kao stoka. Indijski narod je još uvek u robovlasničkom periodu gde je narod podeljen po Kastama i to po Zakonu. Najniža kasta su potpuno neobrazovani ljudi a takvih u Indiji ima oko 500 miliona. Žive na obalama reka, peru gaće u vodama tih istih reka, seru u reke, sahranjuju leševe bacajući ih u reke, piju vodu iz reke i smatraju je svetom vodom, mladići Indije još uvek uživaju pravo da grupno siluju bilo koju žensku koja se nekim slučajem ili ne, nađe sama na ulicama moga grada. Po ulicama Zapadnih gradova hodaju pijani i drogirani zombiji, kapitalisti se uopšte ne uzbuđuju... Pišite malo i pravu istinu. Zašto lažete Srbe, pobogu?

    • Jedan tamo, ne znaš ga ti... says:

      Rista je stvaaarno teški bolid...

  8. M says:

    Nije to ništa,bit će još gorije!

  9. michael pan says:

    Nema pljacke ostatka sveta i jos dok se sprovede dekolonizacija tek ce tad da imaju poteskoce.

  10. Darko says:

    Živim u zapadnoj evropi. Nije nikakav sunovrat ali je puno teze. Nisu ovo sedamdesete kada je čistačica u nemačkoj mogla da kupi Mercedes. Sada čistačica može da kupi neki manji Hyundai ili tako nešto. I sve je to tako, ljudi i ovde čekaju na lekare i snimanja i po godinu dana. Najbitnije je da naši političari iz zapadne evrope imaju para za ukrajinu, a nemaju za lečenje svog naroda.

    • EkRostand says:

      Nije to ni tako loše,manje prežderavanja pa će i dupe ove gospoje na slici biti u poželjnim gabaritima,ovako im stražnjice u neprekidnoj ekspanziji,a celulit kipi na sve strane.

  11. Željko says:

    Nije baš tako sve "crno" U EU, njemački radnik samac natrag doma nosi 2/3 novca a onaj u braku i koji živi s obitelji vraća doma 80% novca i još na kraju godine povrat poreza, tako da ako ima samo jedno dijete država mu vraća preko toga djeteta sve, čak i dobije cca. 10% više od svoje plaće na mjesečnoj razini!

  12. Velika Metla says:

    Imaju oni još dosta, njihove države, ušteđevine od prethodnih pljački. No je za njih problem kako će dalje, zato i kevću ovoliko.

  13. Dragan Pik-pantalon says:

    Pobogu sade će svi da nagrnu u Srbiju gde teče med i mleko.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *