СУТРА ЈЕ СПАСОВДАН: Ево шта смете да радите и шта ујутру прво треба да поједете

СУТРА ЈЕ СПАСОВДАН: Ево шта смете да радите и шта ујутру прво треба да поједете

24 маја 2017

Српска православна црква и верници сутра славе један од највећих хришћанских празника, Вазнесење Господње – Спасовдан.

Спасовдан је један од десет празника посвећених Господу Исусу Христу, који се обележава 40 дана после Васкрса, увек у четвртак, а десет дана пре Светих Тројица (Духова).

Вазнесење Господње је сећање на дан када се Исус Христос четрдесети дан после васкрсења последњи пут јавио својим ученицима – дванаесторици апостола и узнео (вазнео) на небо, и „сео с десне стране Бога“.

На Спасовдан се не ради никакав тежак посао, пошто је велики празник који, према веровању, може да спаси кућу од невоље, а децу од болести. Изузетно је цењен и поштован у доба цара Душана.

По хришћанском веровању, васкрсењем је Господ показао да је јачи од смрти и 40. дана од васкрсења његови су се ученици налазили за трпезом. Тог дана им се Христос поново јавио и рекао:

„Идите по свему свету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује биће осуђен“, наводи се у Новом завету.

Обичаји на Спасовдан

Пре зоре, на Спасовдан Крстоноше походе записе – освештана стабла, најчешће храстове или неке воћке, махом дивље крушке. Носећи барјаке и крст, народ стиже под стабло записа, китећи га венцима цвећа и дарујући разним ђаконијама.

Према старом словенском веровању, громовник Перун, тукао је громовима и градом усеве, а божанство је спасавало усеве од града.

Записано је да је једном домаћину крај Тополе, који је одсекао запис на својој њиви у намери да га исече за капију, гром ударио у двориште где је лежао посечени запис, баш када је женио сина, и растерао сватове.

На Спасовдан се изјутра не једе ништа док се не окусе јагоде. Понегде се чак и веровало да не ваља окусити ново воће ако су неком деца умирала, док најпре неразделе сиротињи од тог новог воћа за душу своје деце, јер ће, у противном, на оном свету деца остати без тог оброка и гришће своје прсте уместо оброка, говорећи да су им га родитељи појели.

За Спасовдан као крсну славу клало се јагње и спремала се цицвара. Иначе, наши стари нису пили млеко од од Нове године до Спасовдана, а веровали су да на Спасовдан мушкарци не ваља да се брију, жене да се умивају а деца да се купају па то нису тог дана ни чинили.

На Спасовдан никако не ваља спавати преко дана да се не би дремало читаве године.

На тај дан богатији су после одласка у цркву позивали госте на ручак, а мање имућни су настављали дружење испред цркве где се народ окупљао и веселио.

Био је и обичај да се на Спасовдан, пре сунца, купа у реци или мору.

На Спасовдан, веровало се у Шумадији, у зору се могу видети вампири.

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u