ŠVAJCARSKI „Neue Zürcher Zeitung“: Pokušaj Srbije da bude neutralna

ŠVAJCARSKI „Neue Zürcher Zeitung“: Pokušaj Srbije da bude neutralna

22 августа 2014

SRBIJA zastaveKonfrontacija između Istoka i Zapada oko Ukrajine primorava balkanske zemlje da zauzmu pozicije, što je za Srbiju naročito rizično budući da Beograd zavisi kako od Evropske unije, tako i od Moskve, piše danas ugledni švajcarski list „Noje cirher cajtung“ (NCC).

Države EU su, upozorile zemlje kandidate da „ne uskaču u rupe na ruskom tržištu nastale embargom Moskve na uvoz prehrabmenih namirnica iz Unije, navodi list i uz opasku da se od uvođenja embarga novi ponuđači tiskaju na tržište Rusije.

I dok u Turskoj ne haju mnogo za upozorenja Brisela, ona se u zemljama kandidatima na Balkanu ozbiljno shvataju. Albanija i Crna Gora su odmah skrenule na briselski kurs, dok je situacija komplikovanija za Makedoniju, a naročito za Srbiju.

Kaznene mere protiv Moskve su u Srbiji nepopularne – ne samo iz ekonomskih razloga, ocenjuje list navodeći da je Rusija posle Nemačke i Italije treći trgovinski partner Srbije koja je istovremeno potpuno zavisna od ruskog gasa.

„Povećanjem cene gasa Moskva bi mogla da otera Srbiju u bankrot. Sa druge strane, ruski embargo za EU nudi srpskoj poljoprivredi šansu, i to ne samo zahvaljujući sporazumu o slobodnoj trgovini sa Rusijom“, konstatuje list.

Izvoz životnih namirnica u Rusiju je, kako se navodi, beležio rast i pre zapadno-evropskog ekonomskog rata, a srpski proizvođači mleka, voća i žitarica su zatrpani porudžbinama iz Rusije.

Takođe, mnogi Srbi gaje prijateljska osećanja prema Rusiji, zbog zajedničke pravoslavne vere, slovenskih veza i sećanja na rusku podršku počekom 19. veka, piše list navodeći reči ruskog ambasadora u Beogradu koji je rekao da bi Srbija pucala sebi u nogu ako bi podržala sankcije Zapada protiv Moskve.

„Tako se vlada našla u dilemi i ima malo manevarskog prostora između Istoka i Zapada. Zbog toga se Beograd čvrsto drži politike neutralnosti – poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, ukljucujući Krim – ali odbija sankcije protiv Moskve“, piše list objašnjavajući da „nepriznavanje jednostranog otcepljenja Krima naravno ima veze sa Kosovom, sa čijom nezavisnošću Beograd izlazi na kraj, ali je formalno ne priznaje“.

Konfrontacija Istoka i Zapada ima, kako se kaže, direktne posledice po projekat Južni tok koji treba da dovede ruski gas preko Balkanskog poluostrva do Italije i Austrije.

EU želi da spreči izgradnju Južnog toka, jer Gasprom, kako se navodi, teži monopolu na isporuku i tranzit gasa. Bugarska je pod snažnim pritiskom morala da obustavi izgradnju, dok su Austrija i Mađarska zaključile sporazume o izgradnji sa Gaspromom.

Početkom jula Srbijagas je potpisao ugovor sa Gaspromom o izgradnji 600 kilometara dugog gasovoda u koji će se investirati 2,1 milijarda evra. Beograd će, prema rečima premijera Aleksandra Vučića, svoj udeo izmiriti zahvaljujući tranzitnim taksama, podseća list uz ocenu da „zahvaljujući ruskoj dobroj volji, za Beograd skoro da nema rizika“.

Međutim, „Brisel ima polugu da primora Srbiju na spoljnu politiku prema Moskvi koja je u skladu sa EU“, piše švajcarski list navodeći da se očekuje da „prvo poglavlje pristupnih pregovora EU i Srbije bude otvoreno 2015. godine a da „preuzimanje briselskih smernica prema Moskvi sve više postaje kriterijum za pristupanje“.

Doduše, pregovori bi mogli da traju deset godina što, kako se ocenjuje, nešto umanjuje kratkoročno dejstvo evropskog pritiska. Berlin će, kako navodi jedan zapadni diplomata, „još neko vreme predusredtljiv“.

Ali, na duže staze Nemačka, koja na Balkanu nastupa kao evropska vodeća sila, neće tolerisati kurs neutralnosti te zemlje kandidata za EU, piše list.

Srbija će 2015. preuzeti od Švajcarske predsedavanje Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) kojoj je pripala značajna uloga posrednika u rešavanju ukrajinske krize, podseća ciriški list i dodaje da Bern i Beograd već sada imaju intenzivnu saradnju tim povodom.

„Taj zadatak Srbiji stiže u krajnje nezgodnom trenutku. Umesto, da se Beograd, kako se planiralo, preporuči kao simpatičan domaćin međunarodnih konferencija, sada će morati da posreduje u jednoj opasnoj konfrontaciji. Rizici su veliki za zemlju koja neposredno zavisi od oba tabora, a šanse da će pobrati lovorike su minimalne“, piše list.

U diplomatskim krugovima se može čuti da Bern i Beograd razgovaraju o mogućnosti da jedan broj švajcarskih diplomata koji su već uključeni u ukrajinsko pitanje, i pošto Srbija preuzme predsdavanje OEBS, nastave da rade na rešavanju te krize, piše „Noje cirher cajtung“.

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u