Свака песма – мали драгуљ

Svaka pesma – mali dragulj

30 aprila 2018

POETA koji je snažno obeležio srpsku poeziju druge polovine 20. veka Borislav Radović, vrsni esejista i prevodilac retkog kova, preminuo je u četvrtak po podne u Beogradu. Dugo, uspravno i uspešno nosio se sa opakom bolešću, a kako smo nezvanično saznali, minuo je svetom iznenada, na ulici, u društvu pesnika Milutina Petrovića, s kojim je decenijama prijateljevao.

Radović je rođen 10. marta 1935. u Beogradu, gde je završio studije opšte književnosti, a veći deo radnog veka proveo je kao urednik u „Nolitu“. Stihove je objavljivao još kao srednjoškolac, da bi se kao student oglasio prvom zbirkom „Poetičnosti“ (1956), za koju je dobio „Brankovu nagradu“. Usledile su pesničke knjige – „Ostale poetičnosti“ (1959), „Majna“ (1964), „Bratstvo po nesanici“ (1967), „Opisi, gesla“ (1970), „Pesme 1971-1982“, „Pesme 1971-1991“, za koje je dobio pregršt najprestižnijih nagrada, među kojima su „Zmajeva“ i „Nolitova“, „Branko Miljković“, „Vasko Popa“, „Desanka Maksimović“, „Žička hrisovulja“. Za eseje o pesnicima i poeziji ovenčan je priznanjem „Đorđe Jovanović“, a ostaju upamćeni njegovi izuzetni prevodi S. DŽ. Persa, Elijara, Bodlera i Balzaka.

Ozbiljni tumači su Borislava Radovića odavno svrstali među klasike, kao jednog od najznačajnijih pesnika kulture kod nas, rame uz rame sa Jovanom Hristićem i Ivanom B. Lalićem. Strog prema sebi, Radović se retko oglašavao novim knjigama, ali mu je zato, kako je svojevremeno primetio Bogdan A. Popović, svaki stih zlata vredan. Prešao je put od nadrealističkih uticaja, preko neosimbolističkih, do pesama u kojima se nalazi životno i literarno iskustvo, duboko promišljeno i dato u jasno uobličenim stihovima, sa konkretnim slikama koje plene pažnju čitalaca.

Dugo godina Radović je bio član slavnog „Nolitovog“ uređivačkog tima u kome su bili Vasko Popa, Ivan B. Lalić, Jovan Hristić, Miloš Stambolić, Nikola Bertolino, Simon Simonović. U razgovoru za „Novosti“, Simonović se priseća kako je Radovića upoznao još 1963. u amaterskom pozorištu u Vranju, gde su igrali različite uloge:

– Naredne godine dobio je Oktobarsku nagradu Beograda za prevod „Morekaza“ S. DŽ. Persa. Nastavili smo da se viđamo, od ulica Svetog Save, preko Ilije Garašanina, do Umke. Vredelo bi napraviti rečnik njegovih pesama, da se značenja njegovih reči uporede sa onim standardnim. Svaka njegova pesma je, naime, velika jezička zagonetka. Možda je zato neko vreme bio prećutkivan. Kao što je on učio od Pope, a da nikakvih sličnosti nije bilo, tako sam i ja, kao pesnik, učio i od Pope i od njega. Možda i više od Bore.

S vremena na vreme prispevaju pozivi za učešće na nekoj književnoj večeri. Pred tim pozivima javlja se pomisao kako je pesniku oduvek bilo mesto na dvoru ili na trgu. Poziva sa dvora više nema: to je ipak srećna okolnost, koja se prihvata sa olakšanjem. Tamo je sve više zvanica, a sve manje para… Ostaju pozivi s trga. Ni tamo nema zlatnika, ima samo bakrenjaka; no tamo će zato svojski i nahraniti i napojiti pesnika. Posadiće ga za sto i napuniće mu tanjir i čašu dokle god ne ustane i otetura se na počinak. To je lep, stari običaj s kojim je poezija počinjala i s kojim bi bio red i da se završi, kad joj bude došao kraj. Tu, za stolom, čovek biva svaki put iznova istinski dirnut i u isti mah uplašen saznanjem o vazdašnjem značaju uloge koja mu se pripisuje i koju je nehotice prihvatio, zapisao je jednom prilikom Borislav Radović.

Prilikom nedavnog tajnog glasanja članova Odbora za književnost i jezik SANU za nove akademike, Borislav Radović je ostao zaobiđen. Hoće li, zbog tako olakog prelaženja preko dela istinski velikog pesnika, neko imati bar mali osećaj stida?

Prema pesnikovoj želji, sahrana će biti obavljena u krugu najuže porodice.

MUDAR I SAMOSVOJAN

U telegramu saučešća porodici preminulog pesnika, ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević je naveo:

– Srpska poezija je izgubila još jednu mudru i samosvojnu glavu iz generacije onih posleratnih pesnika, koji su je održavali na evropskom i svetskom nivou, istovremeno svesnih na kojem jeziku pevaju i kojem jeziku služe.

MERIO SVAKU REČ

– UMRO je veliki pesnik. U svome delu on je spojio precizan pesnički postupak, zvuk i smisao poetskog teksta sa pevanjem o najbitnijim pesničkim pitanjima. Jedan od naših najdoslednijih pesnika koji je verno služio poeziji mereći svaku reč i objavljujući pesme samo onda kada je to bilo nužno. Istovremeno, Borislav Radović bio je vrstan prevodilac i isto tako vrstan esejista. Sa Borislavom Radovićem završava se klasično razdoblje srpske poezije 20. veka – kaže, za „Novosti“, prof. dr Aleksandar Jovanović.

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. goran says:

    Plagijator Danilo Kis je sahranjen u Aleji velikana. Istinski velikan nase knjizevnosti, Bora Radovic, bice sahranjen u krugu porodice. Prava slika srpske ne(kulture).

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *