Svaki četvrti Srbin živi na ivici siromaštva

Svaki četvrti Srbin živi na ivici siromaštva

12 oktobra 2014

dru-beda_620x0Svaki četvrti stanovnik Srbije, prema zvaničnim podacima, živi na granici siromaštva. Podaci Ankete o prihodima i uslovima života Republičkog zavoda za statistiku pokazuju i da je stopa subjektivnog siromaštva u Srbiji izuzetno velika. Čak 64 odsto ispitanika je reklo da teško ili veoma teško „sastavlja kraj s krajem“.

Nedelju dana odmora van kuće sebi ne može da priušti 67,2 odsto stanovništva Srbije, dok su za 30,6 odsto građana meso i riba na jelovniku svakog drugog dana samo misaona imenica. Neočekivani trošak do 10.000 dinara, koji bi bio plaćen iz budžeta domaćinstva, preveliki je teret za svakog drugog građanina, dok 18,3 odsto ne može sebi da priušti adekvatno zagrevanje stana.

– Relativna linija siromaštva u našoj zemlji iznosila je 13.680 dinara za jednočlano domaćinstvo, dok je za tročlanu porodicu prag rizika od siromaštva 24.624 dinara, a za četvoročlanu 28.728 dinara – objašnjava Tijana Čomić, iz Republičkog zavoda za statistiku.

– To su poslednji podaci za 2012. godinu, dok ćemo statistiku za 2013. godinu objaviti u decembru.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa rizika od siromaštva kod nas je 24,6 odsto, dok je u prezaduženoj Grčkoj 23,1 odsto, u Rumuniji 22,6, Španiji 22,2 i Bugarskoj 21,2 odsto. U Češkoj je skoro tri puta manja stopa rizika od siromaštva nego u Srbiji (9,8%), dok je u Austriji 14,4 odsto.

– Ova statistika pokazuje kako pojedinac živi u odnosu na ostatak njegove zajednice – objašnjava Tijana Čomić. – Po svim pokazateljima Srbija je među najgorima u Evropi, iza nas je jedino Makedonija, prema podacima objavljenim na sajtu makedonske statistike. Rizik od siromaštva treba razumeti kao relativnu meru, jer pojam siromaštva u zemljama koje imaju znatno viši životni standard i uslove života, pa time i veće zarade, u potpuno je drugim relacijama. Na primer, u nekim evropskim zemljama, narkomani samo da ne bi krali dobijaju socijalnu pomoć od države, koja je znatno viša od prosečne plate u Srbiji, jer njihova država može da podnese taj teret i da im pruži finansijsku pomoć.

Nada Novaković, naučni saradnik na Institutu društvenih nauka u Beogradu, napominje da od kriterijuma koji se koriste zavisi ko sve spada u siromašne.

– Za Svetsku banku je merilo za granicu siromaštva potrošnja od jednog dolara po članu domaćinstva dnevno – kaže Novakovićeva. – Razvijene zemlje Evrope su primenile kriterijum 60 odsto od prosečnih prihoda u zemlji. Najsiromašniji Amerikanci su mnogo bogatiji nego građani manje razvijenih zemalja koji se ne računaju u siromašne. U SAD je siromašan svako ko troši manje od dva dolara dnevno. U svakom slučaju, postoji apsolutno i relativno siromaštvo. Prvo podrazumeva odsustvo sredstava za podmirenje osnovnih potreba, poput hrane i stana. Relativno siromaštvo je uskraćenost za zadovoljenje potreba i korišćenje usluga koje su prosečne, uobičajene za datu društvenu sredinu. Negde je to ishrana, oblačenje, lečenje, a negde se tu podrazumeva i visok standard lečenja, obrazovanja, zabave i kulture.

Da je siromaštvo relativan pojam najbolje pokazuje statistika. Sa istom platom u jednoj državi čovek može biti puki siromah, dok u drugoj može živeti sasvim solidno. Čak ne mora ni da ide daleko. Prema podacima „Eurostata“, prag siromaštva u Hrvatskoj za četvoročlanu porodicu je 567 evra dok je minimalna bruto zarada u komšiluku 373 evra. U Grčkoj se za porodicu koja ima na raspolaganju manje od 999 evra smatra da je u riziku od siromaštva, dok su u Sloveniji u tu grupu svrstani stanovnici sa manje od 1.273 evra mesečnih prihoda. Kod nas je situacija drugačija, jer su i zarade značajno niže nego u regionu i Evropi. U riziku od siromaštva u Srbiji su roditelji sa dvoje dece koji imaju na raspolaganju manje od 240 evra mesečno.

Nada Novaković napominje da su posebno ugrožena deca. Prema podacima UNICEF-a u Srbiji je 140.000 mališana do 13 godina siromašno.

– Čak 100.000 dece nema redovne dnevne obroke, a svaki treći korisnik narodnih kuhinja je dete, tako da nas je tranzicija dovela u vreme koje je opisivao Čarls Dikens – priča naša sagovornica. – Među siromašnima je i mnogo nezaposlenih, ali njihov status zavisi od klasne i slojne pripadnosti porodice iz koje potiču. Penzioneri su važna kategorija kako za političare pre izbora, tako i za domaćinstva u kojima žive. Čak jedna trećina prihoda dolazi od penzija. Veliko je socijalno raslojavanje među penzionerima, jer je zvanično prosečna penzija 200 evra, a pola miliona ih dobija oko 100 evra i manje. Siromašni su i građani koji žive u nerazvijenim opštinama i regionima, bilo da su ostali bez posla ili su bez ikakvih prihoda. Tu su i pojedinci u staračkim seoskim domaćinstvima, kojima su niski prihodi, a nedostupne službe socijalne pomoći.

Problem se, kako kaže Novakovićeva, vremenom i produbio, pa sada imamo i „nove siromahe“, a to su zaposleni koji mesecima ne dobijaju platu. Ona napominje da su nova grupa siromašnih i mnogi ljudi stradali od prolećnih poplava.

– Brojka od 1,8 miliona siromašnih, koji su na granici i ispod linije siromaštva, značajno je potcenjena – smatra Novakovićeva. – U istraživanjima siromaštva posle 2000. godine isto se dešavalo, ali zato što u istraživanja nisu ulazili izbegli i raseljeni. To je jedna od najugroženijih i najsiromašnijih kategorija. Noviji podaci o siromašnima odnose se više na slobodne procene. Neke pominju i cifru od tri miliona siromašnih. Evidentno je smanjenje sredstava, broja narodnih kuhinja i obroka za siromašne. To nije zato što je manje siromašnih, već zbog nedostatka novca i restriktivne „politike štednje“.

SOCIJALNE KARTE

Stručnjaci ocenjuju da za izradu dugo najavljivanih socijalnih karata nema ni ljudi, ni para.

– Selekcija među siromašnima, kome dati materijalnu i drugu pomoć, stvarno je izuzetno teška – smatra Nada Novaković.

– Stvaranje „socijalne karte“ podrazumeva veliki posao i finansijska sredstva. Država koja nije popisala ni sopstvenu imovinu (stanove, broj zaposlenih po agencijama, uredima, javnom sektoru…) teško da će to uopšte moći da učini. Ne postoji, na globalnom nivou, sistem evidentiranja svih prihoda i imovine pojedinca i domaćinstava. Nema progresivnog, za mnoge nema nikakvog, poreza na prihode i imovinu. To automatski umanjuje državne prihode, koji bi se mogli usmeriti za saniranje siromaštva i bolji rad javnih službi. U službama socijalne zaštite je sistemski stvoren haos, jer je privatna inicijativa uzela maha, bez veće kontrole i uticaja države. Tu spadaju domovi za stare, za smeštaj lica ometenih u razvoju i slično.

PRIPREMAJU NOVU STRATEGIJU

Strategija države za borbu protiv siromaštva je postojala, ali je bila ograničena na period od 2003. do 2009. godine. Nadležni kažu da je u toku priprema nove strategije, koja će se zvati Program reformi u oblasti zapošljavanja i socijalne politike. Taj dokument bi trebalo da bude napisan do kraja godine, kada će biti predat Briselu. Od sledeće godine se očekuje njegova puna primena, koju će kontrolisati i Evropska komisija.

(Novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *