СВЕ ЈЕ ЈАСНО: Ево зашто је Ердоган напао Сирију!

SVE JE JASNO: Evo zašto je Erdogan napao Siriju!

14 oktobra 2019

U nesvakidašnjoj objavi u nedelju, Trampova administracija dala je mig za vojni upad turskih snaga u severoistočnu Siriju, što je označilo početak operacije koja podrazumeva obračun sa američkim saveznicima Kurdima. Vojska SAD u Siriji, koja broji oko 1000 vojnika, „neće podržati niti na bilo koji način učestvovati u ovoj operaciji“. Međutim, iz Bele kuće stiglo je obaveštenje da će američkim trupama biti naređeno povlačenje sa tursko-sirijske granice, kako bi se otvorio put za tursku armiju.

Našavši se pred burnom reakcijom čak i među republikancima, Tramp se izgleda već u ponedeljak vratio u rikverc. Ali turska vojska već stoji spremna na sirijskoj granici, a opomene iz Vašingtona po svoj prilici neće odvratiti predsednika Turske, Redžepa Tajipa Erdogana, da im da zeleno svetlo za pokret. Radi se o tome da je ovdašnja turska strategija mnogo više od geopolitičkih igrarija – za Erdogana, pitanje ovog rata je pitanje njegovog samog političkog opstanka.



Zapravo, turska politika prema Siriji godinama je bila važan lanac u karici Erdoganovih težnji da konsoliduje svoju autokratsku vladavinu u zemlji. Podržavajući islamističke pobunjenike protiv Damaska, Erdogan je ojačao svoj religijski kredibilitet u Turskoj. Usled pada podrške u biračkom telu, Erdogan je bio prinuđen na saradnju sa antikurdskom opozicionom partijom, a pažnju je preusmerio na borbu protiv kurdskih snaga na sirijskoj teritoriji. Taj cilj zadržao se do danas, ali on polako pada u senku novih, ozbiljnijih briga: kako se otarasiti miliona sirijskih izbeglica koji su dospeli u Tursku tokom prethodnih godina i vremenom postali veliki teret za Erdogana. Međutim, ništa ne garantuje sa sigurnošću da će grandiozni vojni upad u Siriju rešiti ovaj problem.

PROMENA PRIORITETA

Turska je drastično izmenila taktike u svom strateškom priručniku za Siriju od izbijanja građanskog rata 2011. godine. Tog proleća, kada su ljudi prvi put izašli na ulice Damaska da protestuju protiv režima Bašara el Asada, Erdogan je bio u naponu snage u Turskoj. Sekularna opozicija bila je dubokom poniranju, a Erdogan u naletu uspostavljanja programa islamizacije u turski obrazovni sistem.

Konflikt u susednoj Siriji otvorio mu je mogućnost da svoju agendu proširi i van zemlje. U svega par meseci turska vlada napustila je Asada, nekada svog bliskog saradnika, i stala naoružavati islamističke pobunjenike u obračunima sa Damaskom. Turska je ubrzo postala glavno utočište za prognanu sirijsku opoziciju i siguran koridor za stabilan protok džihadističkih boraca iz stranih zemalja na sirijsko ratište. Naposletku, Ankara je ostala slepa čak i na činjenicu da su borci Islamske države (ili ISIS-a) s vremena na vreme prelazili u Tursku, nastojeći da tamo dobiju medicinsku pomoć. Paralelno s tim, Turska je otvorila svoje granice milionima izbeglica koje su pobegle pred borbama i izgradila prostrane kampove za smeštaj novog talasa izbeglih. To je bio skup poduhvat, ali sa moralnog aspekta opravdan, govorio je Erdogan – to je čin saosećanja i solidarnosti sa sunitskom braćom, koja beže pred zverstvima Asadovog režima. Takav narativ pogodio je u srž turske javnosti, te je protivljenje izbegličkom prilivu ostalo relativno tiho. Sve u svemu, Turska je prihvatila 3,6 miliona izbeglica.

Pa ipak, u borbama u Siriji nisu učestvovali samo islamistički pobunjenici, već i nekoliko kurdskih militantnih jedinica. Za Erdogana je to bila loša vest. Njegova Partija pravde i razvoja izgubila je 2015. parlamentarnu većinu po prvi put za više od deset godina, čemu je delimično kumovao neočekivani uspeh partije koja predstavlja kurdsku manjinu u Turskoj, čije krilo već decenijama vodi sopstevnu pobunu niskog intenziteta na jugoistoku zemlje. Kako bi se održao na vlasti Erdogan je sklopio savez sa opozicionom partijom krajnje desnice, poznatom po čvrstom otporu kurdskom nacionalizmu. Vladini dugogodišnji mirovni pregovori sa kurdskim militantima na jugoistoku došli su do iznenadnog kraja.

U skladu sa tim, promenili su se i Erdoganovi prioriteti u Siriji. Ankara je sada bila odlučna da obeshrabri Kurde u njihovim naporima da uspostave autonomiju u regionu koji se prostire na jugoistoku Turske i severu Sirije. Pokušaji da se svrgne Asad uz pomoć islamističkih elemenata pali su u drugi plan pred znatno većom brigom; osporiti Kurdima uspostavljanje samostalnog regiona uz tursku granicu. U Alepu, poslednjem uporištu sirijskih pobunjenika, Turska je počela da regrutuje borce koji su ratovali protiv Asada sa zadatkom da umesto njega napadaju Kurde, utičući time na raspoloživost ljudskih resursa sirijske opozicije i olakšavajući napredak sirijske vojske, koja je 2016. godine povratila grad pod svoju kontrolu. Upravo te godine Turska je poslala sopstvenu vojsku u severnu Siriju, u nameri da suzbije tamošnje kurdske vojne operacije.

IZBEGLIČKO PITANJE

Do 2017. došlo je do potpunog zaokreta u Erdoganovom razmišljanju i stavovima, pa je tako Ankara počela da sarađuje sa Asadovim režimom i njegovim saveznicima. Na zaprepašćenje sirijske opozicije, Turska, Rusija i Iran postigli su dogovor oko formiranja tzv. zona deeskalacije. U teoriji, režim i opozicija bi morali da poštuju ograničeni prekid vatre, ali u praksi snage režima ostvarile su vojne pomake na terenu čestim kršenjem sporazuma, neretko uz rusku pomoć. Zauzvrat, Damask i njegovi saveznici okrenuli su glavu pred pokretanjem druge turske ofanzive na kurdsku enklavu Afrin januara 2018. godine.

Domaće brige oko izbeglica jednako su uticale na promenu Erdoganovih ciljeva u Siriji kao i brige oko Kurda. Turski predsednik zna da je njegova politika otvorenih vrata pretvorila izbegličko pitanje u potencijalnu ranjivu tačku na domaćem planu. Njegova partija je izgubila većinu u gotovo svim većim gradovima na opštinskim izborima 2019. godine – što je ogroman udarac za sistem gradske patronaže na kojem je Erdogan izgradio svoju moć u prethodnih 25 godina. Uzrok ovog velikog pada može se delimično pronaći u produbljenoj ekonomskoj krizi, ali na njega je takođe uticalo sve izraženije nezadovoljstvo javnosti zbog činjenice da se 3,6 miliona sirijskih izbeglica i dalje nalazi u državi.

Tako Erdogan, samoproglašeni velikodušni zaštitnik svih sunita, sada želi da se izbeglice vrate odakle su došle. Turske vlasti pokrenule su pretrage po kućama i počele sa hapšenjima izbeglica iz Sirije. Država je pokušala da protera izbeglice iz većih gradova, a policija je uspostavila hitnu telefonsku liniju u cilju prikupljanja informacija o onima koji ilegalno ulaze u zemlju. Neki su navodno deportovani u sirijski grad Idlib, i pored toga što su borbe tamo intenzivirane.

Proterati iz zemlje stotine hiljada, možda čak i milione sirijskih izbeglica nazad u ratnu zonu je skoro nemoguće, ali Erdogan misli drugačije. Njegovo rešenje, koje je nedavno izneo u govoru na generalnoj skupštini UN, jeste da se uspostavi velika tampon zona uz sirijsku granicu sa Turskom. To bi bila oblast dužine 480 kilometara i širine 47 kilometara, pod turskom kontrolom i van domašaja kurdskih snaga. Prema Erdoganovim tvrdnjama, ova „zona bezbednosti“ bila bi dom za dva do tri miliona izbeglica, čime bi se Ankara lišila velike glavobolje. Tu bi se izgradilo 200.000 kuća, uz bolnice, fudbalske terene, džamije i škole, koje bi gradila Turska, a finansirala međunarodna zajednica, što bi obezbedilo preko potreban podstrek turskom građevinskom sektoru u vreme ekonomske stagnacije. Obezbediti sredstva za realizaciju ove ideje je jako težak zadatak, ali Erdogan je voljan da ide do kraja. U septembru je zapretio da će „otvoriti kapije“ i tako pokrenuti još jednu evropsku izbegličku krizu ukoliko njegove zamisli ne budu ostvarene.



NEVOLJA U NAJAVI

Erdoganov predlog mogao bi biti savršeno rešenje za njegove domaće nevolje, ali sigurno je da će drugima stvoriti niz novih problema. Njegov plan bi poslao milione arapskih sirijskih izbeglica u područja unutar Sirije većinski naseljena Kurdima – što nije slučajno, jer sa Erdoganovog stanovišta promena etničkog sastava regiona dodatno bi potkopala Kurde. Ali time bi se povećale tenzije između Arapa i Kurda, dodatno podstakao konflikt u regionu koji je bio relativno stabilan i prouzrokovalo masovno raseljavanje na tim prostorima. Prema međunarodnim zakonima, Erdogan ne može prisiliti sirijske izbeglice da se vrate nazad, a većina ih se gotovo sigurno ne bi dobrovoljno vratila, čak ni u utvrđenu bezbednu zonu. Američka strategija u Siriji, koja se umnogome oslanjala na Kurde kad je u pitanju sprečavanje povratka ISIS-a, doživela bi snažan udarac. S druge strane, ovaj plan je Božiji dar za protivnike Amerike u Siriji – Rusiju, Iran i Asadov režim – koji veruju da mogu samo stajati po strani i posmatrati kako turski donosi potpuno povlačenje SAD-a, nakon čega bi oni ponovo osvojili te teritorije, izbacivši Tursku napolje.

Mnogi američki kongresmeni i senatori su toga svesni, tako da se Tramp s pravom našao pod žestokom vatrom – kako demokrata, tako i republikanaca – zbog očigledne namere da se pomiri sa turskom vojnom intervencijom, odnosno operacijom kojoj bi SAD trebale odlučne da se suprotstave. Čak i republikanski senator iz Južne Karoline Lindzi Grejem – koji je uglavnom među onima koji najčvršće brane predsednika Trampa – je zapretio sankcijama turskoj vladi ukoliko njena vojska kroči u Siriju. Erdogan je pak verovatno spreman da preuzme taj rizik. U pitanju je njegova vlast, a to je sve što mu je sada važno, bez obzira što bi njegov potez izazvao ekonomsku odmazdu prema njegovoj zemlji i novi haos i patnju za Siriju.

(za Standard.rs preveo Luka Ugrica / izvor Foreign Affairs)

KOMENTARI



10 komentara

  1. persida says:

    Erdogan sve radi u dogovoru sa Rusima i Amerima, a ovi nista ne rade sto nije odobreno iz Izraela. Sve je to ista bagra, los teatar.

    • Miraš says:

      Naravno da će Erdogan nastojati da opravda aktuelnu vojnu intervenciju Turske na sve strane i kod Amerikanaca i kod Rusa i u Evropskoj uniji. To bi i drugi državnici radili u sličnoj situaciji, zato što danas države više nemaju normalno pravo da zaštite svoju suverenost. Od posle drugog vetskog rata sve više se razvijao taj proces i uveden je pojam "moralno neodgovorne vlade". Zar nisu Miloševiću hteli da sude slično kao Hitleru, a medijski su ga unapred satanizovali? Sadamu su sudili ali tako da bude ubijen neposredno pred izbore u SAD što je pozitivno uticalo na željeni rezultat tih izbora. Kako je likvidiran Gadafi? Čaešeskuu su sudili vrlo ekspresno i streljali su ga baš na Božić što otvara sumnje o pravim namerama njegove likvidacije. Zatim ekspresno su uveli Rumuniju u NATO! Sada natovska Rumunija rizikuje nuklearni sukob sa Rusijom. Čaušesku, kakav god da je bio, u takav rizik ne bi uveo svoje Rumune. Da ne nabrajam sve navodne diktatore koje je "milosrdna" demokratija likvidirala. Pročitaj bar ovaj tekst: GDE SU BORCI za suverene države? Miljana Pavkov 10.11.2016. I dobro porazmisli. Prestani da pišeš jedno te isto. Od tvojih dosadašnjih komentara može se dobiti skorbut i beri-beri.

    • Miraš says:

      Slagala si i smastila ovo a da nisi ni trepnula. Izraelu sada ne odgovara da i Turska ostvaruje pravo da vojno interveniše na teritoriji druge države. Dosad takvo pravo na Bliskom Istoku pripadalo je samo Izraelu, a svima ostalima šipak. Ne odgovara im ni rast oslobođene Sirije, ni propast autonomije sirijskih Kurda, ni pomirenje Sirijaca i Kurda jer sve to vodi u jačanje i obnavljanje Sirije. Izrael želi da porazi Iran, te zbog toga ne odgovara mu postojanje organizovanog desnog krila Sirija + Liban.

    • Slobodanka says:

      Dosadana si poput onih dežurnih govornika na svim sahranama sa tim tvojim hvalisanjem šta si ti sve pročitala o cionistima. Milo ti je samo nešto što je morbidno i samo to tražiš i širiš. Kako se nisi uhvatila za ovaj tekst? On za većinu ljudi jeste neobičan, ali ipak je himna života, pozitivan je. Tvoja priroda je da veruješ u zlo, samo zlo tražiš, i zato si štetna poput najekstremnije sekte. LIBERATING SYRIA’S ANCIENT PENTAGRAM VORTEX & IT’S GEOPOLITICAL EFFECTS AUGUST 13, 2016 ... Oslobađanje sirijskog drevnog pentagramskog vorteksa i geopolitički efekti.

    • Slobodanka says:

      Poznavaoci ezoterije napisali su da sirijski božanski vrtlog (vorteks) uključuje 5 sirijskih gradova: Manbidž, Alepo, Raka, Homs i Palmira. To nazivaju sirijski pentagram. Da bi on potpuno profunkcionisao sada ako su već preuzeli Manbidž, nedostaje samo još jedan grad Raka. Po njihovom tumačenju bitno je u čijim rukama su ta mesta jer mračnjaci kabalisti mogu da ih koriste suprotno i na štetu ljudi. Ispada da pored svega materijalnog i već nam poznatog zbog čega se ratuje u Siriji da u Siriji se vodi rat i za božanski vrtlog za koji smatraju da je je jedna od najvažnijih ključnih energetskih tačaka u planetarnoj energetskoj mreži. Ko god kontroliše tu energiju veoma je blizu da ima direktan pristup globalnoj svesti čovečanstva. U zavisnosti u čijim rukama je ovaj pentagram (svih 5 gradova) on može da postane instrument dobra koje može da promeni ceo Bliski istok i yatim može biti ogroman predajnik pozitivne energije za za ceo svet. A ako je u mračnim rukama onda može stvoriti puno patnje i nevolja koje su ljudi u Siriji doživeli u proteklih nekoliko godina.

    • Miraš says:

      Na prethodnoj sednici Generalne skupštine UN Erdogan se potrudio da obrazloži sve što je u korist ove vojne intervencije Turske. Zašto mu tada nisu oponirali? Nisu imali valjan osnov za to. Pokušali su tek kasnije na sednici SB UN, ali to ipak nije prošlo.

  2. marko says:

    ovaj fasist i njegovi nato saveznici ameri i ostala fasisticka banda previse su sigurni u svoje snage medutim sirijska vojska ima ogromni vojni potencijal i unistiti ce tursku da i nece znati sto ce ih snaci

  3. padre says:

    Jedino pravo objašnjenje je, da se Erdoganov sin boji, da bi mu se zatvorila ruta za krijumčarenje nafte iz sirije!

    • persida says:

      Dobro kazes. Putevi novca sve objasnjavaju.

  4. Miraš says:

    Turska i Sirija imaju sporazum iz Adane iz 1998 godine o usklađenim aktivnostima za uklanjanje terorističke kurdske aktivnosti iz Sirije. To je tako zato što Turska duže vreme ima problem sa Kurdima i svojim i sirijskim. Po tom ugovoru ako aktivnosti Sirije izostaju Turska ima pravo i na vojnu intervenciju za uvođenje reda. Sirija već 4-5 godina nije prisutna na severu Sirije, a da su Amerikanci nastavili tamo da sede to bi trajalo još koliko godina ili decenija? Turska je jednostavno morala da pokrene tu žabokrečinu. Ne govorim o savršenoj Turskoj, nego ipak Turska ima probleme koje joj je stvorila Amerika. Pokušaj državnog udara u Turskoj 2016 godine bio je takođe američki

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *