СВЕ КАО СЛУЧАЈНО! Поклопили се Бајденов долазак и криза на Балкану

Tweet

Некако се тако поклопило – чим је Џозеф Бајден сменио Доналда Трампа на челу САД, срушен је Вашингтонски споразум за Косово и Метохију, Црна Гора је усвојила Резолуцију о Сребреници, Валентин Инцко је наметнуо закон којим се кажњава негирање геноцида. Балкан је опет у фокусу, а све отворене кризе су од националног значаја по Србију и српски народ.

Да ли су отворени политички фронтови резултат смене власти у САД или је заблуда веровати да би изолационисти око Трампа имали другачији став када је реч о питањима коју су за Србију од прворазредног националног значаја?

Правећи пресек рада нове америчке администрације, бивши изасланик некадашњег председника САД Доналда Трампа за дијалог Београда и Приштине рекао је да је Трампова визија за Србију и Косово подразумевала нормализују економских односа, те да је бивши амерички председник веровао да стратегија коју је водила ЕУ, није деловала. На штету Балкана, оценио је Гренел, администрација Џозефа Бајдена преузела је другачију позицију препуштајући стратегију обнове Балкана ЕУ.

О томе, у ком прстену интересовања нове америчке администрације се налазе Балкан и Србија, те да ли је у праву Ричард Гренел када каже да нас је Бајден препустио агенди ЕУ, разговарамо са Леоном Којеном, професором Филозофког факултета у Београду и бившим чланом Преговарачког тима Србије за Косово.

Србија нити је била нити је сада у фокусу САД

Када Гренел говори о Бајденовим историјским промашајима и препуштању Балкана и Србије агенди ЕУ, он то, сматра Којен, говори из сопственог угла, са жељом да прикаже оно што је он радио у најбољем светлу. Није уопште тачно, указује наш саговорник, да су под Трампом Балкан и Србија, укључујући и Косово били у неком великом фокусу америчке спољне политике.

Вашингтонски споразум који је доспео у ћорсокак а над којим ламентира Гренел, по Којеновом мишљењу био је само тренутни потез САД повучен са намером да Трампу обезбеди неку додатну подршку за председничке изборе, додатни утисак у америчком јавном мњењу. Друго, он уопште не мисли да је садашња администрација на било који начин препустила Балкан, Србију и Косово ЕУ.

„То би било крајње некарактеристично за америчку спољну политику уопште, а поготово за онај део америчке елите који се са Бајденом вратио на власт. Тај део политичке елите је био јако ангажован на Косову још од Клинтоновог времена, а самим тим ангажован и у Србији и на Балкану и они ту крајњу контролу неће испустити из руку. Оно што је тачно да они нису спремни да овог тренутку мењају статус кво. Да САД имају неке озбиљније намере у односу на овај део света онда би пре свега Курти и његова приштинска влада говорили оно што се у те амбициозније планове уклапа, а не оно што се не уклапа у никакве дипломатске планове било америчке, било европске било западне уопште које би смо сада могли и хипотетички да конструишемо“.

Политика о Сребреници давно утврђена

Ни Резолуције о Сребреници, Којен не доводи у везу са новим курсом САД, односно са препуштањем полуга моћи на Балкану ЕУ.

По њему, све што се тиче Сребренице, она је само део једне политике која је утврђена доста давно и која се неће мењати.

„Сребреница је постала важан симбол у западној спољној политици уопште, у западном односу према различитим за њих периферним деловима света. Хоће ли то суштински утицати на статус кво у БиХ? Мени се чини да неће“.

Разлике у деловању претходне и садашње америчке администрације Којен уочава али у односу према европским савезницима и Русији с тим што је питање колико су оне далекосежне и суштинске. Узмајући као пример западно повлачење из Авганистана, Којен констатује да се Бајденова администрација понела према европским савезницима са истим оним игнорисањем, слободно би се могло рећи безобзирношћу што је замерала Трампу и његовој политици.

„Американци нису хтели да направе никакав ни симболичан гест како би уважили жеље, молбе и практично кукњаву европских савезника када је било речи о померању рока за повлачење за бар неки дан. По томе се види да треба бити јако опрезан када се говори о битнијим разликама између Бајденове и Трампове спољне политике. Оно што је за нас важно је нешто специфичније. Чак и да тих битнијих разлика буде ја сам сигуран да се оне неће појавити у односу према Балкану и Србији, укључујући Косово и Метохију. И САД и ЕУ неће наравно одустати од свог генералног става да је косовска независност свршена ствар“.

Независно Косово за Запад готова чињеница

Којен верује да ће и на даље, као што су то чинили годинама унатраг, они понављати да је за Србију боље да призна нешто што је непромењива и готова чињеница него да узалуд, како они то мисле, удара главом о зид. Отуда, сматра, изгледи да се нађе нека промена у америчкој политици која би више одговарала Србији и њеним националним интересима нису велики и практично не постоје.

„Србија и Балкан сувише су споредни за америчке и уопште западне интересе да би у садашњим светским приликама било амбициознијег покушаја да се Србији овако или онако наметне макар фактичко признање косовске независности. У садашњим светским приликама зато што те прилике за Запад генерално нису нарочито повољне. Покушаји да се заустави учвршћивање мултиполарног света, да се САД наметну као једина светска супер сила, не да нису са високим успехом него напротив како мени изгледа иду из неуспеха у неуспех“.

Потпуни колапс Запада у Авганистану, оцењује Којен, најоочитији је пример онога о чему говори. Једна велика светска сила као што су САД ојачана најважнијим савезницима које има не би смела себи да дозволи да буде на тај начин понижена и политички надиграна као што јој се десило у Авганистану.

„То показује да разни покушаји САД да поврате свој некадаши статус неком врстом звецкања оружјем у Јужном кинеском мору неће никога нарочито уплашити ако не буду подржани нечим много практичнијим и агресивнијим. Исто тако, притисак који се врши на границама Русије преко Украјине, сутра преко Молдавије нити је до сада дао резултате нити ће убудуће. Економске и финансијске прилике изазване великом кризом са ковидом 19 нису такве да би омогућавале неку координирану и агресивнију спољну политику ни на битним а камоли споредним тачкама као што су Балкан, Србија и Косово“.

(Спутњик)

Tweet