Све нам је речено!

Sve nam je rečeno!

11 novembra 2016

petar-iskenderov 645

Piše: Petar Iskenderov

Junski politički zemljotres koji je ozvaničio pobedu pristalica izlaska Velike Britanije iz sastava EU, zakonomerno je porodio tektonska pomeranja na drugoj obali evroatlantizma. Uprkos prognozama “prihranjenih” američkih analitičara, kandidat republikanaca Donald Tramp je postao prvi predsednik u novijoj istoriji SAD koji nije imao iskustva u političkom establišmentu, i štaviše, koji nije dobio jasnu podršku u redovima svoje sopstvene partije. Kao i u slučaju sa britanskim Brexit-om, pobedilo je «protestno» glasanje, pri kome svaka promena izgleda za zemlju kao bolji izbor, nego očuvanje postojećeg stanja stvari.

U slučaju sa Velikom Britanijom takav neprihvatljivi “status-kvo” predstavljalo je rastuće mešanje evrobirokratije u unutrašnje poslove države, podrivanje nacionalnog suvereniteta, nametanje pogubnih modela migracione i dužničke krize od strane Brisela, rastuća rusofobija i spremnost rukovodstva EU da prinese na žrtvu političkim spekulacijama i igrarijama sa teroristima, bezbednost svih Evropljana. Ne malu ulogu je odigrala i težnja Britanaca da se distanciraju ne samo od Brisela, nego i od Vašingtona, da vrate Britaniji samostalnost u svetskim političkim i trgovačko-ekonomskim poslovima.

I evo, sada štafetu protestnog glasanja su od stanovnika Gordog Albiona preuzeli Amerikanci. “Trampotres” (TRUMP-QUAKE) – tako je okarakterisao sve što je proizašlo u SAD londonski časopis The Daily Mail. A novine koje izlaze na Filipinima, The Manila Bulletin (filipinski predsednik Rodrigo Roa Duterte je sve poslednje nedelje vodio žestoku polemiku sa svojim američkim kolegom Barakom Obamom) u redakcijskom komentaru su nazvale pobedu Donalda Trampa “šokantnom”. [money.cnn.com/2016/11/09/media/donald-trump-election-global-reaction/index.html]

“Američke elite su izolovane, izgubile su vezu sa realnom zemljom i suviše su se obogatili, da bi se mogli boriti za pravednost” – pravilno je istaknuto u italijanskom izdanju Il Giornale i ovako nastavljaju: «Mehanizam odabira tih elita se razložio ili verovatnije, izgnjileo: Amerika koja prvo izabere Buša-starijeg, potom Buša-mlađeg i sada predlaže u svojstvu kandidata, ženu bivšeg predsednika Klintona, svedoči o postojanju upravo tih nedostataka koji su bili svojstveni evropskoj aristokratiji koju je – podsećamo – svrgla Francuska revolucija”. [blog.ilgiornale.it/foa/2016/11/08/per-noi-europei-meglio-trump-di-hillary-che-disastro-questa-america/?repeat=w3tc]

Razume se, sada je još rano govoriti kako će se baš menjati politika SAD u Evropi posle sadašnjih američkih izbora – i posle sad već neizbežnog (u svetlu smene vlasti u Beloj kući) izlaska Velike Britanije iz EU. Međutim, već se može pretpostaviti da se najagresivnije i rusofobske snage u Evropi očigledno lišavaju ključne spoljašnje podrške.

I to će se ticati Balkana na najneposredniji način. Revalorizacija vrednosti u regionu je u stvari već i počela – o čemu svedoče rezultati prvog kruga predsedničkih izbora u Bugarskoj i histerija koja je obuzela prozapadnu vladajuću koaliciju u Crnoj Gori. Lider na izborima u Bugarskoj, bivši komandant nacionalnih vojno-vazdušnih snaga, general Rumen Radev, izjasnio se u korist ostvarivanja saradnje sa Rusijom, a histerične izjave crnogorskog premijera Mila Đukanovića o rusko-srpskim zaverama sa ciljem njegovog ubistva, ne mogu se objasniti drugačije nego kao narastajuća panika povodom sopstvenih perspektiva političkog preživljavanja.

A da bi se shvatilo kakve su zapravo geopolitičke snage u svetu stavljale akcenat na pobedu Klintonove (i razume se, na obezbeđenje sopstvenih interesa), dovoljno je pogledati na spisak donatora “iz senke” u fondu njene predizborne kampanje, koji su postali ponos medija: Saudijska Arabija: 10-25 miliona dolara, Kuvajt: 5-10 miliona dolara, Ujedinjeni Arapski Emirati: 1-5 miliona dolara, Bruneji: 1-5 miliona dolara, Katar: 1-5 miliona dolara, Oman: 1-5 miliona dolara, Alžir: 250 hiljada – 500 hiljada dolara.

Postavlja se logično pitanje – čiji je predsednik trebalo da bude gospođa Klinton? Međutim, gore navedena italijanska gazeta Il Giornale na to pitanje je već odgovorila: Hilari Klinton “predstavlja ovaploćenje neokonzervativnog pravca koji je posle 11. septembra 2001. godine dominirao u spoljnoj politici SAD, što je dovelo do destabilizacije situacije u Iraku, Egiptu, Tunisu, Siriji, u Ukrajini, do rata sa terorizmom, što je produbilo terorizam i porodilo Islamsku državu (u Rusiji zabranjenu terorističku organizaciju), do stvaranja drugih isto tako nimalo jednostavnih okolnosti. Klinton ovaploćuje taj deo Amerike koji želi da se obračuna sa Rusijom, koji sprovodi pretencioznu antiputinovsku i za Evropljane pogubnu politiku. Ta politika jednom može dovesti i do rata sa Rusijom”…

No, izgleda da sada već neće doći do toga. A vladajuće elite u balkanskim – i ne samo balkanskim – zemljama, treba da se zamisle nad sopstvenim prioritetima i nacionalnim interesima sopstvenih građana. Akcenat ideologa evroatlantizma na London i Vašington, nije se opravdao.

(Fond strateške kulture)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *