СВЕ ВЕЋИ ХАОС У АМЕРИЧКОЈ МОРНАРИЦИ: Кина све агресивнија, преузима Пацифик

SVE VEĆI HAOS U AMERIČKOJ MORNARICI: Kina sve agresivnija, preuzima Pacifik

19 aprila 2020

Američki nosač aviona “Teodor Ruzvelt” paralizovan je zbog izbijanja epidemije korona virusa među posadom, a Kina nije propustila da iskoristi ovu priliku i pošalje svoj brodove i avione blizu sporne teritorije – ostrvske države Tajvan.

Kako je saopštilo tajvansko Ministarstvo odbrane, u subotu je “Ljaoning” prvi kineski operativni nosač aviona, sa pet ratnih brodova u pratnji prošao prvo kroz Moreuz Mijako, između japanskih ostrva Mijako i Okinava severoistočno od Tajvana, preneo je “Dejli mejl”.



“Ruzvelt” i “Ronald Regan” jedina su dva američka nosača aviona u Pacifiku, ali su oba bila primorana da se usidre zbog potvrđenih slučajeva zaraze novim korona virusom na brodu, što je Kini efektivno pružilo neometanu plovidbu u regionu. Sa američkim brodovima u lukama, “Ljaoning” – koji može da ponese do 24 borbena J-15 aviona – trenutno je jedini aktivni nosač u zapadnom Pacifiku.

U prošlu subotu je grupa brodova na čelu sa “Ljaoningom” – uključujući dva raketna razarača, dve raketne frigate i brod za nabavku, plovila vodama kod istočne a potom i južne obale Tajvana, sprovodeći vojne vežbe, kako je navelo tajvansko Ministarstvo.

Kako bi odgovorili na ovaj potez Kine, američke vazduhoplovne snage i mornarica u ponedeljak su priredile “šou” sa više od deset aviona u formaciji, uključujući MH-60S “Najthouk”, RKU-4 “Global Houk”, pet B-52 bombardera i šest KC-135 “Stratotankera”.

Tajvanska armija pratila je kretanje kineskog nosača i kako kaže Ministarstvo “obavila relevantne akcije u znak odgovora, da obezbedi nacionalnu bezbednost i zaštiti regionalni mir”.

Iz kineskog Ministarstva odbrane još se nisu oglasili sa saopštenjem, ukazuje “Dejli mejl”, podsećajući da Kina i Tajvan imaju dugotrajni spor oko statusa ostrva. Vlada i mnogi stanovnici Kine smatraju Tajvan delom svoje teritorije, dok mnogi žitelji ostrvske države gledaju na sebe kao na odvojenu naciju.

Tajvan je danas, sa svojim sopstvenim Ustavom i demokratski izabranim liderima, široko prihvaćen među zapadnim zemljama kao nezavisna država.

Zašto je “linija od devet crtica” izvor sve većih tenizija između Kine i SAD?

Nosač “Ruzvelt”, koji je trenutno usidren u Guamu, prijavio je u ponedeljak prvi smrtni slučaj od korona virusa – u pitanju je mornar koji je prethodno testiran pozitivno. Skoro 600 mornara na ovom nosaču su testirana pozitivno na Kovid-19, sa testirano je oko 92 odsto članova posade. “Ronald Regan” trenutno je usidren u japanskoj luci Jokosuka radi održavanja, ali su članovi posade takođe prijavili slučajeve zaraze.

Američki nosač “Karl Vinson”, koji je usidren u pomorskoj bazi “Pjudžit Saund” u Vašingtonu takođe “radi održavanja”, takođe je prijavio slučajeve korona virusa među posadom, dok je “Nimic” postao četvrti američki nosač aviona sa potvrđenim slučajevima zaraze na brodu.

Pored “Ljaoninga”, Kina ima i nedavno dovršen nosač “Šandong”, za koji se priča da je koštao devet milijardi dolara. Novi brod je stacioniran kod ostrva Hainan, najjužnije tačke azijske sile.

„Opasna napast” novi japanski razarač uspaničio Peking i otkrio glavni cilj Kine

Tajvan se žalio na povećano vojno prisustvo Kine blizu ostrva u proteklih nekoliko nedelja, ukazujući da bi Kina trebala da se bavi borbom protiv pandemije umesto njihovom državom. I američka vojska je nedavno bila aktivna u vodama blizu Tajvana. Njihov raketni razarač je prošao kroz Tajvanski moreuz u petak, istog dana kad su kineski borbeni avioni prošli blizu ostrva.

“Dejli mejl” podseća da je prošlog meseca američki razarač “Mekempbel” prošao kroz Tajvanski moreuz navodeći – kako je saopštilo tajvansko Ministarstvo odbrane – da je u pitanju “rutinska misija”.



Paralizovanje američke mornarice u Pacifiku uznemirujuća je vest imajući u vidu eskalaciju tenzija između Pekinga i Vašingtona usred pandemije korona virusa. SAD i Kina su već razmenile oštru retoriku oko porekla virusa, a američki predsednik Donald Tramp razbesneo je azijsku silu nazvavši ga “kineskim virusom”. I kineski zvaničnici su širili teorije zavere o njegovom poreklu, pa su nakon te Trampove izjave bacili sumnju da su američki vojnici bili izvor zaraze, nakon što su njihove trupe učestvovale prošlog oktobra na Svetskim vojnim igrama u Vuhanu.

Osetljivo pitanje

Tajvan je za Kinu najosetljiviji teritorijalni spor. Ostrvskom državom je od 1683-1895. vladala dinastija Đing, koja je nakon Prvog kinesko-japanskog rata bila primorana da preda Tajvan Japanu. Ali, ostrvo se ponovo našlo u vlasti Kine nakon Drugog svetskog rata, uz saglasnost njenih saveznika SAD i Velike Britanije. Lider kineske Nacionalističke partije Čang Kaj Šek pobegao je na Tajvan 1949. i tamo uspostavio svoju vladu nakon što je izgubio u građanskom ratu od strane Komunističke partije predvođene Mao Cedungom. Čangov sin je nastavio da vlada Tajvanom nakon svog oca i započeo demokratizaciju države.

Kina je 1980. izašla sa formulom “jedna zemlja, dva sistema”, prema kojoj je Tajvanu data značajna autonomoja ako prihvati ponovno ujedinjene s Kinom, što je ostrvska država odbila. Kina i dalje tvrdi pravo na Tajvan kao na deo svoje teritorije i smatra svaki prolazak kroz moreuz kršenjem svog suvereniteta, dok se SAD i druge države pozivaju na “slobodu plovidbe” u međunarodnim vodama.

(Blic)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *