Svedok u Hagu promenio iskaz: Arkan i njegova garda počinili zločine u Zvorniku

Svedok u Hagu promenio iskaz: Arkan i njegova garda počinili zločine u Zvorniku

13 juna 2013

zeljko-raznatovic-arkanBivši šef policijske stanice u Zvorniku Marinko Vasilić potvrdio je danas, na suđenju Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom, da su 1992. u tom gradu počinjeni teški zločini nad Bošnjacima, ali je za to okrivio paravojne snage kojima lokalne vlasti nisu mogle da se suprotstave.

Tadašnji predsednik Republike Srpske, Karadžić (67) optužen je za progon Bošnjaka i Hrvata iz 20 opština širom BiH. Po optužnici, više stotina zvorničkih Bošnjaka bilo je ubijeno, mučeno, zlostavljano i nezakonito pritvoreno, a hiljade su prisilno premeštene.

Svedok Vasilić izjavio je da je, posle „oslobađanja“ grada, početkom aprila 1992, „komandu“ preuzeo Željko Ražnatović-Arkan sa svojom „gardom“, a zatim i druge paravojske poput „žutih osa“.

Lokalne vlasti bile su, kako je rekao,“nemoćne da se suprotstave anarhiji i bezakonju paravojnih formacija“, a policija je bila „ostavljena na milost“ paravojski.

Karadžić je bio „iznenađen“ kada su ga, u julu 1992, Vasilić i predsednik SO Zvornik Brano Grujić na Palama izvestili o haosu koji u gradu izazivaju paravojnici. Ubrzo, Karadžić je u Zvornik poslao specijalnu policijsku jedinicu, koja je pripadnike paravojski pohapsila, rekao je svedok.

Odgovarajući na pitanja tužiteljke Katrine Gustavson (Catrina Gustafsson), Vasilić je potvrdio da su „užasni zločini počinjeni“ dok je on bio komandir policijske stanice u Zvorniku. Kao primer, tužiteljka je navela ubistva stotine Bošnjaka u selu Drinjača, tehničkoj školi u Karakaju, domu kulture u Čelopeku i u Gerinoj klanici.

Vasilić je odgovorio da je pokušao da sa komandom Teritorijalne odbrane pokrene istragu o zločinu u Drinjači, ali da oni ništa nisu učinili.

Iako je pred sudom u Beogradu ranije izjavio da je za ubistva u Karakaju, Čelopeku i Gerinoj klanici saznao odmah pošto su počinjena jer je o tome brujao grad, Vasilić je tvrdio da je to „greška“ i da je za te zločine „čuo posle par meseci“, kada su paravojske pohapšene, a ne nakon „dan-dva ili pet“.

„Od tih 10 paravojnih formacija nije se smelo slobodno ni disati, a kamoli komentarisati“, kazao je svedok, potvrđujući da ništa nije učinjeno da se ti zločini istraže.

„Muslimane u Zvorniku i nije mogao ubijati niko drugi do paravojnih formacija“, posvedočio je Vasilić, naglašavajući da je on tražio da se istrage sprovedu.

Položaj lokalnog rukovodstva opisao je rečima: „Mi smo bili obični zatočenici, zatvorenici“. Ispričao je i da mu je vođa „žutih osa“ Vojin Vučković-Žuća „stavljao cev u potiljak“, a paravojnik zvani Topola ga vodio „na strijeljanje“.

Tužiteljka Gustavson je, uz predočavanje niza dokumenata, tvrdila da svedok „preuveličava“ moć paravojnih formacija u Zvorniku, koje su zapravo delovale u koordinaciji sa lokalnim vlastima.

Svedoka je podsetila da je na beogradskom procesu izjavio da je Zvornik „oslobodila“ lokalna TO „uz pomoć“ Ražnatovićeve paravojske. Vasilić je, međutim, to negirao, tvrdeći da je „Arkan vodio tu operaciju, a Srbi sa područja Karakaja su mu asistirali“.

Vasilićevu izjavu da organi RS nisu bil obavešteni o situaciji u Zvorniku, zastupnica optužbe je pobijala izveštajem policijskog oficira Dragomira Andana koji je, poslije posete gradu u leto 1992, obavestio nadređene da su paravojske počinile zločine.

Odbranu pred Tribunalom, Karadžić (67), koji je optužen i za genocid u Srebrenici; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce „plavih šlemova“ UN, 1992-95, nastaviće iduće nedjelje.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *