„Švercovanje“ u gradskom prevozu pred Ustavnim sudom

„Švercovanje“ u gradskom prevozu pred Ustavnim sudom

7 decembra 2014

bus plus354556547Odluka gradske uprave da se neplaćanje kazne za vožnju bez karte u javnom prevozu tretira kao prekršaj naći će se pred Ustavnim sudom. Predlog za ocenu ustavnosti podneće republički ombudsman Saša Janković. Zaštitnik građana istakao je juče da je taj propis koji se poziva na Zakon o prekršajima, a na snazi je od 1. oktobra – „neproporcionalan i nije neophodan”.

– Gradski prevoz mora da se plaća i inicijativa Ustavnom sudu nije izgovor da se to ne čini, ali Ustav Srbije zabranjuje nesrazmerno ograničavanje ljudskih prava. Mislim da se ovim pravi veća šteta nego korist. Stradaće tele zbog kile mesa – poručio je Janković u izjavi Tanjugu.

Ombudsman je dodao da je naplata kazne za neplaćanje vožnje u gradskom prevozu regulisana Zakonom o obligacionim odnosima i drugim propisima.

– Ne možemo da remetimo sve ostale sisteme zbog toga što nam jedan sistem ne funkcioniše dobro. Zbog toga se i obraćamo Ustavnom sudu i tražimo da se odredbe Zakona o prekršajima usklade sa odredbama Ustava – naveo je zaštitnik građana.

Reagujući na inicijativu i stav ombudsmana, gradski menadžer Goran Vesić odgovorio je da svaki građanin Srbije, pa i Saša Janković, ima pravo na podnošenje zahteva za ocenu zakonitosti Ustavnom sudu, ali da ovaj postupak ima posebnu težinu.

– Grad ne spori pravo ombudsmanu Jankoviću da se obrati Ustavnom sudu. Spremni smo za tu raspravu, kada do nje dođe. Ali ono što je neobično jeste činjenica da zaštitnik građana javno promoviše ovu inicijativu koristeći svoju funkciju. Ombudsman nije običan građanin i, postupajući na ovaj način, u javnosti se stvara utisak da njegove inicijative imaju dodatnu pravnu snagu, jer ih podnosi baš zaštitnik građana – ocenio je Vesić.

Gradski menadžer očekuje da činjenica da je baš zaštitnik građana podneo inicijativu neće impresionirati Ustavni sud, kao ni njegove „neprimerene opaske o teletu koje strada zbog kile mesa”.

– Upravo zato, nadam se da će javno ponoviti stav da javni prevoz mora da se plaća kako u Beogradu tako i bilo gde u Srbiji – naveo je, između ostalog, Vesić i dodao da će kazne za one koji se švercuju u javnom prevozu biti naplaćivane sve dok sud ne odluči drugačije.

Na saopštenje gradskog menadžera, juče se još jednom oglasio Saša Janković, podsetivši da je „zaštitnik građana Ustavom, Zakonom o Ustavnom sudu i Zakonom o zaštitniku građana izričito ovlašćen da, kao državni organ, podnese ne inicijativu, već predlog za ocenu ustavnosti”, čime se automatski pokreće taj postupak.

– Dakle, zaštitnik građana ne „stvara utisak da njegove inicijative imaju dodatnu pravnu snagu” jer ih i ne podnosi, već podnosi predloge koji proceduralno imaju viši nivo od inicijativa – precizira Janković u svom saopštenju. Takođe, on je naglasio da „plaćanje prevoza, ili bilo koje druge usluge, nije pitanje dobre volje, već obaveze za koju postoji način prinudne naplate”.

Ko ne plati kaznu gubi pravo na novu ličnu kartu

Prekršajno evidentiranje „švercera” koji ne plate kaznu za vožnju bez karte uvedeno je kao jedna od mera gradske uprave za poboljšanje stanja u sistemu gradskog prevoza, zbog rekordno niske naplate. U toku minulog leta, prema procenama prestoničkih vlasti, čak polovina putnika nije poštovala ovu obavezu.

Od 1. oktobra, putnik zatečen bez karte dužan je da plati 2.000 dinara, što mu omogućuje da nastavi vožnju. Ukoliko to ne učini, piše mu se kazna od 6.000dinara, koju može da anulira uplatom 3.000 u roku od osam dana. Ako ni ovu „pogodnost” ne iskoristi, njegovo ime će se naći u prekršajnoj evidenciji. To znači da dok ne izmire dug, neće moći da, na primer, izvade lična dokumenta, registruju automobil, produže vozačku dozvolu…

Za mesec dana 7.436 prekršajna naloga

U toku oktobra,komunalna policija izdala je 7.436 prekršajnih naloga putnicima zatečenim u vožnji bez karte. Građani koji nisu uplatili kaznu u roku od osam dana zavedeni su evidenciju prekršaja.

Prema podacima iz gradske uprave, za prvih pet dana novembra, „švercerima” su izdata 1.283 prekršajna naloga.

Predmet ocene ustavnosti ne može da bude Zakon o prekršajima

Portparol Prekršajnog apelacionog suda Aleksandar Ilić rekao je večeras da se izdavanje prekršajnog naloga građanima koji nemaju ispravnu kartu za vožnju gradskim prevozom vrši na osnovu Odluke grada Beograda iz septembra ove godine, a ne Zakona o prekršajima.

Reagujući na izjavu zaštitnika građana Saše Jankovića da će Ustavnom sudu podneti predlog za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o prekršajima, na osnovu kojih oni koji ne plate kaznu u gradskom prevozu, ulaze u jedinstvenu evidenciju prekršaja, Ilić je u pisanoj izjavi ukazao da eventualni predmet ocene ustavnosti u slučaju ne može biti Zakon o prekršajima.

Izdavanje prekršajnog naloga građanima za koje je ovlašćeno lice ili kontrolor utvrdio da nema važeću i ispravnu voznu ispravu na osnovu koje ostvaruje pravo na prevoz regulisano je ”Odlukom o izmenama i dopunama Odluke o tarifnom sistemu u javnom linijskom prevozu putnika na teritoriji grada Beograda” od 18. septembra 2014, a ne Zakonom o prekršajima, preczirao je Ilić.

Zbog toga, kako je naveo, eventualni predmet ocene ustavnosti u ovom konkretnom slučaju ne može biti Zakon o prekršajima.

„Verovatno je reč o komunikacionom nesporazumu, koji bi pogrešnim tumačenjem mogao da dovede čitaoce u zabludu da sudovi ne postupaju zakonito i na taj način bi se narušilo poverenje građana u rad sudova”, istakao je Ilić.

Portparol Apelacionog prekršajnog suda tvrdi da je izdavanje prekršajnog naloga od strane ovlašćenih lica apsolutno u skladu sa zakonom, tako da dok je gradska odluka na snazi, prekršajni sudovi moraju da postupaju u skladu sa tom odlukom, jer tako nalaže zakon.

On je podsetio da plaćanjem prekršajnog naloga u zakonskom roku od osam dana prekršioci imaju mogućnost da im se polovina kazne oprosti, ali i da mogu potražiti i zaštitu suda.

„Važeća gradska odluka predviđa da građanin koji dobije prekršajni nalog u iznosu od 6.000 dinara, zbog neplaćanja prevoza, stiče pravo da u roku od osam dana plati samo polovinu kazne, odnosno 3.000 dinara”, napomenuo je on.

Takođe svi građani u tom roku imaju pravo da zatraže zaštitu suda, odnosno da pošalju nadležnom prekršajnom sudu potpisani prekršajni nalog i na taj način iniciraju sudski proces, ako smatraju da su im neka prava protivzakonito uskraćena‚‚ dodao je Ilić.

Kada građanin pošalje ili preda sudu potpisani prekršajni nalog, teret dokazivanja prekršajne odgovornosti je izdavaocu prekršajnog naloga, naveo je Ilić i naglasio da je do sada jako mali broj građana iskoristio to pravo, dok je većina prekršioca platila umanjenu kaznu.

Procenjuje se da je od početka primene gradske odluke, pre više od dva meseca pa do sada izdato oko 11.000 prekršajnih naloga licima koja nisu imali kartu, dok je broj građana koji se samo u jednom danu preveze vozilima gradskog prevoza daleko veći.

Iz toga se, prema rečima Ilića, može zaključiti da većina građana ipak poštuje gradsku odluku i plaća prevoz i ne zagušuje pravljenjem prekršaja već opterećene prekršajne sudove.

Zakon o prekršajima se primenjuje od 1. marta 2014. godine i prekršajni sudovi postupaju po osnovu 267 Zakona i preko 800 podzakonskih akta, koji se primenjuju u zakonodavstvu Srbije, a među kojima je i Odluka o izmenama i dopunama Odluke o tarifnom sistemu u javnom linijskom prevozu putnika na teritoriji grada Beograda, napomenuo je Ilić.

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Za Srbiju says:

    Dokle više o javnom prevozu? Umemo li mi išta da rešimo ko ljudi? Ako ovo ne može da se reši godinama, kako da rešimo nešto od vitalnog i nacionalnog značaja?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *