СВЕТ пред финансијским крахом!?

SVET pred finansijskim krahom!?

17 decembra 2015

Global-Financial-Crisis 53Svet stupa u fazu haosa. Još nedavno se govorilo da Sjedinjene Države hoće da u svetu naprave „haos kojim se da upravljati“. Događaji na Bliskom i Srednjem Istoku su razvejali iluziju da inicijator haosa može njime da upravlja.

Međutim, isti takav haos kojim se ne može upravljati u najskorije vreme može da se pojavi u međunarodnim finansijama. Njegov inicijator će opet biti SAD, a detonator procesa treba da bude dugovanje Ukrajine Rusiji, „teško“ 3 milijarde dolara.

Zaoštravanje problema u vezi sa tim dugom nije slučajni splet okolnosti. Vašington svesno koristi taj dug kako bi se Rusiji nanela osetna šteta. Indirektan efekat u toj antiruskoj politici može da postane konačno uništenje svetskog finansijskog sistema koji je uspostavljen na Breton-Vudskoj međunarodnoj konferenciji 1944.godine.

Pošto je u Breton-Vudsu stvoren devizno-finansijski sistem, SAD su mu same nanele prvi udarac ’70-h godina prošlog veka, kad su se odrekle  razmene dolara za zlato. Izvršena je demonetizacija zlata, svet je prešao na papirni novac, likvidirani su čvrsti kursevi valuta.

Počeo je divalj rast finansijskih tržišta i finansijskih špekulacija, što je bitno smanjivalo stabilnost svetske ekonomije i međunarodnih finansija. To je već bio finansijski haos, ali se njime još uvek moglo upravljati.

Među instrumentima kojima se upravljalo međunarodnim finansijama ostao je Međunarodni monetarni fond, osnovan u decembru 1945.godine.

Danas se na naše oči MMF uništava, a to zbog nestabilnosti svetskih finansija preti da postane svetski finansijski haos. Uloga MMF-a u održavanju relativnog finansijskog reda u svetu je bila ne samo u tome, što je on davao kredite i zajmove ovoj ili onoj zemlji, već i u tome što je on predstavljao najvišu instancu koja je formirala pravila igre na svetskim finansijskim tržištima.

Pošto su SAD, obzirom da su bile glavni akcionar MMF-a (približno 17% svih glasova Fonda) uvukle MMF u svoje igre oko Ukrajine, ta međunarodna finansijska organizacija mora da krši sopstvene propise  koje je dorađivala i brusila mnogo decenija. Svojim poslednjim odlukama Fond pravi presedan u igri bez pravila, čije je  posledice praktično nemoguće unapred odrediti.

Poslednje rešenje ove vrste je doneto 8.decembra. Ono je usmereno ka 20.decembru, ka konačnom datumu gašenja  ukrajinskog duga Rusiji od 3 milijarde. Vašington  nastavlja  da  podstiče  ukrajinske vlasti da dug ne vraćaju. Obzirom da odbijanje Kijeva da vrati novac skoro automatski vodi potpunom bankrotiranju Ukrajine, MMF, u skladu sa svojim propisima koji su na snazi mal’te ne od samog trenutka formiranja Fonda, gubi pravo za dalje kreditiranje Ukrajine.

Kako bi joj se nastavilo doznačavanje sredstava od zajma MMF-a (sporazum o zajmu od 17,5 milijardi dolara je potpisan u aprilu 2015.godine) Vašington je naredio Fondu da propise preradi tako, da čak i ukoliko bude proglašeno bankrotiranje u odnosu na obaveze Kijeva prema Moskvi, MMF može da kreditira Ukrajinu. Mene ta ideja Vašingtona podseća na naređenje da  pantalone moraju da se oblače preko glave.  Fond, koji više nije samostalan, izgleda da će izvršiti i to neizvršivo naređenje.

Direktor MMF-a iz Ruske Federacije, Aleksej Možin, saopštio je da će 8.decembra  Savet direktora potvrditi reformu koja će omogućiti da se kreditiraju i dužnici  koji su bankrotirali  zbog državnog duga. Svi odlično shvataju da je takvu revolucionarnu odluku Fond doneo kako bi se podržao kijevski režim u agoniji, i iznervirala Rusija.

„Odluka  o  promeni propisa izgleda doneta u žurbi i nepromišljena. Donosi se isključivo kako bi se nanela šteta Rusiji, i legalizovale mogućnosti Kijeva da ne plaća svoja dugovanja“ – izjavio je novinarima Anton Siluanov, ruski ministar finansija.

Odluka je bila pripremljena i doneta velikom brzinom (trebalo ju je doneti do 20.decembra). Takvih odluka koje su bile vrlo radikalne, MMF je u svojoj istoriji doneo samo nekoliko. Tako je 1989.g. Fond stekao pravo da kreditira zemlje i ukoliko primaoc kredita ima neugašena dugovanja  prema stranim komercijalnim bankama.

A 1998.godine je dozvoljeno da MMF kreditira i zemlje iako one imaju neugašene obaveze po državnim obveznicama, čiji su vlasnici  nedržavni investitori. Međutim, gašenje dugova prema državnim kreditorima je uvek bilo sveta obaveza klijenata MMF-a. Suvereni kreditori  su spasitelji u poslednjoj instanci koji dolaze  da pomognu državama onda, kada im okrenu leđa i privatni kreditori, i investitori.

Prema propisima MMF-a obaveze država prema suverenom kreditoru (odnosno – prema drugoj državi)  su „svete“ isto onoliko, koliko i prema samom Fondu. To je, ako se može tako izraziti, u međunarodnim finansijama kamen-međaš. A danas mi gledamo  kako se taj međaš najbrže što se može čupa ispod zgrade međunarodnih finansija na običnom zasedanju  saveta direktora.

Na taj aspekt odluke saveta direktora Fonda je posebno skrenuo pažnju ministar finansija RF-a: „Propisi o finansiranju programa Fonda postoje decenijama i sve vreme su ostajali nepromenjeni. Uvek je suvereni kreditor imao prioritet u odnosu na komercijalnog. Propisi su podvlačili specijalnu ulogu  zvaničnog kreditora što je posebno važno u kriznim periodima kada komercijalni kreditori okreću leđa od zemlje i onemogućuju joj pristup energentima“.

O prinudnom poslovanju Fonda i bezobzirnosti njegovog glavnog akcionara (SAD) svedoči i to, da je odluka od 8.decembra štancovana automatski, a reformisanje Fonda (preispitivanje kvota članica i dupliranje kapitala) Vašington već pet godina  blokira.

Prema rečima A.Siluanova prema odluci saveta direktora Fonda, donetoj 8.decembra, „jadno izgleda odricanje SAD da omogući rešavanje pitanja ratifikacije sporazuma o popunjavanju kapitala MMF-a, koje bi baš pomoglo  da se reše i problemi dugovanja Ukrajine.“

10.decembra je na 34 stranice objavljen izveštaj sa detaljima reformi koje je savet direktora odobrio 8.decembra. Prema njemu izmene se odnose, konkretno, na dugovanja suverenim kreditorima koja nisu regulisana u okviru Pariskog kluba. Međutim, da bi se sačuvala mogućnost pristupanja kreditima MMF-a država – dužnik mora da ispuni ceo niz uslova, između ostalog i da preduzme „dobronamerne napore“ na restrukturizaciji dugovanja.




Vrlo je interesantan član koji se odnosi na „savesne napore“. Do sada Kijev, kao „država – dužnik“ nije preduzela baš nikakve napore. Izjava premijera Ukrajine Jacenjuka se ne računa. Da podsetimo da to nisu bili pokušaji da se preduzmu „savesni napori“ već ultimatumi Rusiji kao suverenom kreditoru: ili prihvatite tu restrukturizaciju koju smo već obavili sa privatnim kreditorima, ili vam nećemo platiti baš ništa.

Karakteristično je i to, da te izjave nisu išle preko zvanične prepiske, već u obliku usmenih izjava na televiziji. Posebno su mi se dopale izjave Jacenjuka  o tome da on od Moskve nije dobio nikakav zvaničan predlog u vezi sa ukrajinskim dugovanjem.

To je nešto sasvim novo u međunarodnim odnosima uopšte i u međunarodnim devizno-kreditnim odnosima posebno. Skoro od samog momenta formiranja MMF-a postojao je (i još uvek postoji) propis  prema kome: a. inicijativa za promenu prvobitnih uslova kredita leži na dužniku, a ne na kreditoru; b. inicijativa (molba) se daje u pisanom obliku i šalje se kreditoru zvaničnim kanalima.

Ukoliko gospodin Jacenjuk ne zna za te propise, službenici MMF-a bi mogli da mu objasne. Međutim, u vezi s tim nije ništa učinjeno.

Ali da se vratimo odluci od 8.decembra. Hteo Kijev ili ne, on, ako ništa drugo kako bi se preko Fonda nastavilo njegovo finansiranje, mora da pokaže da pokušava da se dogovori sa kreditorom, tj. sa Moskvom. Da pokaže dokaze svojih, tako reći, „savesnih napora“. Iz čega bi trebalo da se sastoje ti „savesni napori“?

Ako ni iz čega drugog, ono – bar iz sledeća tri koraka: a. pripreme i slanja na adresu kreditora zvanične molbe za početak pregovora na preispitivanju uslova kredita; b. iz dobijanja zvaničnog odgovora od kreditora; v. u slučaju saglasnosti kreditora – pregovaranja o preispitivanju uslova.

Da podsetim da su pregovori Kijeva sa privatnim kreditorima o restrukturizaciji dugova  počeli praktično odmah posle potpisivanja poslednjeg sporazuma o zajmu MMF-a, odnosno u martu 2015.godine i trajali su do avgusta 2015. A tačka na „i“ u tim pregovorima je stavljena tek u oktobru mesecu. Odnosno – restruktuiranje dugova je trajalo pola godine.

Da podsetim i da  gašenje duga prema Rusiji (20.decembra)  pada u nedelju. Za  demonstraciju „solidnih namera“ Kijev nema više ni  pet radnih dana. To je taman da realizuje prve dve tačke koraka, od tri, koliko sam ja naveo. Ali za treći, najvažniji korak, nema više vremena.

Vrlo je interesantno šta će u ponedeljak, 21.decembra, reći MMF. U čemu će naći dokaze   „solidnih napora“ Kijeva? Ili će čekati da mu ih došapne njegov glavni akcionar. Ali glavni akcionar baš ne poseduje posebno razvijenu pamet, te tu svoju slabost  kompenzuje bahatošću.

21.decembar obećava da će biti  najsramotniji dan u istoriji MMF-a, posle koga će možda doći do smrti te međunarodne finansijske organizacije. Ali jao, pred svoju smrt MMF  ima  dovoljno snage i da digne u vazduh  svetski finansijski sistem, koristeći ukrajinski dug Rusiji kao detonator. Naravno, igru vodi Vašington, a Fond je samo igračka u njegovim rukama. Zašto je to Vašingtonu potrebno?

U stvari, preciznosti radi, to nije potrebno čak ni Vašingtonu, već Gazdama novca (tj. najvećim akcionarima FED-a), za koje rade i svi iz Bele kuće, i američki trezor, i ostale državne institucije SAD-a. Prave Gazde novca su prinuđene da štite sve slabiju poziciju dolara  zahvaljujući proverenom sredstvu – stvaranju haosa  izvan granica Amerike. Dobar je svaki haos: politički, vojni, ekonomski, finansijski.

* * *

Posle odluke saveta direktora MMF-a od 8.decembra 2015. koja je doneta radi podrške  kijevskom režimu koji se našao pred potpunim bankrotiranjem, a isključivo da bi se Rusiji nanela šteta, ima finansijskih eksperata koji su vrlo odmereno govorili da dalji boravak Rusije u MMF-u gubi svaki smisao.

Ja mogu samo da podržim  njihovu poziciju mada izlazak Rusije iz MMF-a  iako predstavlja neophodan, ipak je nedovoljan uslov za jačanje ruske državnosti. Rusiji tek predstoji da formira pouzdanu zaštitu od svetskog finansijskog haosa koji će posle 21.decembra brzo da se pretvori u haos kojim se ne može upravljati.

Valentin Katasonov / Fond strateške kulture

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *