СВЕТ СЕ МЕЊА!

SVET SE MENJA!

18 jula 2016

Vladimir PutinAutor: Miloš Zdravković

Ono što se dogodilo slučaj je bez presedana. Stvar je u političkom efektu, a on je veoma razoran. Jedan  od  važnih  kohezionih  faktora Evropske unije jeste slika o privlačnoj zajednici u koju svi teže da uđu i iz koje niko ne želi da izađe. Tako barem, plastično, evrofanatici pokušavaju da objasne nama, intelektualno slabijim osobama, da evropa nema alternativu. Ispadanje iz tog sistema jednog od najvažnijih i najuticajnijih elemenata narušava ionako nestabilnu ravnotežu glomazne strukture Evropske unije.

U toku kampanje, strana koja je zastupala „ostanak“ aktivno je koristila lik Vladimira Putina u smislu da on tobože sanja o tome kako Velika Britanija napušta Evropsku uniju, jer posle toga EU počinje da puca po šavovima. Sama najava američke predsedničke kampanje podseća na sličan scenario. Ruski car, Vladimir Putin, se moli svevišnjem za pobedu Donalda Trampa.

U stvarnosti, međutim, „negativac iz Kremlja“ se nije mešao u tok i sam proces kampanje za odlazak Londona iz EU. Ne radi se samo o drugačijem ponašanju Rusa i Rusije već i o stvarnim posledicama Engleskog napuštanja unije. Reč je o tome da ulazak Evropske unije u fazu još dublje unutrašnje krize znači da će odnosi sa njom postati još mučniji, a za Rusiju su odnosi sa Briselom, neuporedivo značajniji od odnosa sa Vašingtonom. Jednostavno Rusija je prirodno upućena na Evropu.

Uprkos podacima socijalnih istraživanja, predviđanjima eksperata i analizama, većina kraljičinih podanika glasala je za samostalnost i protiv „torture vladajućih elita“. Evropa je u šoku – Velika Britanija napušta Evropsku uniju. U isto vreme, start predsedničke kampanje u SAD, CNN započinje vešću da favorit liberalnih elita, Hilari Klinton vodi sa preko 13 posto glasova. Problem je očito što u verodostojnost objava na CNN ne veruju ni zaposleni na tom kanalu.

Dejvid Kameron je doživeo veliki poraz u kome je posebno bolna činjenica da je referendum bio njegova ideja. U stvarnosti, uopšte nije postojala  obaveza da se održi referendum, nego je premijer nameravao da iskoristi političko poigravanje sa biračima, kako evro skeptici (kojih je u celoj Evropi sve više) u narednih par decenija ne bi ometali politiku Londona, kao što to već čine u Francuskoj i Italiji.

Dali su Englezi po prvi put pogrešili? Raskol  stanovništva  na  dve  polovine može imati krajnje teške posledice. Engleska i Vels su glasali za izlazak iz Evropske unije, a Škotska i Severna Irska hoće da ostanu u njoj.

Ono što se dogodilo slučaj je bez presedana. Stvar je u političkom efektu, a on je veoma razoran. Jedan  od  važnih  kohezionih  faktora Evropske unije jeste slika o privlačnoj zajednici u koju svi teže da uđu i iz koje niko ne želi da izađe. Tako barem, plastično, evrofanatici pokušavaju da objasne nama, intelektualno slabijim osobama, da evropa nema alternativu. Ispadanje iz tog sistema jednog od najvažnijih i najuticajnijih elemenata narušava ionako nestabilnu ravnotežu glomazne strukture Evropske unije. Da ne govorimo kakve to nesagledive posledice ostavlja na spoljnu politiku Sjedinjenih Država. Teško je zamisliti da su Poljska i Baltičke zemlje moćne da zamene Veliku Britaniju u svojstvu nekog ko je sposoban da „zavrće uši“ neposlušnim članicama unije, te da sabotiraju svaki eventualni dogovor Francuza i Nemaca sa Pekingom naprimer.

Vrlo moćan impuls dobijaju evroskeptici u celoj Evropi. Na primer, Marin Le Pen je već izjavila da je Francuska sledeća zemlja koja treba da pita svoj narod kako se odnosi prema Evropskoj uniji. Posebno je zanimljivo što je i „slepi saveznik“ Evrope, turski predsednik Erdogan, već spreman da se ugleda na Engleze. On je obećao da će organizovati referendum o svrsishodnosti nastavka pregovora sa Evropskom unijom o članstvu Turske,  ukoliko Evropljani nastave da „sole pamet“ Turcima. Pismo pokajanja ruskom lideru, već je poslao.

Drugi verovatan rezultat Bregzita je slabljenje uloge NATO-a, jednog od glavnog uzroka trvenja unutar Evropske unije. Britaniju, vojno, jednostavno niko na svetu ne može da zameni, sviđalo se to nekome ili ne.

Što se Rusa i Rusije tiče, niko ne može sa sigurnošću da predvidi kakve će posledice imati volja britanskih glasača, jedini pozitivni efekat Bregzita na rusku ekonomiju može biti eventualno ublažavanje sankcija. Velika Britanija se uporno zalagala za očuvanje sankcija uvedenih Rusiji 2014. godine zbog ukrajinske krize, i pored mekše pozicije drugih zemalja, pre svega Francuske i Italije.

Zasada nije jasno kakvu će ulogu ubuduće igrati Velika Britanija, glavni američki saveznik, na svetskoj političkoj sceni. Ta uloga se može svesti na funkciju „nuklearnog Sitija“, kada od svega što je britansko, globalano ostaje samo londonski Siti, te nuklearni arsenal, a ostalo trajno izgubi značaj.

Najvažniji rezultat je svakako fijasko sociologije, koji pokazuje da naučnici nisu u stanju da sagledaju nekakve dubinske procese u društvu. Stepen otuđenja narodnih masa od aktuelne političke elite toliko je porastao da oni više ne mogu komunicirati jedni sa drugima čak ni na ovaj način. „Mainstrim mediji“ su definitivno izgubili rat sa internetom, te altirnativnim načinima informisanja. Ono što establišment naziva „ruska propaganda“. To se ne odnosi samo na Veliku Britaniju. Fenomen Trampa u SAD je iste prirode. Ljudi su umorni od globalizacije i strahuju od nje, što izaziva prirodnu želju da se ograde i zaštite od nje i da se drže nečega što je manje, ali je zato svoje. Nije slučajno što sada kao moćan katalizator svih procesa služi priliv migranata i reakcija građana evropskih zemalja na tu pojavu. Došljaci iz Azije i Afrike sa drukčijom kulturom, predstavljaju vizuelno oličenje „onog čega se boje“. To je tendencija. I to znači da će svet biti drukčiji, da će biti u većoj meri fragmentiran i nepredvidiv.

Da se vratimo na Trampa. Koliko god imao ispade, rasističke, seksističke…On će uvek na kraju da predstavlja malog, običnog čoveka u borbi protiv neoliberalnog establišmenta. Kampanja za referendum je vrlo slična kampanji za prvog čoveka SAD. Ispunjena populističkim gnevom, otvorenim neprijateljstvom prema političkoj eliti i nacionalizmom. Očigledno je da su glasači u Velikoj Britaniji glasali protiv političke, biznis i medijske elite protiv koje se i Tramp zalaže u kampanji.

Britanci su takođe ignorisali preporuku predsednika Baraka Obame da glasaju za ostanak u EU, čime su uzdrmali poziciju kandidatkinje demokrata Hilari Klinton, koju je Obama podržao i za koju se nada da će ga naslediti u Beloj kući.

Naravno, predsednički izbori u SAD i referendum u Velikoj Britaniji mogu da se porede samo u simboličkom smislu, prvenstveno jer je rezultat referenduma pokazao da glasači mogu da izazovu šok za celokupan politički sistem i establišment.

Ne može se reći sa sigurnošću da će američki birači u novembru pokazati istu vrstu buntovništva kao što su to učinili Britanci.

Svet se menja i te promene nisu kozmetičke, nego suštinske. Njihove posledice, kao što reče Putin, biće i pozitivne i negativne. Iako je danas sve više Evropljana koji bi da mogu verovatnije pre svoj glas dali ruskom predsedniku Putinu nego svojim korumpiranim sunarodnicima, što užasava zapadni establišment, ali za to je najmanje odgovoran ruski predsednik.

www.vremeje.rs

KOMENTARI



3 komentara

  1. vrangel says:

    Da ne odugovlačim, članak odličan, uz dva fotosa mojih favorita, nadam se da će uskoro pored njih da bude i Marin, moj treći favorit, kao i lepi Austrijanac Strahe.

  2. Sančo Pansa says:

    Sve prognoze na koje sam naisao idu u prilog tvojim i zeljama svog slobodarskog svijeta! U Italiji isto ima sve vise zagovornika nacionalne desnice koja tezi da se okrene za 180 stepeni od politike koju im namecu SAD, oni zele slobodnu trgovinu sa evroazijskom Unijom na celu s Rusijom. Cijene da prevazidjena prica o vodjstvu Amera i preziru pricu o globalizaciji svijeta. Tako da je 2017. u znaku Desnice i zvanicnog poniranja SAD!

  3. Gordan says:

    Donald Tramp postaje Predsednik USA, a dosadašnji sistem USA, koji forsira Hilari Klinton, ljubomorno pravi haos po Americi...! Duhovi pakosti!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *