Светомир Арсић Басара: Косово је моја непреболна рана

Svetomir Arsić Basara: Kosovo je moja neprebolna rana

23 marta 2019

POSLE dve decenije od retrospektivne izložbe u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti, Svetomir Arsić Basara izlaže u istom prostoru. Izložba je priređena povodom jubileja – devedeset godina od njegovog rođenja. Delo jednog od najboljih srpskih vajara duboko je ukorenjeno u tlo s kog je potekao – Kosovo i Metohiju i njihovu istoriju.

Basara, u razgovoru za “Novosti”, kaže da bi progovorio o usijanom balkanskom i kosovskom grotlu, da bi izrazio ironiju vremena u kome živi morao da se vraća u prošlost, u mitologiju i epiku, na davno zapaljeno ognjište koje polako jenjava, gasi se i nestaje, u daleku istoriju kraljeva i careva, povelja i manastira. U novijim radovima, koji su nastajali u protekle dve decenije, Basara podseća na vekovne borbe za opstanak nacionalnog bića. Njegovi oklopnici kneza Lazara, uspravna debla optočena lancima i metalnom pločom, svedoče o odbrani i otporu.

– Rođen sam u selu Sevcu na padinama Šar-planine – kaže Basara. – To je inspirativno selo, lepo za oči, a za život naporno. Sirotinjski kraj. Najviše ponesemo u sebi ono što prvi put saznamo o prirodi, ljudima i životu. Čovek rođen u takvom prostoru ima posebne impresije. Moji prvi impresivni sadržaji presudni su za sve ono što se posle dogodilo. Dobro je što je tako, lepe uspomene iz Sevca nosim. U mom selu pored stočarstva, pečalbarstva, glavno zanimanje bilo je obrada drveta. Skoro u svakoj kući se nalazila radna tezga gde su se pravile bačve, korita, mehovi i drugi predmeti za svakodnevnu upotrebu. Posmatrao sam kako rade majstori i u sebe uneo to majstorstvo. Obradom drveta potpuno vladam. Niko ne može da mi bude konkurent, zato što nije bio u prilici da to nauči.

* Zašto ste izabrali da radite velike skulpture?

– Predodređen sam za to. Takve sam umetničke konstitucije. Ima vajara kojima leži mala forma. Za umetnost nije bitno da li je forma velika ili mala, važno je da li je delo dobro ili nije.

* Vaši radovi doživeli su egzodus kao i vi…

– Mislio sam da ću životni vek provesti u zavičaju. U Brezovici sam podigao veliku kuću, koja je bila dovoljna da smestim sve radove. Ali, dogodilo se najgore i morao sam da odem. Moje skulpture su doživele sudbinu našeg naroda. Morale su da se sele. Moj opus je veliki, njih je mnogo i glomazne su. Seljakale su se i pretrpele dosta oštećenja. Sada su smeštene na nekoliko adresa.

* Možemo li za aktuelnu izložbu reći da je inspirisana srpskim stradanjima na Kosovu?

– Ako je Kosovo bilo povod za stradanje našeg naroda a sve što se kasnije dogodilo bilo posledica, moglo bi se reći da je ova izložba posvećena Kosovu – govori Basara. – Srpska stradanja su počela od kneza Lazara. U fatalnom činu u istoriji srpstva celo naše viteštvo je položilo svoje živote na Kosovu za odbranu zemlje. Ušli smo u dugovekovno ropstvo i zaostali iza evropskih država taman onoliko koliko smo robovali. Taj zaostatak i gubitak je ogromna rana, prevelika da bi mogla da zaraste i da se izlečimo.

* Kada ste poslednji put bili u rodnom kraju?

– Pre bombardovanja. Voleo bih da odem, ali nemam snage da vidim moj zavičaj. To je neka druga država i treba to podneti, poniziti sebe i doživeti sopstvenu sramotu.

* Zašto dugo niste želeli da se odreknete statusa izbeglice?

– Mislio sam da sam u Beogradu privremeno. Ko je mogao da pretpostavi da će Kosovo da proglasi nezavisnost mimo Rezolucije UN, mimo svega?! Apsurdno, cinično, bezobrazno. Ali, tako je.

* Da li je slučajno to što ponovo pokušavaju da nam uzmu Kosovo?

– Nije. Zapadni imperijalizam, na čelu sa Amerikom nema milosti, naročito prema onima koji nemaju snage da se brane. Srbija je jedna od tih malih zemalja koja ne može da se suprotstavi toj ogromnoj sili i mogu da rade sa nama šta hoće. Mogu da uzmu Kosovo i predaju ga Albancima, mogu da nam uzmu dušu, da nas bombarduju tri meseca, da ubijaju decu, ruše mostove, bolnice. Ali, postoji neka kosmička pravda i verujem da će se Evropi, kao teritoriji kojoj pripadamo, osvetiti to što je dozvolila da njeno čedo, njen porod, njena porodica bude bombardovana. To je početak njenog kraja. Njena rak-rana.

* Kao da se svojim radovima suprotstavljate i velikoj vojnoj sili koja nas je 1999. bombardovala…

– Umetnik, iako nema atomsku bombu, može da se suprotstavi velikoj vojnoj sili. On ima moć da osudi putem dramatizacije umetničkog izraza. Akciju bombardovanja Srbije cinično su nazvali “Milosrdni anđeo”. Samo luda glava, a ne čist razum može da nazove akciju u kojoj stradaju i deca milosrdnom i za sva vremena treba da se stide za tu sramotu. I zato sam uradio kompoziciju pod nazivom “(Ne)milosrdni anđeo”, u kojoj Isus kažnjava svoje “anđele” zato što uništavaju jedan narod. Bombardovanje nas je unazadilo sto godina, zemlja je opustošena, privredno su nas uništili, sad hoće i duhovno da nas potpuno eliminišu iz života.

* Zašto nam to rade?

– Samo zato što smo deo pravoslavlja i što smo mnogo vezani za Rusiju. Oni bi hteli da osvoje Sibir kao rezervu svih mogućih resursa, ali je Rusija moćna sila i brani svoju teritoriju. Iako smo daleko od Rusije, smatraju da na nas ne mogu da se oslone. Nisu istinite priče da mi ne želimo u EU, pripadamo Evropi, ali nas oni neće. A, neće nas, jer nisu sigurni da ćemo im ostati verni, da se nećemo prikloniti Rusiji. Kad je već tako, cilj je da srpski narod nestane i po cenu da Balkan prepuste Albancima.

* Mislite li da je sudbina Kosova već određena?

– Nemam mogućnosti da utičem, ali Kosovo je bilo srpsko, biće uvek srpsko, ne može da pripada drugom narodu, ono je duhovno srpsko. Naši političari govore o razgraničenju, ali meni nije jasno gde zamišljaju granicu na Kosovu. Prizren je srpska prestonica, srpski grad-muzej, tamo je duša srpskog naroda i Prizren i Peć ne mogu biti deo Albanije.

ZAHVALAN

SKULPTURA u Srbiji je na margini umetničkog zbivanja, ali nije slučajno skrajnuta – kaže vajar. – Naša kultura razvijala se u krilu vizantijske umetnosti koja nije negovala oblik kao umetnički izraz i zato naš čovek nije obrazovan i nadahnut da doživi skulpturu. Skoro da niko ne kupuje skulpture. Najviše mojih radova otkupila je Madlena Cepter.

KUPOVALI SAMO OD ALBANACA

– NE mogu da se pohvalim da se u našim muzejima mnogo interesuju za moje radove – kaže Basara. – U Muzeju savremene umetnosti bave se afirmacijom ovovremenog stvaralaštva, ali, nažalost, nisu se ozbiljno bavili mojim radom. Ne znam šta je uzrok. Moja skulptura nije konvencionalna, tretira određene teme, ali je u izrazu moderna. Kada je prvi direktor Miodrag Protić dolazio na Kosovo da otkupljuje radove od umetnika, kupovao je samo od Albanaca. U izložbenom salonu u Pariskoj ulici organizovane su samo izložbe Albancima. Loše sam se osećao zbog toga, ali niko se nije setio da meni to omogući.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *