Светост цара Николаја први спознали и признали Срби

Svetost cara Nikolaja prvi spoznali i priznali Srbi

20 novembra 2015

Nikolaj-II-Romanov-ruski-car-e1396009831633-600x364Piše: Protojerej Andrej Tkačov

Ponovo se vode razgovori u štampi, budi se interesovanje za ostatke, vrše se ekspertize, vode sporovi i ostalo. To je dobro, pošto je čovek zaboravan: jedva da se seća događaja iz prošle godine u poplavi informacija.

Tim pre su događaji od pre jednog veka za njega kao vršnjaci egipatskih piramida. Međutim, ne smemo da zaboravimo cara Nikolaja. Celo skoro stoleće koje je proteklo od dana njegovog ubistva prošlo je pod znakom upravo ovog zločina.

Ismejan i izlagan, naizgled gubitnik, car-mučenik treba da uđe u svenarodnu svest kao jedan od najbližih pomoćnika Neba.

Dakle, opet ekspertize, sumnje u verodostojnost ostataka i polemike u novinama. Zaista, pored sve ljubavi naroda prema moštima svetih ugodnika, pored sveg poštovanja cara-mučenika, Petropavlovski hram u Peterburgu nije postao mesto hodočašća.

Ganjina jama – jeste. Jekaterinburški hram «na krvi» s mestom na kojem se nalazila soba u kojoj su streljani – jeste. A petrogradski ostaci – nisu.

Da li narodni duh sumnja u nešto ili još nije nastupilo vreme? Ili treba rasejati sumnje ili dati nove odgovore na stara pitanja? I u tom pogledu mi je na pamet pala jedna misao.

Vrlo jednostavna misao. Treba da zamolimo samog vencenosnog mučenika da se odazove na naše nedoumice, da nam da znak ili glas, kao što se to dešava sa svecima.

Zovemo, a oni čuju. Molimo, a oni ispunjavaju molbu. Treba da u različitim hramovima (a možda i svim bez izuzetka) naše zemlje otpevamo akatist, odslužimo moleban, služimo bdenije i pažljivo osluškujemo. Hoće li Nebo odgovoriti?

Pitanje uopšte nije samo o tome da li su ostaci verodostojni ili sumnjivi. Pitanje je o sudbini sveta i o ulozi koju Rusija igra u ovoj sudbini. Očigledno je da nam se zemlja ljulja pod nogama kao pijanica.

Očigledno je da se potrošačko društvo iživelo na idejnom nivou. Nešto za šta smo ranije smatrali da ima smisla pretvorilo se u apsurd. Ideja zemaljskog raja je uginula i počela da smrdi.

I majstori u ostvarivanju dodatne vrednosti od štampanja zelenog papira i od vazduha koji udišemo opet će se zabavljati ratovima, zato što se u ratu sve otpisuje.

Masovno će zaglupeti i razvratiti ljude, a onda će ih masovno poubijati bez žalosti, kao što ubijaju stoku. I to je čitav trik pod nazivom «svetska pobeda demokratije». Gotovo! Čitav trik je upravo u tome.

I Rusija je uvučena u ovu nepoštenu svetsku igru s pravom onoga ko treba da smrci konce varalicama. Strastotrpče care Nikolaje, moli Boga za nas!




Iz života je otišao u obličju pobeđenog. I dan-danas ga neki optužuju za to. Nije dobro uradio, odrekao se, nije iskoristio silu i vlast i tako dalje. Čiji um nije bio zbunjen, ko nije ponavljao reči «Hodinka», «Raspućin» i «nepotreban rat»? Zaista, pitanja ima mnogo.

Ne ukidaju se. Ali car je pobedio. To da je pobedio postalo je očigledno tek posle pogibije, ali opet ne svima. On nije postao car u progonstvu, kakvih u istoriji ima veliko mnoštvo. Postao je «građanin Romanov» u nečasnoj i sasvim truloj februarskoj zaveri-izdaji.

A zatim je za vreme Lenjina, Sverdlova i Trockog postao žrtva zajedno s porodicom i čeljadima istog dana, u koji je iskrvario Andrej Bogoljupski, kojeg su zaklali zaverenici. Dakle – kroz krv i poniženje – ušao je u spokoj i slavu.

Car nije postao nikakav iskupitelj, kako za njega kažu oni koji zbog prevelike ljubavi istini dodaju primesu svojih fantazija. I nije preuzeo greh celog naroda.

Kasniji događaji su pokazali da je svaka ovčica obešena za svoj repić – svako je pio ličnu gorku čašu i svi zajedno – zajedničku. Daj Bože da je car bar grehove carskog doma Romanova uspeo da izmoli.

Jer i grehova i grešaka ima mnogo. Ali je postao zastupnik za ceo svoj narod, kojeg se nije odrekao, i sudeći po svemu, sila njegovog zastupništva će u naše dane postati očigledna milionima. Strastotrpče care Nikolaje, moli Boga za nas!

Pre nas su svetost cara spoznali i priznali Srbi. Prvi hram u čast Nikolaja i porodice u Ohridu je sagradio sveti Nikolaj Srpski. Možda je to zato što Srbi najbolje znaju: može se i izgubiti, ali pobediti.

Izgubiti – i istovremeno pobediti. Kod njih je car Lazar koji je pao na Kosovom polju nazvan velikomučenikom, a svetlost izgubljene Kosovske bitke je pola milenijuma obasjavala narodu put ka slobodi.

Ako duh nije slomljen, znači da si pobedio. Našeg cara Nikolaja neki takođe nazivaju velikomučenikom. Na primer, u Zagraničnoj Pravoslavnoj Crkvi.

On je pobedio. Pobedio je zato što je izdržao do kraja. Zato što se nije odrekao, zato što je sad u slavi i ima vlast da se moli za nas. Izgubili su njegovi dželati, koji su sad u paklu, čija su imena žigosana, i čiji preostali spomenici izgledaju kao postmodernistički apsurd.

I možemo da prizivamo carevo ime u zboru njegovih svetih srodnika.

Možemo da ga prizivamo i ponaosob, s posebnom nadom, pošto možda neko ne zna, ali on odlično zna šta se sa svima nama nedavno dešavalo; shvata ono što se sad dešava i vidi šta se u budućnosti može desiti. Strastotrpče care Nikolaje, moli Boga za nas!

Godine 2018. navršiće se sto godina od mučeničke smrti poslednjeg cara. Čujete, neće biti godina svetskog šampionata u fudbalu, koji će biti održan u Rusiji, već će pre svega biti godina jubilarnog sećanja na nevino prolivenu krv.

Kao prvo, daj Bože da doživimo tu godinu. Kao drugo, daj Bože da je ne doživimo onako kao što sad živimo, već bolje. Bolje – znači pažljivije, milostivije, molitvenije, čistije i tiše.

Daj Bože da veliko mnoštvo ruskih građana otkrije za sebe izuzetno tešku i protivrečnu istoriju prošlog veka. I da među mnogim istorijskim imenima carevo ime takođe jedni prepoznaju, drugi ga se sete, a da ga zavole i jedni i drugi.

(pravoslavie.ru)

KOMENTARI



6 komentara

  1. Svetislav says:

    Pravi prijatelj Srba, isto kao sto je i sada Putin veci prijatelj Srba od nasih sadasnjih "vladara", sve od 1944-te do danas! Svi ovi koji su od 1944-te do sada krali, ubijali, silovali i krcmili Srbiju ce otici u zaborav, ali Srbi koji ostadose Srbi u proslim, sadasnjim i buducim vremenima ce ostati vecno upamceni. I kod nas je jos tmurno vreme, istina se cuje na kasikicu, srpske ustase u Beogradu zadaju zadnje krvave rane Srbiji. Svaka polupismena hulja, kriminalac i prostitutka su sada "uvazeni" , jer su "uspeli" da opljackaju i piju krv Srbiji, zatruju mozgove Srba, ali njihov pad ce biti gori sto duze to rade. Srbija je okupirana ne samo na Kosmetu, nego u Beogradu, i sve dok se ne oslobodimo olosa koji sada truje i krade Srbiju necemo osvetiti nevine ubijene, gladne, poginule za slobodu Srbije, koji nemogu sami da se oslobode!

  2. marinko says:

    ..... svetost cara nikolaja........ alo,jel ovo vic, pa taj, kao i drugi carevi može biti svet samo u nekoj sotonističkoj crkvi, miloni poumreše od gladi dok se on šetkario i izležavao u pozlaćenim salama sa hiljadama sluga...... to što je pogubljen na taj način ne znači da je svet, pitaj rodbinu milona onih koji su crkavali po ulicama jer nisu imali koricu leba jel car Nikolaj za njih svet......

  3. Apis says:

    DRUZE MARINKO! Nas voljeni Tito koji je sve bio samo ne nas, nosio je a i kurvama poklanjao dijamantno prstenje koje i danas vredi citavo bogatstvo. Kupovao je auta kada su se vozali samo kraljevi i industrijalci. Sivao odela od najskupljeg engleskog platna kada je 90% jugoslovena oblacilo rucno tkane gaće, kosulje, gunjeve i putravce. I ON TAKAV ,,BORIO SE ZA SELJAKE I RADNICKU KLASU". Kada se izborio onda je imao ergelu najskupljih auta na svetu plus svoje avione, brodove, vozove, vile i podzemna utvrđenja skuplje od svih faraonovih piramida. Narod koji je ginuo i sve to plaćao za voljenog Tita setao je u zakrpama i orao sa volovima skoro nesvestan da mu je drzava iskasapljena budućnost zapecaćena. I VOLELI SMO GA HARAM MU BILA SVA NASA LJUBAV! Ruski car je sjaj i bogatstvo prestonice nasledio od svojih predaka od kojih je svaki povećao granice Rusije i bezbednost opstanka drzave koja uprkos svim najvećim osvajacima sveta jos i danas je najveća i najjaca drzava. RUSKI CAR JE STRADAO UPRAVO ZBOG ZELJE DA ZASTITI NAS SRBE. SRBI DANAS POSTOJE SAMO ZAHVALJUJUĆI RUSKOM CARU! I RUSKI CAR JESTE SVETAC, NEKA MU JE VEČNI RAJ U CARSTVU NEBESKOM!

  4. MERI says:

    @Marinko - tako su nas učili, ali oprez istoriju su pisali pobednici! Našla sam neke tekstove, da kriza u ruskom društvu pred revoluciju nije bila takva nego da je postojala veća spremnost za reforme zbog siromaštva naroda, nas su učili da su ruske vlasti bile u tom smislu slepe i namarne. Osim toga i na Zapadu je postojalo siromaštvo širokih narodnih masa, pročitati malo o popu Maltusu i njegovim sledbenicima. Masoni su bili odranije ljuti na Cara Nikolaja zato što nije hteo da im se pridruži. Poludeli su i zbog njegovog ultimativnog poziva za spas srpskog naroda u I svetskom ratu, inače bi još tada ovi sa Zapada završili sa nama. Zato su potražili unutar ruskog društva snage koje će da ga poraze i unište. Mnogi učesnici sovjetske revolucije to nisu znali, kao što npr. srpski vojnici u I sv. ratu nisu znali da ratuju za Jugoslaviju, nije im to ni padalo napamet, ratovali su za svoju slobodnu, kuću i grudu, da sačuvaju bar deo porodice, za slobodu Srbije su borili. Mi smo stvarno veliki sanjari, vidimo ono što želimo, a ne promišljamo šta je zapravo istina i šta je moguće. Šta nam je poručio Crnjanski u Seobama? I američki Indijanci su bili veliki sanjari. Šta je njihova sudbina? Još samo malo pa ćemo i mi proći kao Indijanci. SANJAJTE I DALJE.

  5. MERI says:

    Shvatite, njihovi sadašnji vodeći ljudi su bezdušni, njih interesuju samo teritorije, geopolitika, prirodna bogatstva, narode i njihovu istoriju prostudiraju tek toliko da bi nas upoznali zarad svojih ciljeva. I na sirijskog predsednika ASADA jurišaju npr. zbog toga što su naftna polja nacionalno blago, nije dozvoljena privatizacija toga u Siriji, ako nema privatizacije nema njihove pljačke, za njih je to užas. Pravili su i spiritualno ubistvo onog živog lava sad skoro u EVROPI pred 12-toro dece, ritual koji je trebao da posluži da se ASAD=LAV uništi. Kome mi to idemo u zagrljaj? Lepo je to što mi volimo ceo svet, ali sada nije vreme za takvu ljubav, naročito ne prema Zapadu.

  6. Milan cg says:

    Neka je slava i hvala svetom caru Nikolaju kog su za cara smatrali ne samo Rusi već svi pravoslavni. Muka me hvata kad se sjetim da je jedan odred srpske vojske bio prisutan u Jekaterinburgu u vrijeme ubistva i da ništa nisu preduzeli.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *