СВЕТСКА БАНКА НАРЕДИЛА ВЛАДИ СРБИЈЕ: „Вода у Србији мора да поскупи!“

SVETSKA BANKA NAREDILA VLADI SRBIJE: „Voda u Srbiji mora da poskupi!“

6 septembra 2016

voda 456

U Srbiji bi do kraja godine trebalo da bude usvojena Strategija za upravljanje vodama do 2034. godine koja predviđa ulaganje od čak 8,5 milijardi evra u tom periodu, ali i dostizanje ekonomske cene vode od 1,35 evra po metru kubnom, rečeno je u Privrednoj komori Srbije.

Predstavnici Svetske banke su istakli da je cena vode u Srbiji socijalna, zbog čega se nedovoljno ulaže u vodosnabdevanje i kanalisanje vode, a za šta bi godišnje bilo neophodno izdvojiti najmanje 200 do 300 miliona evra.

U Srbiji se sada izdvaja, na republičkom i lokalnom nivou, između 100 i 150 miliona evra.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine – Republička direkcija za vode, PKS i SB organizovali su stručni skup na kojem su predstavljeni nacrti uredbi u oblasti vodnih usluga u Srbiji.

To su Nacrt uredbe o utvrđivanju metodologije za obračun cene snabdevanja vodom za piće sistemom javnog vodovoda i cene sakupljanja, odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda sistemom javne kanalizacije i Nacrt uredbe o utvrđivanju kriterijuma za određivanje referentne cene vode.

Stručnjak Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ Slađana Milojković rekla jeTanjugu da bi te uredbe trebalo da budu usvojene krajem 2016. ili početkom 2017. godine.

„Predviđeno je da se ekonomska cena vode od 1,35 evra po metru kubnom dostigne u periodu od pet do šest godina nakon usvajanja strategije. To poskupljenje će biti sukcesivno i neće svuda biti isto, već je reč o proseku. To moramo da uradimo kako bismo obezbedili kvalitetnu vodu budućim generacijama“, naglasila je Milojkovićeva.

Ona kaže da je situacija u Srbiji u oblasti komunalnih delatnosti, vodosnabdevanja i kanalisanja vrlo šarolika i da su u pojedinim opštinama ili komunalnim preduzećima cene vode za piće za stanovništvo dva do tri puta niže u odnosu na cene koje plaća privreda za istu uslugu.

„Imamo situaciju da su cene za kanalisanje ili sakupljanje, odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda dva do četiri puta niže od cene vodosnabdevanja. Kolika će biti cena i zašto su toliko velike razlike – zavisi od komunalnog preduzeća, ali i od kapaciteta same opštine. Nažalost, u većini opština je cena vode jako niska i mnogo opština mora iz svojih budžeta da izdvaja određeni deo sredstava za tekuće investiciono održavanje“, rekla je Milojkovićeva.

Takođe, ni stepen napalate nije 100 odsto, dodala je Milojkovićeva.

Strategija predviđa da se do 2034. uloži 8,5 milijardi evra u poboljšanje infrastrukture za vodosnabdevanje, kanalisanje i zaštitu od poplava, bujica i erozija.

Dobar deo tih sredstava, prema njenim rečima, treba obezbediti iz sopstvenih sredstava, a jedan od načina obezbeđenja su naknade za vode.

„Mi danas imamo naknade za vode koje su simbolične i već godinama nisu menjane, a u svetu i pogotovo u Evropi se dosta pažnje posvećuje toj vrsti prihoda. Osim te naknade koja bi bila deo Fonda za vode, za koji se zalažemo kroz strategiju, računa se da će dosta sredstava obezbediti lokalna samouprava kroz cenu vode“, rekla je ona.

Da bi lokalna samouprava i komunalna preduzeća mogla da obezbede kvalitetnu vodu za piće za sve stanovnike, privredu i ustanove, neophodno je stalno ulagati u infrastrukturu i zato je neophodno obezbediti ekonomsku cenu vode, kažu stručnjaci.

SB: Nedovoljno ulaganje u infrastrukturu

Predstavnik Svetske banke Dejvid Mišod rekao je da je voda u Srbiji dobrog kvaliteta, ali da ima socijalnu cenu, zbog čega se ne ulaže dovoljno u infrastrukturu, kao i da treba još dosta da se radi na izgrađivanju pogona za preradu otpadnih voda.

Mišod kaže da je SB analizirala više od 400 komunalnih preduzeća u podunavskom slivu i da je u komunalnim preduzećima za vodosnabdevanje u Srbiji primećeno, na primer, da imaju mnogo više zaposlenih nego što je to slučaj u EU.

„Takođe, Srbija nije najsiromašnija u regionu, a ima jednu od najnižih cena vode“, rekao je Mišod dodajući da se Subotica najviše približila ekonomskoj ceni, ali i da tamo trošak za vodu iznosi svega dva odsto prihoda domaćinstva.

Mišod je rekao da se u EU mnogo više novca ulaže u tu oblast i da je preporuka OECD-a da to bude 0,5 do 1,00 odsto BDP-a, do u Srbiji to iznosi 0,2 ili 0,3 odsto.

„Oko 200 do 300 miliona evra treba da investirate ako želite da ispunite zahteve EU“, naglasio je Mišod.

Direktor Sektora usluga PKS-a Tatjana Ercegović Petrić rekla je da je cilj novih uredbi da svako ko koristi vodno dobro i objekat mora da plati realnu cenu kojom se obezbeđuje održavanje i razvoj sistema.

„Onaj ko zagađuje mora da plati cenu troškova za otklanjanje zagađenja. Bez primene ovih principa neće moći da se održavaju resursi vodosnabdevanja, a bez investicionih kapaciteta nema pouzdanosti snabdevanja i održivosti sistema. Nacrtima uredbi se obezbeđuje da svi pružaoci usluga moraju da primenjuju iste elemente i način obračuna, kao i da imamo okvir na republičkom nivou“, naglasila je ona.

Direktor Direkcije za vode Nataša Milić rekla je da cena vode mora da bude takva da može da se izvrši pun povraćaj troškova za vodne usluge.

Milićeva ističe da za dugoročno održavanje kvaliteta usluge komunalna preduzeća moraju da pokriju svoje operativne troškove, troškove redovnog održavanja, ali i njihovu obnovu.

„U samo malom broju zemalja u regionu komunalna preduzeća uspevaju da pokriju operativne troškove iz sopstvenih prihoda“, dodala je Milićeva.

Cilj izmena regulative je i da cene vode budu jedinstvene za stanovništvo, ustanove, privredu i ostale korisnike.

Na primer u Subotici, cena je 99,45 dinara po metru kubnom za vodosnabdevanje i kanalisanje sa naknadama za stanovništvo, a u Kruševcu iznosi 56,42 dinara, ali Subotica ima plan ulaganja u vodosnabdevanje, koji je uračunala u cenu.

Predviđeno je da cena troška za vodu ne bude između dva i po do tri odsto, odnosno da ne bude veći od četiri odsto raspoloživog dohotka četvoročlanog domaćinstva.

Zbir naknade za korišćenje vode i naknade za ispuštenu vodu ne može biti manji od 10 odsto određene referentne cene vode, koja po kubiku iznosi 28,14 dinara.

KOMENTARI



15 komentara

  1. Mali says:

    „Oko 200 do 300 miliona evra treba da investirate ako želite da ispunite zahteve EU“. A ako nemate,uzmite nase kredite,da biste ispunili zahteve EU.A kad uzmete nase kredite - gotovo,mis je vec u misolovci.Ha ha ha..Znamo mi da treba investirati vise,na sve strane.Ali isto kao u domacinskoj kuci,ako se ima - ima,a ako ne,ne dizu se krediti - da bi se "podmazala masna guska"

  2. komita says:

    nije problem sto cena vode mora da se poveća nego to što plate treba da budu 5 puta veće da bi se pratila svetska-evropska ekonomija. Crveno svetlo je Srbima trebalo da bude to što je Kinezima i Koreancima jeftinije da plate Srbe nego svoje ljude. To je zabrinjavajuće, a ne realno poskupljenje vode.

  3. ficko says:

    Trebali su odmah da ih pitaju kada će i vazduh početi da se naplaćuje

  4. savaot says:

    Ficko, naplacuju i vazduh samo sto mi to ne znamo. Na zalost, glupi Srbi jos uvek veruju da svetom drmaju Amerika i Rusija, a ne bankari koji sve drze u saci. Putin ne sme da presece odnose sa medjunarodnom bankom, a ovamo se kurci kao vojna sila. Pa, jesi sila da ubijas civile u Siriji, ali moras da pusis Hodorkovskom, Rokfeleru, Rotsildu ...

    • namćor says:

      Sine, toliko gluposti na manje prostora...teško! Ali, nisi ti jedini, već trolova ima koliko god čovek hoće! Prvu stvar da, ovde JASNO razjasnimo: Rusija je, vec skoro 5 godina RASKINULA sve veze sa MMF i Svetskom Bankom. Rusija, Kina i Indija prave paralelni finansijski sistem, nezavistan od dolara. I to je osnovni "problem" zapadne oligarhije, koji su naučili da sisaju krv na slamčicu, A neko im slomi slamčicu! Problem su i Ruska (naravno, i Kineska) prirodna bogatstva (koja, neki misle "nije pravedno da poseduje samo jedna zemlja". Verovatno bi bilo pravodnije da ih poseduje i iskorišćava BP, SHELL itd..). Sine, pisati gluposti na netu ništa ne košta...samo nastavi...

  5. savaot says:

    Sto vas Putin ne odbrani od svetske banke kad vas toliko voli? Zato sto on pusi istim tim bankarima.

    • Krivaja 95 says:

      Putin nije Deda Mraz. A to što ti piškiš u gaće i veruješ u Deda Mraza, to znači da treba da se obratiš psihijatru.

  6. savaot says:

    Krivajo, pa ti si krivak od logike. Kakav Deda Mraz, pitanje je jasno: zasto Putin Srbiji ne pomogne novcano, kad je toliko voli? Kad ima milione dolara za bomardovanje sirijskih civila, zasto nema za bombardovanje bosanskih mudzahedina ili kosovskih zlikovaca? Putin je potreba ljudske psihe, svet je u haosu i lepo je verovati da ce se pojaviti Mister Putko da sve dovede u red. Stvarnost je, na zalost, drugacija. Pozdravi tvog Deda Mraza i kad piskis u gace koristi pelene "Putin".

    • Krivaja 95 says:

      Jel u Bosni i na Kosovu rat, da bi se bombardovali? U Siriji je rat, gde se sjatila belosvetska ološ i Rusija ih bombarduje na poziv legitimne sirijske vlasti. I Rusija ne bombarduje sirijske civile, nego bombarduje džihadiste i njihove vojne formacije. Pozdravi tvog psihijatra, i kaži mu da ti je tvoj Deda Mraz pomogao da ne piškiš u gaće, rekao ti je da ih skineš i da čekaš.

    • namćor says:

      Čovek te je lepo pitao: Gde je logika u svemu tome. Naravno da je nema, jer, dete, ti još nisi dovoljno odrastao ni da se služiš svojom glavom, a kamoli da postavljaš pitanja kako se služi neko ko zaista ume da misli. )A ako grešim, pa si ti neko odrstao, onda za tebe nemam nade....toliko debilan biti nije zdravo). Zamisli: "Što nije finansijski pomogao, bombardovao Bosnu ili takozvano KOsovo...i to samo da dokaže tebi, kompletnom idiotu, da mu se može? Kada bi svetska politika tako funkcionisala, ne bi nas odavno bilo.Uostalom, zašto ja da nekom mentalnom retardu objašnjavam neke osnovne stvari...Sine, idi popi lekić..izgleda da nisi odavno..

  7. Mali says:

    Tacno je da smo svi zavisni od svetskih bankara.Razlika je u tome,sto neko ima zelju i nameru da to promeni,a neko se prepustio situaciji,pa cak i opravdava istu.Mi smo uz Putina,jer smo za promene.

  8. Ghostrider says:

    To ce uraditi da bi oteli na legalan nacin vodu koje u srbiji ima u nezagadjenim i neogranicenim kolicinama,voda u svetu se ne prodaje investitorima nego cuva kao crno zlato,samo glupi srbi veruju u Deda mrazove price o boljem zivotu nakon novog kredita,ko veruje u Vucica veruje i u Deda mraza.

  9. Rajna says:

    Moje selo je samo uvelo vodovod. Voda ide iz zemlje, besplatno. Onda uzme komunalno preduzeće koje nije ništa uložilo, kao ni opština, i deru nas, pritom ništa ne ulažući u vodosnabdevanje u selu. Samo pogledaju brojilo kome ima trideset godina i pošalju račun. Pitam se, koja je tu ekonomska računica...računajući da troškova sem onih vezano za naplatu i nema. E, umalo zaboravih da je svaka stranka na vlasti kada je došla zaposlila brdo članova, a da niko nije dobio otkaz. Još malo, dok zapad ne kupi javna preduzeća, onda će otpustiti radnike i zadržati ekonomsku cenu, koja je ovako neekonomska veća od cene mleka koje se mora proivesti, ne ide samo iz zemlje..

  10. milojko says:

    Pijte braćo vino!

  11. marija says:

    voda je oduzeta srbima u srbiji i hrana organik je zatrovana samo se jede DMO- srbi piju vino i rakiju i umiru i ubijaju se sve je vlada crvena oduzela srbima

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *