Светски археолози одушевљени Виминацијумом

Светски археолози одушевљени Виминацијумом

8 септембра 2018

Око 350 истакнутих истраживача из 45 земаља, који се баве војним аспектима римског друштва и државе, а у центру пажње су им граничне области – лимеси, стратегија и организација империјалне војске ових дана бораве у Виминацијуму где се одржава 24. светски „Лимес“ конгрес.

Оно што посебну чар даје читавом овом догађају је то што су научници смештени у легијском логору, који је направљен за њих на остацима некадашњег великог римског града, а бораве у војним баракама направљеним по узору оне од пре 2.000 година, наравно, уз купатила и комфор који римски легионари нису имали, како кажу визуализује историју и мотивише.

„Можемо да осетимо ово место и све то инспирише“, каже Сабастијан Зомер, главни археолог задужен за заштиту споменика културе Баварске.

„Виминацијум је ипак посебан за нас. Мислим да нико други у свету није отишао тако далеко у реконструкцији некадашњег римског начина живота, подизањем домуса и легионарских барака. Био сам овде када је постојао само домус и обећао себи да ћу се вратити“, дели Зомер своје утиске за Танјуг.

Додаје да „Лимес“ конгрес омогућава археолозима из читавог света, од Израела до Шкотске, да размењују искуства и резултате, али и да обиђу локалитете и споменике у другим земљама и виде како колеге воде рачуну о њиховом очувању и презентацији. Зомер подсећа да се археолошка ископавања обично посматрају као најважнији сегмент истраживања, најузбудљивији пошто „у сваком археологу негде чучи Индијана Џоунс“, али да је изузетно битно на који начин се оно што се открије третира и чува, а ту је и трећи сегмент, који, примећује, можда мало недостаје Виминацијуму, а то је новац.

Ни Дејвид Бриз, који важи за „алфу и омегу“ светске археологије и једног од најзначајнијих стручњака када је у питању римска војска, не крије своје одушевљење Виминацијумом.

Каже да се ту одвијају невероватна ископавања, а што је по његовом мишљењу још важније, све то остаје откривено, а реконструкција амфитеатра, логора, домуса омогућава да се стекне утисак како је заиста изгледао живот у Римском царству. „То је фантастично. Када сте археолог приче се никад не завршавају, идете са локалитета на локалитет и непрестано долазите до нових сазнања, а Виминацијум је у том смислу врло драгоцен“, каже Бриз, задовољан што учествује на овом конгресу, а нарочито је срећан због учешћа великог броја младих истраживача.

Бриз указује и на потребу уписа локалитета који се налазе на граници некадашњег Римског царства на Унескову листу светске баштине, што, према његовим речима, повезује земље, привлачи више туриста. Србија је, како каже, „део те велике археолошке породице која се бави римском границом“, уз Немачку, Велику Британију, Аустрију, Мађарску, Словачку.

Саговорници Танјуга се слажу да је Виминацијум је локалитет који изузетно значи светској археологији. „На многим локалитетима наставило се да се живи, испресецано је новом инфраструктуром и није лако истраживати посебно ако су та места и данас насељена. Виминацијум има ту предност што на њему нема новог насеља и може се несметано истраживати, само је питање времена и финансијских средстава и овде се може направити одличан посао што колеге и раде“, сматра Иван Радман-Ливаја из Археолошког музеја у Загребу.

Директор Археолошког института САНУ Миомир Кораћ истиче да је одржавање највећег европског археолошког конгреса у Виминацијуму велика част за Србију, на чијем тлу је рођено 18 римских императора, и признање вредности тог археолошког локалитета који се налазио на војној граници (лимес) некада најмоћнијег царства.

„Многи су изненађени како све то изгледа. Изненађени су да је у Србији могуће направити овако нешто. Свеједно што верификују и уважавају наше научне резултате, сви они имају глобалну слику о нама, која није баш најповољнија, а научна дипломатија брише то, јер нема оптерећеност свакодневнице и односима међу државама“, рекао је Кораћ Танјугу.

За младе научнике овај скуп је посебно важан, како кажу за њих су ово Олимпијске игре. „Највећи светски археолози су овде и то је одлична прилика да покажемо шта имамо. Потенцијали контаката које овде остварујемо су велики“, каже докторанд Љубомир Јевтовић. Његове колегинице Ана Богдановић и Ивана Косановић „Лимес“ конгрес виде као прилику да чују највећа имена светске археологије, да успоставе контакте са истраживачима у другим земљама што им може створити могућност за сарадњу у будућим пројектима.

Докторанду Илији Данковићу ово је трећи „Лимес“ конгрес коме присуствује и запажа нову димензију – утисак „да можеда осети како се живело у римско доба“, док Иван Богдановић цени могућност да своје идеје представи „великим умовима светске археологије“.

Од више од 40 римских логора, међу којима су били и Лондинијум, испод данашњег Лондона, Медиоланум испод Милана, Сингидунум испод Београда, једино је сачуван Виминацијум, некада главни град провинције Горње Мезије и међу значајнијим војним логорима на Дунаву.

У логору на Виминацијуму налазило се око 6. 000 легионара и још 600 коњаника, а сам логор се простире на 16 хектара и захваљујући томе Србија има светску археолошку ексклузиву.

На конгресу ће до 9. септембра биће речи о животу у на границама једног од највећих царстава у историји света, а након његовог завршетка Лимес парк са војним логором и полигонима биће на располагању свим посетиоцима и туристима, посебно деци за које ће бити организовани едукативни програми.

KOMENTARI



6 коментара

  1. Bogomir says:

    Kako smo revnosni u zastiti tudje istorije, a svoju ne da ne stitimo nego cak unistavamo gde god stignemo.

    • rajko says:

      To je i naša istorija. Samo oni to ne znaju. Oni misle da je tudja, pa je zato štite. Dobro je da štite bilo šta, inače sve pokradoše i rasprodadoše.

      • Jevrem says:

        Није баш тако,мада сам и ја тако мислио....Сваки важан налаз,одамх се носи у енглеску,не знам по ком осноцу,али и налаз из Винче који руши све претпоставке савремене науке није код нас,у енглеској је...тако да ме њихово одушевљење не радује...

      • JmBg says:

        Tačno tako, Srbi su Rimu dali na desetine careva. Da ne pominjem ulogu Etruraca (Rasena) u samom formiranju te prve velesile na svetu. To je i naša sada već drevna istorija, nadam se da će se nešto promeniti po ovom pitanju u obrazovnom sistemu. Vinča nije manje sveta od jednog Gazimestana. Nije ni Lepenski vir. Mi na žalost još uvek jako loše poznajemo svoju istoriju, mnogo je laži bilo na našu štetu. Srbi su više od Kosovskog boja, Karađorđa i Draže. Moramo se boriti i za našu antičku prošlost.

  2. gaga says:

    Braco Srbi evo vam najboljeg dokaza da smio starosedeoci i da je to nase!Prvo od Viminaciuma nedaleko s enalazi Magrum na srpskom morava to je u ataru sela Dubravica kod Pozarevca taj deo atara se zove Orasje!tu se ne vrse iskopavanja niti se trude da to istraze .Tu je nadjen cuveni cirilicni natpis tako zvani Magrumski natpis ali iz II veka datiran!Drugo car Trajan Decije (Dacanin) je rodjen u Sremu u selu martinci.Znate li kako s eselo zvalo za vreme Rimskog carsta imalo je cisto srpsko ime selo se zvalo Budalija!medjutim sta boli Vatikan i germane! Trajan Dacanin je imao titulu AVGUST GERMANIJE tj.bio je gospodin i vladar nemacke zemlje i znate gde je ta titula napisana? TO NASA DECA NE UCE!Ispisana je nama pred nosom ali nasi se istoricari prave ludi na Djerdapu na Trajanovoj tabli!

  3. Deda Micko says:

    Jevrejin Tito i dalje komanduje nasom naukom, sta se cudimo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u